Breakfast at Tiffany's

Zaplet: Pratimo zabavan život mlade it girl Njujorčanke Holi Golajtli, koja živi u neredu i usput zarađuje kao poslovna pratnja i omiljeni posetilac izvesnog zatvorenika u Sing Sing- u. Međutim polako, ali sigurno, sve se menja kada se, u stan iznad njenog, useli pisac Pol Varžak.

Glume: Audrey Hepburn, George Peppard, Martin Balsam, Buddy Ebsen i Mickey Rooney.

Režija: Blake Edwards.

Zasnovano na noveli: Breakfast at Tiffany`s autora Truman Capote, o kome je urađen sjajan biografski film Capote, sa, nažalost, prerano preminuli glumcem Philip Seymour Hoffman- om.

Užasno je nezahvalno pisati o klasičnim filmovima. Ponekada imam utisak da protok vremena, koji jednom filmu uopšte obezbeđuje zvanje klasik, ne dozvoljava da imate loše mišljenje o njemu. Da počnem od toga da je za mene Audrey Hepburn jedna od ikona zlatnog doba Holivuda, bilo filma, bilo stila ili načina života. Gledala sam većinu njenih filmova, ali ovaj sam izbegavala da odgledam do pre nekih sedam godina, svesno i sa namerom. Ne volim ništa što je, da upotrebim rogobatan izraz, izvikano do granica preterane upotrebljivosti i od strane onih, kojima je to samo jedan od načina da pokažu neki deo ličnosti, koji verovatno ne postoji. Sa takvim, mogu reći, predrasudama, pogledala sam Doručak kod Tifanija, po prvi put. Utisak nakon odgledanog, zanimljive scene, fantastična moda, Odri predivna, kao i uvek, sama priča, romantizovana bajka o susretu sponzoruše i žigola. Najviše mi je smetao nedostatak jačeg muškog lika, pošto su mi svi, uključujući i glavnog Pola, delovali kao slabašni moljci, koji se neprestano prže na Holinu svetlost, odnosno plave oči i treptanje izrazito dugih, crnih trepavica. Sasvim dovoljno za generaciju devojaka opsednutih skupim stvarima i jeftinom romantikom iliti za tumblr i gifovanje dušu dalo. 

I dalje sam volela modu i ideju ovog filma ( što se može videti i iz slike za bloglovin link ), ali ne toliko i sam film. Ali nakon nekoliko godina i raznih životnih dešavanja, umirih rođenog cinika u sebi i odlučih da filmu dam još jednu šansu. I tako sam doživela ljubav na drugi pogled. Dala sam novu, neopterećujuću, šansu likovima, a naročito Polu i Holi, da mi se uvuku pod kožu, da shvatim njihovu tragediju i sreću, što su, makar i na kraju, ipak pronašli jedno drugo, tako koristoljubivi, romantični, naivni, a u suštini nesrećni i neshvaćeni. Pristala sam da nam glavni junak ne bude toliko karakterno razvijen, već poput bezimene mačke, da se mota oko naše glavne junakinje, uživa u njenim ludostima, ali i bude taj, koji će je spasti od same sebe, njenog najvećeg neprijatelja, a da je pri tom i sam spašen sopstvene uzaludnosti. Jedno drugom dali su smisao. 

Bila sam dirnuta i rastužena životom Holi, njenim pokušajima da bude neko drugi, da iskoči iz šablona sredine, nonšalantnošću sa kojom se suočavala sa životnim nedaćama ili bolje reći sa kojom ih je gurala pod tepih, svaki dan dodajući još jedan sloj koralnog karmina i još jedan dijamant u kosi. Svakom od nas treba bar jedan Holi dan u mesecu, kada ne znamo tačno ko smo, ali znamo da nismo baš svoji i to je upravo deo zabave i uživanja. Još ako imamo nekoga sa kim to možemo da podelimo, nije nam neophodan izlog Tifanija za ukusan zalogaj kroasana i topli gutljaj jutarnje kafe. 

Zaključak: Verovatno ste ga već pogledali, ali i ako je to slučaj, pogledajte ga još jednom, možete otkriti novu ljubav prema priči, likovima, predivnoj baladi Moon River ili jednostavno opustiti se, sa nadom, da ponekada život jeste predivan i neočekivan i ma koliko izgledao tragičan, može se dočekati sa osmehom na licu ili bar tirkiznom, glitter maskom za spavanje i crnom Givenchy haljinom.