The Wrath & the Dawn i The Rose & the Dagger- Renee Ahdieh

The Wrath & the Dawn i The Rose & the Dagger su knjige, koje čine duologiju autorke Renee Ahdieh, od kojih je prva izdata 2015. godine, a druga je izašla ove godine u aprilu. Knjige predstavljaju novu verziju čuvene zbirke priča "1001 noć", odnosno takozvani retelling, o okrutnom kralju Šahrijaru, koji je, usled izdaje svoje žene sa crnim robom, naredio da mu svake noći dovedu novu devojku, koju bi ujutro sasekli po njegovoj naredbi. Tako je jedne noći došao red i na Šeherezadu, prelepu kćerku kraljevog vezira, koja je uspela da preživi tako što je svake noći pripovedala kralju po jednu priču, prestavši taman pred kraj, kada je bilo najzanimljivije, kako bi sprečila smrt bar još jedan dan. I u ovim knjigama takođe imamo Šeherezadu, koja se zarekla da će se osvetiti monstruoznom kralju Khalidu, još uvek osamnaestogodišnjem mladiću, koji svake zore ubija svoje neveste, za smrt svoje najbolje prijateljice Shive. Ona se dobrovoljno prijavljuje da se uda za njega i prve noći, u bračnoj postelji, započinje jednu od svojih priča, nadajući se da će joj ona omogućiti život i posle zore.


Iskreno, nisam nameravala da pročitam ove knjige. U poslednjih par godina nisam neki naročiti zaljubljenik u knjige, koje su smeštene u pustinji i imaju taj neki arapski šmek. Nije to vrsta misticizma o kojoj ja volim da čitam. Međutim, na društvenim mrežama sam videla zaista dosta pohvala na račun ovih knjiga, pa i od nekih od mojih omiljenih booktuberki, tako da je odluka pala da ih pročitam. U početku mi je bilo jako teško da se unesem u generalnu atmosferu prve knjige, a posebno teško je bilo zapamtiti sva ta imena. Obično fotografski pamtim imena dok čitam, više ih prepoznajući u knjizi, nego što zaista znam kako se ko zove, a ovo je bilo pravo mučenje za mene. Takođe delovalo mi je kao da ima previše stranih reči, previše detaljnih opisa, dok je radnja tekla isuviše sporo za moj ukus, naročito imajući u vidu relativnu "kratkoću" knjige. Ali da najpre istaknem ono što mi se jako svidelo.

Šeherezada je jedan od bolje napisanih likova u YA fantaziji, snalažljiva, odvažna od samog starta i izuzetno sarkastična, što se meni najviše i svidelo. Obožavam kada ženske heroine imaju oštar jezik. Na lep i dirljiv način je opisano rađanje romanse, s tim da me je konzumacija braka, koju je autorka kratko pomenula u par rečenica na samom početku knjige prilično iznenadila, pomalo i neprijatno. Retki su autori, koji se na tako nešto usude, kada je reč o ovom žanru, ali pretpostavljam da je na to uticao upliv drugačije kulture. Međutim nikako nisam uspevala da se unesem u romansu između glavnih likova, neprestano mi je falila neka varnica da zaista počnem da marim za njihov odnos. Stil, iako kao što sam već napisala, ponekad prenatrpan stranim rečim i opisima, naročito odeće, koji mi ne bi smetali inače, da je zaplet bio bolji, je zaista bogat i živopisan, naročito su mi se svidele pojedine misli, tako karakteristične za istočnjačku kulturu i religiju, a koje sam i zabeležila, pa ću ih napisati na kraju ovog posta.

Doduše, iako lepo napisana, knjiga mi se čini pomalo praznom, kao da joj fali suština, nešto dovoljno snažno da me natera da je ne ispuštam iz ruku. Neretko se dešavalo da ostavljam knjigu tokom čitanja, ni na razmišljajući naročito o njoj, sve dok ponovo ne uzmem da je čitam, a to se nikada ne desi sa onim knjigama, koje me zaista oduševe i koje pročitam do kraja u jednom dahu. Imala sam problem da zamislim ostale likove, sem Šeherezade, da se povežem sa njima i uopšte marim za njih, a dok sam to uspela, prva knjiga se već iznenada završila. Tako da može se reći da sam se za knjigu zaista zainteresovala tek pred kraj, tako da mi je ova knjiga delovala kao mala uvertira za ono što tek sledi, što, po meni, ne govori mnogo u njenu korist, imajući u vidu, da prva knjiga mora biti i najzanimljivija, jer ona služi da nas zainteresuje i uvuče u taj svet. Samo razrešenje glavne misterije, koja okružuje monstruoznog kralja- dečaka bila je pomalo antiklimatična, znam da sam u tom trenutku, kada je sve otkriveno, pomislila zar je to ta velika tajna? Možda je i do mene, u glavi sam imala par mnogo zanimljivijih scenarija, tako da su mi očekivanja zaista bila postavljena visoko.

Dosta nade sam polagala u drugu knjigu, pod nazivom "The Rose& the Dagger", da će nam bolje objasniti svet magije, predstavljen u prvoj, dodatno produbiti odnose, a naročito dodati po neki sloj likovima, te generalno imati više sadržine. Na žalost i druga knjiga me je ostavila bez nekog naročitog utiska, iako isto tako lepo napisana kao i prva, sa mnogo uh i ah citata i ona mi je delovala kao sasvim prosečno štivo, niti me je posebno razočarala, niti oduševila, što je još gore, ostavila me je ravnodušnom. Neki delovi priče deluju nabacano, natrpano, a opet knjiga mi je i dalje previšejednostavna i obična. Možda sam zaista previše očekivala, jer je dosta ljudi, malo je reći, oduševljeno ovim knjigama. Neki likovi su poslužili samo kao rupe u, i ovako, tankom zapletu, glavna misterija kletve je otprilike rešena za pet minuta, a kraj je bio totalni kliše. Deluje kao da je autorka htela da ubaci sve za šta je ikada čula da se koristi u sličnim knjigama, a da ničemu nije posvetila dovoljno pažnje, osim divnim opisima drugačije kulture. Niti sam na kraju druge knjige više saznala o likovima, niti o tom svetu u kojem žive, naročito magijskim sposobnostima, a negde na sredini sam prestala i da marim. Obično kada je ovakva romantična fantazija u pitanju ne jedem, ne spavam dok je ne pročitam do kraja, a ovu sam opušteno ostavljala da prenoći bez ijedne pročitane rečenice.

Zaključak: Stil pisanja je zaista lep i zanimljivo je igranje sa pripovetkama "1001 noć", naročito ako vas interesuju knjige smeštene u pustinji i prosto ta kultura, ali iako to možda nije my cup of tea i dalje mi je ostao utisak da je ovo jedna prosečna priča, ne baš kvalitetna i zanimljiva, sa brojnim manjkavostima, koje se nisu mogle prikriti stranim izrazima i pomalo usiljenom romansom u koju ja nikako nisam mogla da se uživim. A i magija je ovde tako nedovoljno jasno i maštovito opisana, što je zaista šteta, jer šta ima bolje od letećeg ćilima i čarobne lampe?

Citati:

“Some things exist in our lives for but a brief moment. And we must let them go on to light another sky.”

 “When I was a little girl in Thebes, I remember asking my mother what heaven was. She replied, ‘A heart where love dwells.’ Of course, I then demanded to know what constituted hell. She looked me straight in the eye and said, ‘A heart absent love.’”

"A trickle of blood slid down his arm. He felt nothing. He only saw it. Because nothing hurt like missing her. He suspected nothing ever would."

“Stop being so stubborn!” Her bare feet fell to the onyx floor. “Do not make me beg you. Because I won’t. I’ll merely lose my temper or cry. And I have always secretly despised those who cry to wheedle their objectives. But if you force me to do it, Khalid Ibn al-Rashid, I will. And I cry beautifully.” She crossed her arms and pursed her lips.