Ex Machina

Zaplet: Mladi programer je izabran da učestvuje u revolucionarnom eksperimentu o veštačkoj inteligenciji. Njegov zadatak je da procenjuje sposobnost interakcije prelepog ženskog robota.

Glume: Domhnall Gleeson, Oscar Isaac, Alicia Vikander i Sonoya Mizuno.

Režija: Alex Garland.

Čini se da je ljudska želja za stvaranjem veštačkog oblika inteligencije oduvek bila nepresušni izvor inspiracije za filmske stvaraoce. Ovde pred nama je jedna pomalo intimnija priča o eksentričnom bogatašu Nejtanu ( Oscar Isaac ), koji bira mladog Kejlaba, programera zaposlenog u njegovoj kompaniji, kako bi sproveo jedinstveno testiranje Eve (  Alicia Vikander ), čini se, savršenog primerka ženskog oblika veštačke inteligencije. Testiranje podrazumeva takozvani Tjuringov test ( čuveni matematičar Alan Tjuring, čiji biografski film sam recenzirala u ovom postu ), a podrazumeva upuštanje čoveka u konerzaciju sa drugim čovekom i mašinom, te ukoliko sudija ne može da odluči ko je mašina, odnosno ukoliko mašina uspe da ga prevari da je ljudsko biće, prošla je test. Međutim stvorivši Evu, te podarivši joj mogućnost kreativnog i slobodnog razmišljanja, Nejtan je ujedno stvorio i svog najvećeg neprijatelja.

Prvo na šta se moram osvrnuti, kada je ovaj film u pitanju, jeste njegova lepota. Počev od pejzaža divlje prirode, koji su u suprotnosti sa strogim i oštrim linijama Nejtanove moderne i pomalo klaustrofobične kuće. Potom vizuelni efekti, zaista fantastični, naročito kada je reč o Evi, a zatim i sama lepota glumice Alicia Vikander, koju sam pre ovog filma imala prilike da gledam u sjajnom ostvarenju A Royal Affair, koje sam recenzirala u ovom postu. Njen pogled i sama ekpresija njenog lica, te suptilnost i elegancija sa kojom se kreće i govori, zaista ostavljaju utisak i jedva čekam da ovu glumicu gledam u nekom novom projektu. Od Oscar Isaac- a ništa manje nisam ni očekivala i ovaj glumac je još jednom ostvario sjajnu ulogu, samo šteta što je manjkalo razvijenosti i određene dubine kada je njegov lik u pitanju, a naročito motivacije iza njegovih postupaka, te nije imao prilike da se "razmaše". Simpatični irski glumac Domhnall Gleeson je takođe dobar dodatak glumačkoj postavi, kao pomalo smotani i iskreni Kejlab, koji u pojedinim trenucima ipak uspeva da zasija u manipulativnom dvoboju, koji se odigrava između Nejtana i njega.

I dok vizuelno, ali i u audio smislu, očarava, te je dodatno ojačan talentovanim glumcima, ono što ovom filmu manjka je kreativnost i maštovitost, kada je reč o samom zapletu. U filmu se dešava određeni preokret, ako se to uopšte i može nazvati preokretom, od koga bi, sigurna sam, prosečan filmski gledalac smislio iole zanimljiviji ili bar šokantniji. Od tog trenutka film kao da se survava stranputicom klišea, koji su pomalo uobičajni za naučno- fantastične filmove, pa ako ste odgledali dosta sličnih, Ex Machina na ovom polju ne donosi, u smislu priče, ništa novo i revolucionarno. Čini se kao da je ista ideja iznova reciklirana, dok je sam kraj isto tako prilično predvidiv. U poslednje vreme kao da se često dešava situacija da od filma očekujem mnogo više nego što su filmski stvaraoci spremni da pruže, pa se dešava da nisam preterano oduševljena ostvarenjima, poput ovog, koje je dobilo sjajne kritike. Ili sam ja postala isuviše razmažena ili drugi ljudi spremno prihvataju prosek, istina je verovatno negde između.

Zaključak: Film vredi pogledati zbog specijalnih efekata i pojedinih dobrih dramskih momenata, međutim ne donosi ništa epohalno, ne razvija preterano svoje likove, te sukobe između njih, tako da finalna kulminacija događaja ne izaziva neki preterani utisak, odnosno deluje pomalo "ravno".