понедељак, 18. јун 2018.

Boja purpura ( The Color Purple )- Alisa Voker ( Alice Walker )



Alis Voker je jedna od najistaknutijih američkih književnica i prva Afroamerikanka, koja je osvojila Pulicerovu nagradu za književnost, upravo za roman "Boja purpura". Knjiga je, takođe, adaptirana u režiji Stivena Spilberga i film, u kojem glavne uloge tumače Vupi Goldberg i Opra Vinfri, je svojevremeno bio nominovan za jedanaest Oskara. Sasvim je razumljivo što sam želela što pre da ga pročitam kada sam videla da će se pojaviti i na našem jeziku.


"Boja purpura" govori o životu dve sestre Sili i Neti, crnkinjama, koje odrastaju u ruralnoj sredini i siromaštvu na jugu Amerike, u periodu između dva rata. Vrlo brzo će ih život i nesrećne okolnosti razdvojiti, ali će njihova priča biti ispričana u formi prepiske, najpre u vidu obraćanja Sili Bogu, a zatim i u vidu pisama, koje sestre studiozno šalju tokom trideset godina jedna drugoj, iako ona ne stižu uvek na pravu adresu. Dok postoje knjige, koje vam ulepšavaju časove čitanja svojom vedrinom, ova knjiga nije jedna od njih. Jedna jako mračna i teška priča, čijem tonu doprinosi i pripovedanje na iskrivljenom jeziku jadne Sili, koja nikada nije imala priliku da se obrazuje. Moram priznati, na samom početku mi je čitanje išlo nešto teže i sporije, nisam se rado vraćala knjizi, ne zato što nije dobra, već zato što sam u njoj čitala nešto što me tišti i čini da se osećam nelagodno, pa čak i loše. Ali je to nešto što je svakako moralo biti ispričano, jer cilj ovakvog vida umetnosti je da nas potrese i dotakne, natera da "proživimo" život kakav mi sami nikada nismo morali da vodimo. I sa te strane, ova knjiga je zaista nešto posebno. Naravno, upozorenje da se u knjizi nalazi i uznemiravajući sadržaj, iako ne u tolikoj meri grafički prikazan, stoji.

Knjiga, koja će vas definitivno potresti do srži, sa likovima, koji su napisani na jedan realan i otrežnjujući način, sirovo i  emotivno. Knjigu čini čitava plejada izuzetno snažnih ženskih likova, čiji život predstavlja svakodnevna borba, što sa okolinom, što sa najbližima. Ali kao što sam već napisala, sam proces čitanja je išao nešto teže u početku, ali sam napredovala sve više i više kako je ton knjige postajao optimističniji i unekoliko vedriji, što ne znači da će isti slučaj biti i sa vama. Zato i ne želim da preterano pišem o radnji i likovima, mislim da je ovo jedna od onih knjiga, koju svako treba da doživi na sopstveni način, prosto, da dozvoli sebi da prođe kroz jedan takav emotivni proces. Obično klasici američke književnosti kod mene izazivaju oprečna osećanja, ne mogu uvek da se "povežem" sa likovima ili pričom zbog stila pisanja ili teme, koju knjiga obrađuje, ali "Boja purpura" je na mene ostavila dugotrajan utisak, koji će me pratiti još dugo. Kada je reč o čuvenom filmu, koji je po knjizi snimljen, ne znam da li ću ikada biti u stanju da ga pogledam, mada verujem, a i godinama sam slušala, da je veran knjizi.  Da li ste vi čitali "Boju purpura" ili gledali istoimeni film?

8 коментара:

  1. Hvala.❤
    Jao jeste, ja sam Šindlerovu listu gledala samo jednom i bukvalno se godinama psihički pripremam da ga opet pogledam, kao i Pijanistu.
    I ona mi je na spisku, jako mi deluje zanimljivo i planiram da ne pročitam u narednih par meseci, hvala puno na preporuci.😘
    Jeste, samo mislim da je mnogo turobnija i potresnija priča. Jedva čekam, kao i uvek tvoje utiske.
    Inače, pojavio nam se novi roman o Bordžijama, ne znam da li si videla?

    ОдговориИзбриши
  2. Ja se za gledanje "Pijaniste" pripremam godinama, pa nikako. Šindlera da ne spominjem, plakala sam kao malo dete, muzika je genijalno ispratila ton/emociju filma, mislim da ću scenu kod automobila pamtiti dok sam živa, ne treba "ponavljati gradivo".
    Za "Boju purpura" imam samo reči hvale, teška knjiga koja je, u nedostatku boljih reči, pošteno išamarala moju čitalačku zonu komfora i potresla me sa svakim narednim pismom sve više. Bez kraćih pauza se nije moglo, iako mi je priča bila interesantna. Film ne znam da li ću gledati..

    Hvala na tekstu! ❤

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ja sam Pijanistu gledala u bioskopu i to mi je takvo bilo iskustvo da godinama nisam mogla da se sastavim da ga opet pogledam. :D
      Potpuno se slažem, definitivno nije knjiga za uživanje i razonodu, teška i emotivna priča. Moram priznati, ni ja. :D
      Hvala tebi. :*

      Избриши
  3. Stvarno? Dobro si mi rekla, baš ću proveriti da li je u pitanju nastavak. Meni se Krv i lepota svidela, ali morala bih prvo opet da je pročitam, pre nego što pređem na ovu. :D

    ОдговориИзбриши
  4. Film sam gledala jako davno, jos kao dete, sa mamom i bakom, i secam ga se kroz maglu, znam da je jako potresan, ali se ne usudjujem da ga ponovo gledam, a mislim da cu za sada i knjigu preskociti. Prosto, sta god da citam, ja to prezivljavam kao da se meni desilo, i trenutno mi njihove traume nisu potrebne. O:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I ja nisam sigurna da li ću ga gledati.
      Uf, potpuno te razumem, za ovu knjigu je baš potrebno izabrati pravi trenutak za čitanje.

      Избриши
  5. Hej, pa film je lijep, mislim koliko se to može reći s obzirom na težinu same tematike, ali meni se svidio, za razliku od knjige koja je, dakako, kvalitetna, ali ne mogu reći da me je potresla kao što sam očekivala, opet s obzirom na samu temu. A moj prijedlog, naravno ako već nisi čitala/gledala film je Tajni život pčela. Kad te molim, pogledaj film koji je predivan podjednako kao i knjiga koja je, svakako, detaljnija.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tajni život pčela sam i čitala i gledala, divna priča. Hoću, hoću, ali baš moram biti u posebnom rasploženju, Hvala puno na predlozima. :)

      Избриши