Zaplet: Mlada žena, rođena na početku 20. veka, doživljava saobraćajnu nesreću, nakon čega misteriozno prestaje da stari. Nakon brojnih godina samoće upoznaje muškarca, koji će poremetiti ušuškanost večnog života, koji je za sebe stvorila.
Glume: Blake Lively, Michiel Huisman, Harrison Ford i Ellen Burstyn.
Režija: Lee Toland Krieger.
Već sam jednom priznala, priznaću ponovo, volim romantične filmove. Ta moja ljubav ne podrazumeva samo one zaista kvalitetne ljubavne drame, koje nas oduševljavaju glumom i pomeraju pričom, već i one preterano sladunjave, pa čak i patetične. Ja sam za parolu nek' mi izaziva i jeftinu emociju, ali nek` je bar izaziva. Gledajući pre nekoliko meseci trejler ovog filma, priznajem, bila sam uzbuđena. Eto meni jedne limunadice, sa, čak i pomalo, intrigantnom pričom, zgodnjikavom glavnom glumicom, glavni glumac mi je bio pomalo anonimus, ali je zato tu bio veteran Harison Ford da začini stvar, a ovaj glumac se u poslednje vreme ne viđa često na velikom, a ni na bilo kom drugom ekranu. Mada je ceo projekat delovao kao nešto poput Lifetime filma, odlučila sam da mu dam šansu.
Na samom početku upoznajemo Adaline, koju tumači Blejk Lajvli, najpoznatija po ulozi večito nesrećne i neshvaćene bogatašice Serene van der Vudsen u seriji Gossip Girl. Kada kažem upoznajemo, koristim suviše širok termin. Objašnjeno nam je od strane naratora, čiji je glas toliko bio neprimeren filmu, da je bukvalno odvraćao pažnju od onoga što se dešavalo na ekranu, kao neka loša TV ekranizacija dečije bajke, da je Adaline rođena na početku 20. veka, da se udala ( feministkinja u meni vrišti na činjenicu je ovo bio prvi značajan događaj nakon njenog rođenja, ali ajde, druga vremena ), rodila dete, a da je nakon tragične smrti muža i sama doživela saobraćajnu nesreću, koja je kao posledicu imala njenu večnu mladost i nemogućnost da ostari. Godine prolaze, Adaline se nimalo ne menja, što počinje da pobuđuje pažnju okoline, naposletku i FBI- a, nakon čega se Adaline odaje bekstvu i životu nomada, menjajući indentitet na svakih deset godina. Zvuči uzbudljivo znam. U praksi se film ipak pokazao kao izuzetno nezanimljivo, neinspirativno i jednostavno dosadno ostvarenje.
Čovek bi pomislio da će najviše vremena upravo posvetiti različitim životima, koje je vodila ova žena, iskustvima, koje je sticala, stvaranju istorije, kojem je prisustvovala. Međutim sve ovo je samo ovlaš dotaknuto, kroz poneki flešbek, koji je opet bio zanimljiviji od svega onoga što se dešavalo u sadašnjosti filma. Umesto toga kreatori ovog filma odlučili su da se posvete aspektu ljubavne priče, koja je upravo bila i najslabiji element filma. Glavni par nije imao, po meni, apsolutno nikakvu hemiju, glumac Michiel Huisman ( Dario Naharis iz Game of Thrones ) je bled i neubedljiv kao protagonista, dok je Blejk sevala više varnica u par scena sa mlađom ( inače glumac Anthony Ingruber mi je ostavio i najveći utisak u filmu, stvarno je sjajno "skinuo" Forda ), pa i starijom verzijom Harison Forda, nego što je imala u bilo kojoj ljubavnoj sceni sa prethodno pomenutim glumcem. A da se ne lažemo, romantična drama ili komedija je onoliko dobra, koliko je harizmatičan i šarmantan glavni frajer u istoj. Performansa Blejk Lajvli nije odmakla dalje od njene TV junakinje, s tim da je ova verzija bila nešto prefinjenija i odmerenija, te više priličila junakinji iz nekih prošlih vremena, ali i dalje nekako "smoreno", bez nekih posebnih ekspresija, moram i ovde da upotrebim izraz apsolutno neubedljivo. Harison Ford je svoju ulogu bukvalno " odradio", izgleda ne verujući ni sam da se nalazi u ovom filmu, koji podseća pre na nešto B produkcije, dok jedinu svetlu tačka predstavlja divna Elen Barstin, koja bi mlađim kolegama mogla da održi jedno poduže predavanje iz glume.
Sam tok filma je nekoherentan, nabacan, bez jasnog fokusa, a kada fokus i postoji, bačen je na nešto što nije preterano zanimljivo. Preko zaista dramatičnih stvari prelazi se olako i površno, kao što je na primer odnos Adaline i njene kćerke ili njen uticaj na ljude, koje je sretala tokom svojih navodno zanimljivih proputovanja, koje mi nikada ne vidimo, dok se na silu stvara veštačka drama između nje i novog muškarca u njenom životu, za koga mi treba da poverujemo kako je upravo on onaj poseban, "pravi", sa kojim će Adaline poželeti da ostane, iako se on nijednim svojim kvalitetom ništa posebno ne ističe. Ok, bogati filantrop, ali gde je tu neka sadržajnost u samom liku, zbog čega mi treba da pomislimo da je to muškarac, koji je uspeo da zaintrigira i osvoji ženu, koja je, malo je reći, prošla svašta u životu? Iako se to životno iskustvo na kraju svelo na poznavanje stvari iz opšte američke kulture i portugalskog jezika. Kraj filma naravno sasvim odgovarajuće i nemaštovito povezuje sve u jednu ružičastu mašnu, a mi smo ostavljeni da se pitamo, koja je uopšte bila poenta ove priče.
Zaključak: Priča, koja je obećavala, ispričana je isuviše površno, čak i za ovakvu vrstu filmova. Na momente prilično dosadno, usporeno sa neubedljivom glumom i pomalo jeftinom produkcijom, što bi više priličilo nekom straight to DVD filmu. U svakom slučaju, za mene, razočaranje. Film je, za sada, prilično dobro ocenjen, možda postoji neka magija, koju ja naprosto nisam uvidela.
Na samom početku upoznajemo Adaline, koju tumači Blejk Lajvli, najpoznatija po ulozi večito nesrećne i neshvaćene bogatašice Serene van der Vudsen u seriji Gossip Girl. Kada kažem upoznajemo, koristim suviše širok termin. Objašnjeno nam je od strane naratora, čiji je glas toliko bio neprimeren filmu, da je bukvalno odvraćao pažnju od onoga što se dešavalo na ekranu, kao neka loša TV ekranizacija dečije bajke, da je Adaline rođena na početku 20. veka, da se udala ( feministkinja u meni vrišti na činjenicu je ovo bio prvi značajan događaj nakon njenog rođenja, ali ajde, druga vremena ), rodila dete, a da je nakon tragične smrti muža i sama doživela saobraćajnu nesreću, koja je kao posledicu imala njenu večnu mladost i nemogućnost da ostari. Godine prolaze, Adaline se nimalo ne menja, što počinje da pobuđuje pažnju okoline, naposletku i FBI- a, nakon čega se Adaline odaje bekstvu i životu nomada, menjajući indentitet na svakih deset godina. Zvuči uzbudljivo znam. U praksi se film ipak pokazao kao izuzetno nezanimljivo, neinspirativno i jednostavno dosadno ostvarenje.
Sam tok filma je nekoherentan, nabacan, bez jasnog fokusa, a kada fokus i postoji, bačen je na nešto što nije preterano zanimljivo. Preko zaista dramatičnih stvari prelazi se olako i površno, kao što je na primer odnos Adaline i njene kćerke ili njen uticaj na ljude, koje je sretala tokom svojih navodno zanimljivih proputovanja, koje mi nikada ne vidimo, dok se na silu stvara veštačka drama između nje i novog muškarca u njenom životu, za koga mi treba da poverujemo kako je upravo on onaj poseban, "pravi", sa kojim će Adaline poželeti da ostane, iako se on nijednim svojim kvalitetom ništa posebno ne ističe. Ok, bogati filantrop, ali gde je tu neka sadržajnost u samom liku, zbog čega mi treba da pomislimo da je to muškarac, koji je uspeo da zaintrigira i osvoji ženu, koja je, malo je reći, prošla svašta u životu? Iako se to životno iskustvo na kraju svelo na poznavanje stvari iz opšte američke kulture i portugalskog jezika. Kraj filma naravno sasvim odgovarajuće i nemaštovito povezuje sve u jednu ružičastu mašnu, a mi smo ostavljeni da se pitamo, koja je uopšte bila poenta ove priče.
Zaključak: Priča, koja je obećavala, ispričana je isuviše površno, čak i za ovakvu vrstu filmova. Na momente prilično dosadno, usporeno sa neubedljivom glumom i pomalo jeftinom produkcijom, što bi više priličilo nekom straight to DVD filmu. U svakom slučaju, za mene, razočaranje. Film je, za sada, prilično dobro ocenjen, možda postoji neka magija, koju ja naprosto nisam uvidela.
Odličan ti je blog i odlično pišeš, prelepo! Odgledala sam danas film i morala sam da dođem da napišem koju pošto nemam ljude koji gaje pasiju prema filmovima niti ih gledaju na način na koji ja to radim. Moje pisanije neće biti kvalitetno kao tvoje, ali moram negde da oslobodim svoju dušu od ovoga :D
ОдговориИзбриши*Mogući spoiler alert*
Meni se svidela zamisao, i mogu da kažem da je sve manje više ok urađeno, rekla bih film kao film, može da dirne nekoga sa onim scenama ako je imao mnogo gubitaka.
Ali knedla, knedla u grlu onog momenta kada Dženi kroči u kuću roditelja svog novog izabranika i onda se otkrije sve ono. Više su kliknuli Adelin i Vilijam u prošlosti i veća je ljubav, nego ovo dvoje sada. I Ford je mislim super odglumio i preneo sve te emocije i prisecanja i sav bol. Meni se srce lomilo svaki put kad bi opisivao, kada bi svojim mimikama pokazivao svoju bol. I sve vreme gledam tu razliku između njih u sadašnjosti i njene reakcije i ponašanje dok je uz Elisa, a gleda Vilijama. Prosto ne mogu to da shvatim zasto su stavli tako, a ne da je to recimo njemu komšija i zasto je moralo da se desi ponovo nastavak prirodnog toka tek sa Elisom, a ne sa Vilijamom? I zašto su uopšte tako udesili, to mi je tako i teško u isto vreme, neshvatljivo i pomalo bizarno, da ne kažem nešto drugo? (moja pitanja u glavi, naravno).
Glumcu koji je "skinuo" mlađeg Forda, kapa dole! I zaista su više oni kliknuli u ljubavi, dok su ovo dvoje u sadašnjosti više kliknuli kao klinci- lep on, lepa ona, super ovo, ono, i kao da je i sa njene strane više htela da sa jednom ljubavlju ode do kraja. I eto, zadesilo se da sa njim i stvarno ode do kraja i ostane zauvek. Ali i dalje mi ostaje u glavi budući susreti nje i Vilijama i njihova ponašanja i pitanja šta bi bilo kad bi bilo i zašto.
Fale mi neki delovi koji bi dali odgovore na moja pitanja i razjasnili i objasnili neke stvari. Ali tada bi film možda trajao duže ili bi moralo da se nešto secne i izbaci ili da se ne zadržava dugo na nekim stvarima. Uglavnom, meni je film ok, ali nisam očekivala onaj trenutak susreta i sve nakon toga. Em zbrzano sve nakon susreta, em mi nije jasno zašto su baš to tako stavili, tako mi je to glupo, mogao je biti komšija, ne baš otac.
Hvala na pohvalama i zaista divnom komentaru. Ja isto volim da diskutujem o filmovima, a retko imam priliku u svom okruženju, mada na sreću tu je uvek brat da ga udavim. :) Moram przinati da se slažem sa tobom, mada mene ti momenti u sadašnjosti nisu nešto dirnuli, šteta što upravo nije bačen akcenat na svu tragičnost njihovog susreta, on već u godinama, sa životom iza sebe, a ona i dalje ista, ali sam isto osetila da tu između Adeline i Vilijama postoji značajnija priča, nego između njegovog sina i nje. Nekako su mi bili ono pravo, ljubav za ceo život, a onda mi nekako bude krivo što je Vilijama napustila zbog čoveka, koji, po meni, nije ništa posebno i nekako mi ne zaslužuje da bude čovek sa kojim će ona najzad ostariti. Ma ja bih u stvari gledala spin off Vilijama i Adaline u prošlosti, čini mi se da tu ima više materijala za pravu ljubavnu priču. :)
Избришиuh kad poceh citati kontam totalno moj fazon filma..al' pogledacu ga pa ti za koji dan javim utiske :D
ОдговориИзбришиI ja sam se jako radovala, ali mi je utisak baš bio bled. Javi obavezno.:-D
Избришиpsole svih muka, prvo skinila film koji nije radio xD drugo, nasla neki drugi na netu sa ocajnim zvukom al odgledah ga ...elem,tema kako tema je super, s pocetka mi je ok vec na sredini filma me uhvatila dosada pa sam morala i do trgovine da kupim nesto za grickat inace bi batalaila gledanje, i zadnjih nekih pola sata cu rec da su mi super (zbog onog fing dobrog glumca xD ) mada sve mi je nekako neuvjerljivo sto si ti spomenula vec... nikakve hemije medju njima, film uradjen eto tako ko preko one stvari... gledah, a ko da nisam gledala ništa takakv neki osjecaj imam :/
ОдговориИзбришиE baš to, naizgled lep, romantičan, a sav smoren.:-D
Избриши