The Stuff Dreams Are Made Of

Sinoć sam najzad odgledala novu verziju Beauty and the Beast, te kako mislim da bi recenzija došla prilično kasno, jer imam utisak da su svi već odgledali film, došla sam na ideju da uradim jedan zanimljivi Dizni tag, koji sam preuzela sa bloga The Purple Pumpkin. Ukoliko želite da pružite šansu još nekoj verziji ove priče bacite pogled na moju recenziju francuske verzije filma Lepotica i zver ovde. Tag se sastoji iz petnaest pitanja, a mene već celo jutro hvata Dizni euforija, koja se manifestuje u besomučnom slušanju muzike iz filma, kao i najvećih diznijevih hitova, te je ovo prava prilika za jedan ovakav post. Želim, takođe, da, ukratko, iznesem i moje mišljenje na temu filma, koji mi se zaista jako svideo. Mislim da su novine, uvedene u odnosu na animiranu verziju sjajne, naročito u pogledu istorije likova i njihove karakterizacije. Istakla bih LeFou- a i samu Zver, koji su dobili neke nove karakteristike, koje su se odlično uklopile u celokupno priču. Kinematografija je magična, ispravljene su neke nelogičnosti iz crtanog filma, kasting je savršen, stare pesme su izazvale bujicu osećanja, a nove su podjednako dobre, Evermore bukvalno celo jutro ne mogu da izbacim iz glave. Još jedna poslastica, bar za mene, reference na brojne mjuzikle, što je zasluga režisera, poput Moj pesme, moji snovi i Čikago, a naročito Moulin Rouge u numeri Be Our Guest, koju prigodno izvodi Juan Makgregor. Digresija je gotova, prelazimo na pitanja.

Ništa lepše od novogodišnjih i božićnih praznika i mogućnosti da se ušuškamo kod kuće, uz voljenu osobu, gomilu hrane i nadoknadimo sve ono što smo hteli da pogledamo tokom godine. Tokom praznika uglavnom biram proverene filmove i u zavisnosti od raspoloženja, nije mi strano da Love Actually ili Home Alone odgledam po milioniti put, pa evo i nekih filmova, uz koje ću ja definitivno uživati tokom praznika.

Ne postoje reči kojima bih mogla da opišem svu lepotu ovog filma, ali sam gotovo sigurna da će emocijama koje pruža dotaći svaki kutak vaše staroslovenske duše. Jedan od dragulja ruske kinematografije, delo čuvenog Nikite Mikhalkova, u glavnim ulogama meni jedan od omiljenih ruskih glumaca Oleg Menshikov ( za koga je jedna naša prilično mlada pevačica izjavila da nikada nije čula za njega, kada se slikala sa njim, jednom prilikom u Moskvi, ponos neznanjem je jedna od stvari koja me prilično iritira u današnjoj Srbiji ) i Julia Ormond.