The Stuff Dreams Are Made Of

Oktobar je definitivno mesec, koji je, bar kod mene, prošao ispunjen svakojakim dešavanjima, ali jedan od upečatljivijih je svakako bio dugo očekivani Sajam knjiga. Mogli ste da pročitate moj post, koji sam napisala u iščekivanju odlaska, ali su se neke kockice sklopile i uspela sam da Sajam posetim tokom radnih dana, tačnije u sredu, umesto, tek za vikend. Izložiću ukratko neke moje utiske i napisati koje sam knjige kupila, pa prelazimo na uobičajni mesečni pregled pročitanog i odgledanog.

Već neko vreme imam utisak kao da nemam inspiraciju za pisanje, naročito, od kako sam počela da objavljujem dva posta nedeljno. Nekako me svrbe prsti da nešto menjam, preuređujem, prosto imam utisak da blog stagnira, te postoji jedna ideja, koja u meni tinja još od letos i sada mi je pomalo žao što je ta prilika već propuštena, jer su mi neke informacije i iskustva već isparila iz glave. I tako bi, verovatno, ova ideja i dalje samo tinjala da nisam naišla na izvanredan blog pod nazivom Cosmoholic. Nemojte da vas naziv odvrati, ukoliko niste ljubitelj kozmetike, Anđelija, koja se "krije" iza ovog bloga piše, takođe, izvanredne tekstove o životu, putovanjima, pa i o samom blogovanju. Upravo je ona bila inspiracija da proširim svoje vidike i udahnem novi život ovom blogu, a sledeće na redu će sigurno biti i vizualna promena, čim pronađem temu, koja mi estetski odgovara. Nemam nekog preteranog iskustva u pisanju putopisa, ali ću se uvek truditi da vam prenesem neka svoja lična iskustva i preporuke, pa bili to inostranstvo ili neko mesto u našoj prelepoj Srbiji. E sad, ne znam koliko će postovi ove vrste biti česti, sve zavisi od mogućnosti, ali kada god odmaknem od svog grada, trudiću se da napišem po koji red zanimljivosti ili korisnih informacija, te da sve propratim fotografijama, koje su mi uvek omiljeni deo posta. Zaista se nadam da ćete uživati u ovom postu.

            Izvor: sajamknjiga.rs

Kao što svi mi, tvrdokorni knjigoljupci, znamo, danas počinje 62. po redu Međunarodni sajam knjiga, koji se održava u Beogradu, pod sloganom Ključ je u knjigama. Gošće ovogodišnjeg sajma su zemlje sa nemačkog govornog područja. Prošle godine sam imala tu sreću da mogu ranije da odem na sajam knjiga i pišem o svim popustima i novitetima, koji su nas na istom očekivali, pa kako ću ove godine sajam posetiti tek za vikend, pred zatvaranje, htela sam da napišem post u kojem ću istaći neke akcije i popuste, koje su izdavači unapred objavili, a inspirisana postom drage Aleksandre sa Books and Lilies i svoj, doduše maksimalno skraćeni, spisak knjiga, koje nameravam da kupim. Nadam se da će vam ovaj post biti od neke koristi, a u slučaju da idete ranije, obavezno mi pišite u komentarima da li ste naišli na neku povoljnu ponudu i kakva je atmosfera.

Da li uopšte postoji idealnije vreme za čitanje knjiga od jeseni? Zaista mislim da ni zima nema to preimućstvo. Definitivno sam ovu sezonsku preporuku najviše iščekivala da napišem, te su ove jesenje, one u kojima najviše uživam. Bez daljeg odlaganja, pred vama je mojih pet preporuka  knjiga idealnih za čitanje u ovom periodu. Ostale preporuke iz ovog serijala, možete pogledati ovde.

Tomas Hardi je čuveni engleski pisac romana i poezije, poznat, pre svega, po mračnim tonovima svojih dela i pesimizmu, koji u njima obitava. Važio je za jednog od najboljih engleskih pisaca svog vremena, ali je često nailazio na osudu javnosti zbog svojih slobodoumnih, naročito za to vreme, stavova o braku i ljubavi. "Daleko od razuzdane gomile" svakako spada u jedno od njegovih najpoznatijih dela, a ja sam pored ove knjige, pročitala još i "Neznani Džud" i "Tesa od D`Ubervila", koje bih, takođe, preporučila, jer mislim da svako, ko se smatra ljubiteljem klasične književnosti, naročito engleske, treba da se upozna sa opusom ovog pisca. Ovaj post će, osim pročitanoj knjizi, biti posvećen i istoimenoj filmskoj ekranizaciji iz 2015. godine.

Kako je u poslednje vreme blog preterano bio okrenut knjigama i knjiškim temama, odlučila sam da novi serijal sezonskih preporuka započnem preporukama za filmova. Jesen je definitivno vreme u kojem kod mene preovlađuju filmovi, koji imaju pomalo jezivu, makabre atmoferu, te će se takvi pretežno i naći na spisku. Horore ne gledam, bar ne one prave, krvave i zaista strašne, ali sam uvek za gledanje neke gotske drame i smatram da one savršeno odgovaraju u ovom hladnijem i mračnijem periodu. Ostale sezonske preporuke možete naći ovde.

Već dugo se premišljam da li da napišem post ove vrste, jer sam nekako mišljenja da nikoga zaista ne interesuju moji saveti po pitanju blogovanja, jer svako, ko želi, može da otvori blog i stvori svoj mali kutak u okviru kojeg će iznositi misli i utiske o različitim temama na način na koji želi. Ali eto, postoje neke stvari na koje sam ja počela da obraćam pažnju kod svog, ali i tuđih blogova, pa sam mislila da bih ono što sam naučila tokom ove četiri godine blogovanja mogla i da podelim sa vama. Ovo su neke stvari, kojih se ja danas pridržavam tokom blogovanja, naravno, ne znači da će tako ostati i ubuduće, jer sama draž blogovanja jeste i u menjanju i daljem napredovanju.

Najzad je stigla i jesen, a sa njom nas očekuje i Sajam knjiga u oktobru, zatim puno izvanrednih prilika za živopisne i upečatljive fotografije i sve hladniji dani, a naročito noći, savršeni za ušuškavanje uz neko štivo, seriju ili film. To su bar one stvari, kojima se ja radujem. Ovo je lista sadržaja, koje sam čitala ili gledala tokom proteklog meseca, a pošto sam lepo raspoložena i ova promena godišnjeg doba mi izuzetno prija, trudiću se da zadržim taj pozitivni duh i da se fokusiram isključivo na favorite meseca, među kojima možda i vi nađete nešto zanimljivo za sebe. 

Federiko Moća je italijanski pisac, scenarista i filmski reditelj, čiji je prvi deo, ovog, sada, serijala, pod nazivom "Tri metra iznad neba", doživeo planetarni uspeh, naročito sa ekranizacijom, najpre italijanskom, a zatim i španskom, koja je, bar se meni tako čini, bila mnogo uspešnija i gledanija na našim prostorima od ove prve. Retki su oni, koji nisu ispratili burnu romansu buntovnika, u kožnoj jakni, koji na motoru jezdi ulicama Barselone, zgodnog Aćea ( Hache ), u knjizi Step i dobre devojke, iz visokog društva, mlade i nevine, Babi. 2006. godine je usledio nastavak, koji se završio zamršenije nego prva knjiga, i dalje nismo znali šta će se desiti sa ovo dvoje, gotovo, ukletih ljubavnika, naročito, jer je uveden i ljubavni trougao sa vrcavom i neobuzdanom Đin. Publika i čitaoci su tražili još i Federiko Moća im je najzad udovoljio ove godine, kada je knjiga imala i svoju premijeru u Beogradu, gde se i sam pisac pojavio na potpisivanje knjige ili bolje reći knjiga, s obzirom da je roman podeljen u dva dela od strane srpskog izdavača. Ovo su moji utisci o prvom delu ovog, najnovijeg romana, tako da recenzija može sadržati spojlere za prve dve knjige, ali ću se truditi da ih izbegavam.