Zaplet: Advokat, koji se upliće u biznis sa drogom.
Režija: Ridley Scott
Znajući za prilično nisku ocenu, koju ovaj film ima na imdb- u, uprkos zvezdanoj glumačkoj postavi i režiseru na glasu, te i loših kritika, ipak sam se upustila u ovu avanturu.
I pokazalo se da ipak nisu zle čini ili mađije uništile ovaj film, ne, to je ipak uspeo da uradi onaj koji je napisao ovu ispraznu glupost, kao i Ridley Scott, koji je istu režirao. Da li je autoritet ovog slavnog režisera sprečio bilo koga povezanog sa ovim projektom da ga odvede sa strane i pita Ridley what the fuck ili je previsoka temperatura i usijana pustinja, te očigledna dehidratacija, svima pomalo pomutila mozak, pa su zaista mislili da na ovaj način daju neki doprinos američkoj kinematografiji, ostaće zauvek obavijeno velom tajne. Prvih pola sata filma čekate da se nešto dogodi, počašćeni ste gomilom filozofije bilo o dijamantima, bilo o devojkama, ali te scene nisu svedeni i koncizne, jer ipak ovaj film sigurno niste počeli da gledati zbog dubokoumnih unutrašnjih i spoljašnjih monologa, već traju i traju dok ne pređu u apsurdno trabunjanje. Narednih sat vremena i dalje ne znate konkretno o čemu se u filmu radi, ali možete bar da nagađate. U poslednjih pola sata već želite da se agonija završi.
Razvoja likova nema, o našem glavnom junaku, koji je navodno odličan advokat, iako to možemo da zaključimo samo po tome što uspeva da sarkastično odgovori iliti `spusti` zatvorenicu, odnosno svoju klijentkinju, ne znamo ništa, ni odakle je došao, niti gde je pošao, Fassbander, za koga sam mislila da ga neću videti u lošem filmu ili bar da odigra lošu ulogu, je ovde podbacio, jer verujem da ni on ne može da napravi čudo od smeća. Uloga Penelope Kruz je toliko površna i bezlična da sem što pokazuje kako ume da dahće, crveni i siri svoje krupne oke, ne daje nam ništa da bi za nju uopšte i marili. Barden, volela bih da ga ponekad pogledam u novijem filmu u kome ne igra karikaturu sebe, a još više gde daje smislene rečenice i gde njegov lik zaista ima neku poentu. Diaz je apsolutno iritantna, mada sa odličnom garderobom, kao neka vrsta master mind- a, Pitt, ne mogu da definišem da li je ovo još jedna cameo uloga ili čovek sada jednostavno nema vremena da zaista i glumi u nekom filmu, ostali sporedni likovi, pa ako nema razvoja glavnih likova, možete zamisliti koliko je vremena posvećeno ovim sporednim.
Nikada nisam razumela komentar gledajući ovaj film izgubio sam par sati svog života, koje nikada neću povratiti, ali sada vidim o čemu su ljudi pričali, osećam se kao da su neuroni u mom mozgu izvršili harikiri u znak protesta. Imate osećaj kao da gledate nabacane scene nekog video spota i trudite se da im uhvatite bar neki smisao, ali vam isti izmiče, usled mnoštva totalno bez poente i apsolutno nebitnih za dalji razvoj radnje scena i priča, na koje se ni kasnije u filmu niko neće vratiti.
Zaključak: Uraditi postupnu recenziju ovog filma, te proživeti ponovo celokupno iskustvo, bi bilo još `bolnije` od samog gledanja, tako da to ne činim ne, u nadi da ću vas naterati da ga pogledate, već u nadi da ću vam uštedeti vreme i odvratiti vas. Ali ipak, greške nas zaista nečemu nauče, da nije ovako loših filmova, ne bi znali da cenimo one dobre.
I pokazalo se da ipak nisu zle čini ili mađije uništile ovaj film, ne, to je ipak uspeo da uradi onaj koji je napisao ovu ispraznu glupost, kao i Ridley Scott, koji je istu režirao. Da li je autoritet ovog slavnog režisera sprečio bilo koga povezanog sa ovim projektom da ga odvede sa strane i pita Ridley what the fuck ili je previsoka temperatura i usijana pustinja, te očigledna dehidratacija, svima pomalo pomutila mozak, pa su zaista mislili da na ovaj način daju neki doprinos američkoj kinematografiji, ostaće zauvek obavijeno velom tajne. Prvih pola sata filma čekate da se nešto dogodi, počašćeni ste gomilom filozofije bilo o dijamantima, bilo o devojkama, ali te scene nisu svedeni i koncizne, jer ipak ovaj film sigurno niste počeli da gledati zbog dubokoumnih unutrašnjih i spoljašnjih monologa, već traju i traju dok ne pređu u apsurdno trabunjanje. Narednih sat vremena i dalje ne znate konkretno o čemu se u filmu radi, ali možete bar da nagađate. U poslednjih pola sata već želite da se agonija završi.
Razvoja likova nema, o našem glavnom junaku, koji je navodno odličan advokat, iako to možemo da zaključimo samo po tome što uspeva da sarkastično odgovori iliti `spusti` zatvorenicu, odnosno svoju klijentkinju, ne znamo ništa, ni odakle je došao, niti gde je pošao, Fassbander, za koga sam mislila da ga neću videti u lošem filmu ili bar da odigra lošu ulogu, je ovde podbacio, jer verujem da ni on ne može da napravi čudo od smeća. Uloga Penelope Kruz je toliko površna i bezlična da sem što pokazuje kako ume da dahće, crveni i siri svoje krupne oke, ne daje nam ništa da bi za nju uopšte i marili. Barden, volela bih da ga ponekad pogledam u novijem filmu u kome ne igra karikaturu sebe, a još više gde daje smislene rečenice i gde njegov lik zaista ima neku poentu. Diaz je apsolutno iritantna, mada sa odličnom garderobom, kao neka vrsta master mind- a, Pitt, ne mogu da definišem da li je ovo još jedna cameo uloga ili čovek sada jednostavno nema vremena da zaista i glumi u nekom filmu, ostali sporedni likovi, pa ako nema razvoja glavnih likova, možete zamisliti koliko je vremena posvećeno ovim sporednim.
Nikada nisam razumela komentar gledajući ovaj film izgubio sam par sati svog života, koje nikada neću povratiti, ali sada vidim o čemu su ljudi pričali, osećam se kao da su neuroni u mom mozgu izvršili harikiri u znak protesta. Imate osećaj kao da gledate nabacane scene nekog video spota i trudite se da im uhvatite bar neki smisao, ali vam isti izmiče, usled mnoštva totalno bez poente i apsolutno nebitnih za dalji razvoj radnje scena i priča, na koje se ni kasnije u filmu niko neće vratiti.
Нема коментара:
Постави коментар