Zaplet: Provalnik se zaljubljuje u mladu naslednicu, smrtno bolesnu, te u želji da je spase, Peter Lake će se otisnuti u avanturu ostvarenja sopstvenog čuda.
Režija: Akiva Goldsman.
Winter` s Tale je istoimena novela američkog pisca Mark Helprin- a iz 1983. godine, čiju adaptaciju ovaj film predstavlja. Priča prvenstveno prati lopova i obijača Peter Lake- a ( Colin Farrell ) u bekstvu od svog nekadašnjeg šefa, okrutnog Pearly Soames- a ( Russell Crowe ), koji dobija neobičnog saveznika u vidu prelepog belog konja. Isti konj će ga odvesti do bogataške kuće, koju Peter obija, misleći da je ista napuštena, međutim u kući se nalazi mlada devojka Beverly Penn ( Jessica Brown Findlay ), kćerka izdavača i ujedno vlasnika kuće, koja je smrtno bolesna od tuberkoloze. Sudbonosni susret Beverly i Petera izazvaće bes Pearly- a i pokrenuti večnu borbu između dobra i zla, nade i beznađa, te omogućiti Peter- u da pređe razdaljinu od stotinu godina kako bi učinio nešto zadivljujuće, spasao jedan ljudski život.
Iako se bavi teškim temama poput bolesti i smrti ovaj film ipak zadržava svoju lepršavost, ne trudeći se da previše duboko zadire u tragediju gubitka, već fokusirajući se na nadu, koju predstavlja život. Na neki način film se može podeliti na dva dela period, koji se dešava 1916. godine i putovanje Peter- a u njegovu budućnost, a našu sadašnjost, odnosno 2014. godinu, tako da je prvi deo znatno snažniji u pogledu glume i uopšte dinamike radnje, dok je drugi slabiji, deluje zbrzanije i praznije, naročito, jer se čini da nije iskorišćen potencijal lika, koji tumači Jennifer Connelly, što i ne čudi s obzirom na minutažu tog dela, ali je fino poslužio da objedini priču i pruži zadovoljavajuće finale. I dok su Colin Farrell i Jessica Brown Findlay zaista uverljivi kao romantičan i tragičan par zvezdanih ljubavnika, Russell Crowe je na neki način ukrao film svojom ulogom zločestog i okrutnog demona. Mislim da ovaj glumac nema često priliku da se poigrava sa svojim ulogama, a ovde mi deluje da se prilično zabavljao, u svakom slučaju, finalni rezultat je uživanje za gledati. Poznatog glumca, koji tumači ulogu Lucifera, ostavljam kao iznenađenje.
Za muziku je bio zadužen čuveni kompozitor Hans Zimmer ( ove godine nominovan za Oskara za film Interstellar ), koji sa svakim muzičkim delom, koje komponuje za određenu film, uspeva da istom da jednu gotovo epsku notu, te kompozicije Can You Hear Your Heart, Miracle, Look Closely i Becoming Stars čine film naročito specijalnim. Ono što je mene naročito oduševilo je pre svega bajkovita scenografija, vizuelno ovaj film je jednostavno prelep, bilo da je reč o sivilu Njujorka na početku 20. veka ili predivnom malom gradiću usred zamrznutog jezera. Stiče se utisak da je vođeno računa o najmanjem stilskom detalju kako bi ugođaj gledaoca bio kompletan, a mašta razbuktana.
Zanimljiva je činjenica da je ovaj film bio glavni adut prošle godine za čuveni komercijalni praznik Dan zaljubljenih, dok je ove godine to film Fifty Shades of Grey, eh kako se vremena i vrednosti menjaju, ljubavna priča o pobedi dobra nad zlom nasuprot snu svake devojke da ukroti emotivno sjebanog milionera, zabašurenu sado- mazom snovima jedne wannabe spisateljice. Gotovo da sam odustala od gledanja ovog filma, nakon zaista oštrih kritika, koje su preplavile internet, posle njegove premijere, iako sam ga iščekivala i sada vidim da bih napravila grešku da ga nisam pogledala, jer predstavlja divnu razbibrigu i pomalo magično iskustvo. Iako ima nedostataka u vidu nerazrađenosti pojedinih likova i nedovoljnog razjašnjenja glavne mitologije filma, ipak deluje mi da ih film prevazilazi na šarmantan način bacajući akcenat na raskošnost i ljubavnu priču.
Zaključak: U vreme kada se uglavnom snimaju filmovi, koji "pecaju" za prestižne nagrade i filmovi o akcionim- herojima, ovaj film predstavlja pravo malo osveženje. Na žalost, takve ćemo gledati sve ređe i ređe sudeći po njihovom neuspehu kod bioskopske publike, tako da je moj savet ne slušajte kritičare, pogledajte ovu snežnu, romantičnu bajku, upravo predviđenu za ovo doba godine i prosudite sami.
Tvom blogu dugujem što sam uopšte čula za ovaj film. :) Večeras sam ga odgledala i moram da priznam da mi je baš "legao" na ovo vreme i zimsku atmosferu. Mnogo mi se dopao, iz nekoliko ključnih razloga.
ОдговориИзбриши1. Priča je toliko lepa i nekonvencionalna u služenju tradicionalnim simbolima, obrascima bajke, mitologije, romantike....sve to je prisutno, prepoznatljivo, a opet "razbijeno" i film ne skreće u predvidivost, što mu je svakako plus.
2. Prelepi kadrovi, odličan okvirni narativ koji doprinosi bajkovitosti, neke fantastične scene kao npr. novogodišnji ples. Pejzaži! :)
3. Solidna gluma, dopadljivi i uverljivi likovi, od predivne Beverli koja je tako jaka u svojoj nesreći, preko Pitera (i inače volim Kolina) - lopova kome je ukradeno srce i koji je požrtvovan do kraja, pa do demonskog Rasela Kroua i epizodista poput devojčice Vile i Bevinog oca, naravno, tu je i meni draga Dženifer Koneli. Veliko iznenađenje mi je bio glumac odabran da igra Lucifera - nisi ga otkrila, neću ni ja, ali, bilo je apsolutno neočekivano!
3. Univerzalnost priče, postignuta kroz mnoštvo aluzija na tradicionalno poput "Fausta" i Sijevih "Tajni grada Pariza" (sa tim otelotvorenjima anđela i demona koji cirkulišu među ljudima), "Uspavane lepotice", na fantastiku poput "Zvezdane prašine" i "Legende" Ridlija Skota (beli čarobni konj me odmah podsetio tog filma).
4. I to što priča jeste romantična, ali je i prevazilazi, napušta na polovini, izneverava očekivanja da će postati nešto nalik onoj o Frankenštajnu i njegovoj nevesti, nego pokazuje kako ljubav kao univerzalna sila ima moć da premreži prostor i vreme, iako joj se predmet menja.
Utisaka je sada mnogo, ovo je na prvu...sve u svemu, hvala na otkriću!:))) Lepa, dirljiva priča.
Meni je tako divno kada neko odgleda ovaj film, jer je tako zanemaren, a divan baš za ovo vreme praznika. Baš je za nas romantike u duši, prema njemu nisam mogla da budem nimalo kritički nastrojena. Utisci su ti sjajni, koncizni i pogađaju u srž, odlično si istakla sve ono u čemu sam najviše uživala, samo ću reći što je tužno što nema više ovakvih filmova. Koliko se sećam i Stardust je takođe dočekan na nož.
ИзбришиHvala tebi.:)
ИзбришиSećam se, gledala sam "Stardust" čim je izašao i to pre nego što sam pročitala knjigu, znam da su mnogi po izlasku iz bioskopa komentarisali da su očekivali nešto drugačije, ali meni se dopao - što kažeš, kritička oštrina tu zataji, jer takođe smatram da je poenta ovog žanra da nas bar malo premesti (ali, ne i otuđi) iz ružne stvarnosti. Ne može sve biti naturalizam, potrebno je i maštati. :)
Još nešto, odličan ti je zaključak, kao i ova paralela sa "Fifty shades", po pitanju promenjenih vrednosti, estetike, potražnje....pa i odnosa kritičara i publike, koji znaju da preterano uzdignu ili nepravedno pokopaju neki film, samo zato što, umesto da teže objektivnosti, više slušaju trenutne trendove...i da, meni je prvi deo filma takođe bio lepši, ubedljiviji i "lepršav" uprkos teškoj, tužnoj temi - slažem se potpuno, a možda je to još jedan pokazatelj koliko je naše doba potisnulo tu "staromodnu" emociju i izgubilo svoj duh?
ОдговориИзбришиUpravo tako, nekada se ponašaju po principu niko neće reći caru da je go, ali zato se u današnje vreme izgleda preziru bajkovitost ili mašta, sem ako nije u formi stripova. Ne, samo da je potisnuta već ju je nadomestilo neprestano prikazivanje mračnijih i poremećenijih emocija i ok, ne treba izgubiti iz vida surovu realnost sveta, ali često se zaboravlja da je film beg iz svakodnevnice. Hvala na komentarima.:-* Presrećna sam kad još neko samnom otkrije skrivene dragulje među filmovima.
ИзбришиDivno rečeno, nemam šta da dodam. To je sama suština. :)
ИзбришиMnogo se preteruje. Ako previše razotkrivamo život, ode se u brutalnost, ničim izazvanu. Ako se previše idealizuje, tu je patetika, bljutavost. U oba slučaja - karikiranje.
A ovde je ravnoteža postignuta baš kako treba.
:)))