The Stuff Dreams Are Made Of

Još jedna godina je za nama, te je red da napravimo spisak knjiga, koje su meni obeležile 2018. godine, pa možda među njima i vi nađete neko omiljene štivo. Odlučila sam da ove godine ne pravim listu najgorih knjiga, najpre, iz razloga što sam mnogo pažljivije birala šta ću čitati. a drugo, odlučila da se ove godine okrenem pozitivnijem načinu razmišljanja, pa i da u tom duhu sastavljam ove spiskove. Očekujte u skorije vreme i postove o najboljim filmovima i serijama, koje sam gledala u 2018. godini.

Koliko sam samo dugo odolevala ovoj knjizi. Njena kupovina mi je bila još u planu na prošlom Sajmu, jer osim priče, oduševile su me i fantastično ilustrovane korice, što se ne može često videti na našim izdanjima. Međutim, kada sam knjigu videla uživo, najpre me je odbio neobičan font, a onda i činjenica da sam bila prezasićena kupovinom YA knjiga, koje mi ne bi ostavile neki trajniji utisak. Ali kada sam čula preporuke divne Adrijane sa Instagram profila adri_doing_things prosto nisam mogla da odolim ovoj knjizi, a kako je još na sajtu izdavačke kuće Dibidus u toku bio sajamski popust, a ja na Sajam knjiga ove godine nisam ni išla, plus je poštarina prilikom kupovine njihovih izdanja  besplatna, odluka je bila sasvim jasna. I mogu vam reći da nije bila nimalo pogrešna.

Alis Voker je jedna od najistaknutijih američkih književnica i prva Afroamerikanka, koja je osvojila Pulicerovu nagradu za književnost, upravo za roman "Boja purpura". Knjiga je, takođe, adaptirana u režiji Stivena Spilberga i film, u kojem glavne uloge tumače Vupi Goldberg i Opra Vinfri, je svojevremeno bio nominovan za jedanaest Oskara. Sasvim je razumljivo što sam želela što pre da ga pročitam kada sam videla da će se pojaviti i na našem jeziku.

Ukoliko se već neko vreme družite samnom, primetićete promenu u naslovu mesečnih pregleda. U skladu sa nekim od ovogodišnjih rezolucija, odlučila sam da pišem samo o onim stvarima u kojima sam uživala tokom prethodnog meseca. Odaću vam malu tajnu, ovi mesečni pregledi mi obično najviše zadaju muka tokom pisanja, ne zato što ih je teško napisati, naprotiv, već zato što mi je dosadno da se vraćam na sadržaje, koji nisu zavredili jedan ceo post posvećen samo njima. Međutim, uprkos tome, zaista odgledam ili pročitam tokom meseca nešto čime sam toliko oduševljena da prosto želim da preporučim, ali ne i da to analiziram i seciram u posebnom postu, već samo, na neki način, da podelim radost. I upravo ću se truditi da o toj kategoriji pišem u ovim postovima. 

Zvanično prvi post u novoj, 2018. godini. Najpre da vam svima, koji čitate ovaj post, poželim sve najlepše u novoj godini, a naročito, čestitam predstojeći Božić. Kada smo to rešili, da pređemo na, sada već, tradicionalni mesečni pregled svega odgledanog i pročitanog tokom prošlog meseca. Mogu reći da se trend gledanja filmova nastavio i tokom decembra, dok nisam nešto bila raspoložena za čitanje sve do poslednjih deset dana 2017. godine, kada sam pročitala u cugu dva YA serijala, ukupno šest knjiga. Međutim, i dalje nisam ispunila svoj Goodreads cilj za prošlu godinu, pročitavši "samo" oko 90 knjiga. Zato sam ga ove godine postavila na 50 knjiga, sa nadom da ću čitati što manje, a kvalitetnije.

Kao što sam i obećala u prošlom postu, na redu je post o najboljim knjigama, koje sam pročitala u 2017. godini. Ima ih manje nego filmova, jer, mada sam čitala dosta, trenutno moja Goodreads lista broji devedeset knjiga, nisu sve knjige, kod mene, izazvale podjednak stepen oduševljenja. Ove godine za razliku od prošle ( post ovde ) neću praviti listu najgorih knjiga, ne iz razloga što ih nije bilo, jer jeste, već što uopšte nemam volju da trošim reči na takve naslove. Sasvim simbolično, na listi se nalazi sedam naslova.

Prošlo je već par godina od kako post ove vrste nije bio na blogu. Da li nije bilo filmova, koji bi mi naročito privukli pažnju ili prosto nisam bila inspirisana da pišem o njima, pitanje je. Međutim, ove godine sam gledala neke zaista dobre filmova i zato se kod mene opet javila želja da sastavim listu najboljih za ovu godinu. E sad, većina će svakako biti filmovi, koji su izašli ove godine, ali htela sam da uključim i par sjajnih filmova, koje sam ja tek odgledala ove godine. Neću se previše zadržavati na njihovom zapletu i detaljima, koji se tiču režisera i glumaca, već ću u naslovu ostaviti link do zvaničnih stranica na sajtu IMDb. Pa da počnemo, jer nas čeka ne tako mali spisak.

Iza pseudonima Rozalind Lejker krije se spisateljica Barbara Ovstedal, rođena u Velikoj Britaniji, koja je, nakon odrastanja dece, shvatila da želi da se posveti davnašnjoj ljubavi, a to je pisanje. Prvi članak Country Life napisala je šezdesetih godina prošlog veka, a nakon toga počinje da piše i izdaje ljubavne romane, među kojim su najpoznatiji Garlands of Gold, The Venetian Mask i roman iz današnjeg posta. Takođe je studirala umetnost, naročito se posvetivši istoriji kostima, što joj koristi i pri pisanju knjiga.

Gotovo smo stigli do kraja godine i meni, a verujem i vama, zaista nije jasno kada je pre proletela. Mislim, to verovatno kažem svake godine, ali zaista, imam utisak kao da smo ove, jurili brzinom svetlosti. Vreme je za još jedan mesečni pregled svega što sam čitala i gledala u toku prethodnog meseca. Ostale postove iz ovog serijala, možete pogledati ovde.

Knjiga "Devojke" jeste debitanstki roman mlade autorke Eme Klajn, poreklom iz Kalifornije, koja je od ranog detinjstva bila izožena pričama o Čarlsu Mensonu i njegovom ozloglašenom kultu, a naročito užasnim zločinima počinjenim leta 1969. godine, od kojih je najjeziviji verovatno bio kada su pripadnici njegovog kulta upali u vilu režisera Romana Polanskog, koju je u to vreme iznajmljivao od muzičkog producenta, koji se zamerio Mensonu i ubili njegovu suprugu, glumicu u usponu, Šeron Tejt, tada u osmom mesecu trudnoće i još četvoro gostiju, koji su u tom trenutku boravili u kući. Njeni roditelji su, takođe, na neki način bili celog života povezani sa ovim pričama, s obzirom da je njena majka odrastala u blizini ovih hipi komuna, dok je njen otac živeo u predgrađu Los Anđelesa, gde su se zločini odigrali. Upravo su ova ubistva i cela tamtika kulta poslužili kao glavna inspiracija za roman "Devojke".

Sara Matijas, rođena u Mančesteru i odrasla na severu Engleske, prošla je kroz nekoliko poziva, između ostalih i mog, da bi naposletku počela da piše romane, smatrajući da je pisanje nešto što će lakše uklopiti u svoj porodičan život, koji sačinjavaju suprug i četvoro dece. Pre knjige "Zvezde nad Berlinom", Sara je napisala tri knjige, romane misterije smeštene u srednjem veku, namenjene deci. Prvo nadahnuće za pisanje romana iz naslova, dobila je odrastajući u susedstvu pored porodice Adler, nemačkih Jevreja, izbeglica, koji su za vreme rata došli u Englesku. Tokom 2011. godine, autorka je, tokom posete Berlinu i Nemačkom istorijskom muzeju, prisustvovala izložbi "Hitler i Nemci: Nacija i zločin". Tom prilikom je videla par vitrina posvećenih progonu i stradanju Roma tokom Drugog svetskog rata širom Evrope, što ju je podstaklo da dodatno istraži ovu činjenicu, sa kojom, prema sopstvenim rečima, do tada nije bila upoznata. I tako je nastala ova knjiga.

Još jedan mesec je proleteo, doduše ugodnije nego prethodni, s obzirom da sam najveći deo istog provela na moru, te je vreme za još jedan pregled pročitanog i odgledanog. Ovog meseca sam jako zadovoljna knjigama, koje sam čitala, sve su to knjige, koje sam jako visoko ocenjivala na Goodreads- u, te se može reći da je iza mene jedan uspešan čitalački mesec. Serije nisam stizala da gledam, čak ni ove, koje redovno pratim, ali sam uspela da pogledam i par dobrih filmova, pretežno istorijskih drama, za koje sam, i u čitalačkom i u filmskom smislu, bila naročito raspoložena tokom jula.

Kako sam uživala u smišljanju prethodne dve prolećne liste ( ovde i ovde ), odlučila sam da napišem i jednu filmova, koji su, bilo atmosferom, bilo tonom ili generalnom idejom, savršeni za vedre i tople prolećne dane. Sada samo još da takve prizovemo. 

Izvor: Tumblr

Dugo nisam pisala post ove vrste, a kako sam se u međuvremenu vratila svojoj staroj ljubavi, tv serijama, odlučila sam da je vreme da napišem par preporuka. Otkrila sam neke nove i dovoljno zanimljive da mi zaokupe pažnju dalje od prve epizode, te bih vam savetovala da nekoj od njih pružite šansu, jer vas mogu prijatno iznenaditi, ukoliko ste u potražnji za novom "tv okupacijom". Inače, pisala sam ranije preporuke slične vrste, te ih možete potražiti ukoliko dole kliknete na tag TV serije.

Medlin Miler je američka autorka, rođena u Bostonu 1978. godine i odrasla u Njujorku i Filadelfiji. Diplomirala je na Univerzitetu Braun, stekavši bačelor i masters diplomu iz oblasti grčke i rimske istorije, književnosti, jezika, filozofije i arheologije, nakon čega odlazi da predaje latinski, grčki jezik i Šekspira američkim srednjoškolcima. Za to vreme piše svoj debitantski roman "Ahilov pev" u želji da istraži odnos između čuvenog grčkog mitskog junaka Ahila i njegovog najbližeg prijatelja, mnogi tvrde i ljubavnika, Patrokla. Roman je objavljen, nakon decenijskog rada, u septembru 2011. godine.

Pošto, na žalost, ove godine ne mogu da održim tradiciju i napišem post o najboljim filmovima u 2016. godini ( prethodne takve postove možete naći ovde i ovde, zatim ovde i ovde ), jer mislim da ne bih mogla da sastavim ni listu od tri takva filma, odlučila sam se za sumiranje 2016. godine u knjiškom smislu. Sastavila sam listu knjiga, za koje ja smatram da su nešto najbolje i najgore, što sam čitala ove godine. Naravno, nije reč samo o ovogodišnjim izdanjima, već su na spisku i starije knjige, ali sam ih ja pročitala tek ove godine. Lista nije sastavljena po nekom naročitom redu. Tokom 2016. godine sam pročitala malo više od 100 knjiga, uključujući tu i ponovna čitanja. Moj plan za 2017. je da malo bolje "organizujem" svoje čitanje, da pročitam neke knjige, koje već dugo odlažem i da se vratim nekim zaboravljenim žanrovima.

Od trenutka kada sam kod Sandre, na njenom blogu Stsh`s Book Corner, videla ovaj knjiški tag, znala sam da ću morati i ja da ga uradim što pre. Delovao mi je kao nešto jako zabavno, a pre svega inovativno i kreativno, a sa približavanjem različitih praznika, čini mi se, da je ovo pravo vreme za jedan ovakav post. Pa da počnemo.