The Stuff Dreams Are Made Of

The Barber of Siberia

The Place Beyond The Pines

Stoker

Ja ne bih bila ja, kada kroz sve sto radim, ne bih provukla moju ljubav prema muzici, a narocito prema mom omiljenom bendu Queen, pa tako i moj prvi post na mom prvom, ikada napravljenom, blogu nosi naziv jednog od njihovih najvecih hitova, koji je sasvim prikladno i glavni music score za kultni film Highlander iz 1986. godine.

                                  

Ali da se osvrnem na svoju drugu `ljubav`, o kojoj ce biti reci na ovom blogu, a to je ljubav, pre svega, prema filmovima, odnosno popularno nazvanoj sedmoj umetnosti, pa i svemu sto ima veze sa filmovima reziserima, glumcima, scenaristima, kostimografima, kompozitorima, pesmama i sto je najbitnije preporukama. Ja sam neko ko voli da preporucuje filmove i to zaista ne posmatram olako, koliko god to nekom smesno izgledalo, a dosta ljudi ovakav vid umetnosti ne shvata ozbiljno, vec posmatraju to kao samo jos jedan izlazak u bioskop ili povod da se provede vreme sa deckom ili prijateljima. Za mene izbor filma je kao izbor dobrog vina, s tim da se ja ne razumem u vina, pa mi mozda ta komparacija i nije na mestu, ali eto posmatrala sam ljude koji uzivaju u samom postupku procene, prvo necijeg ukusa, pa zatim i same degustacije i naposletku uzivanja u boci, te se mogu i poistovetiti. Kada me neko zamoli za preporuku polazim od zelja te osobe, onih sitnica koje sam zapazila kod nje, koliko sam upoznata sa karakterom te osobe, a tek onda se upustam u skeniranje liste u glavi, sta bi toj osobi moglo odgovarati. I mogu vam reci ( ili sebi posto cisto sumnjam da ce ovaj moj post neko osim mene zaista i procitati ) da osecam posebno zadovoljstvo kada pogodim, kada nekoga usrecim ucinjenim izborom ili ga nateram da se zamisli nad pogledanim, sto bi rekla jedna moja drugarica, volim da dobijem taj feedback. Sto se mene same tice ja gledam sve, ali apsolutno sve, samoj sebi nekada izgledam kao da ne biram puno, ali jednostavno zelim da dam priliku filmu da me iznenadi, zapanjani, sto da ne i iznervira, smori, volim da se svadjam sa filmom, da ismevam film, da taj film probudi neku emociju u meni, jer propalim filmom smatram samo onaj film, koji sam ugasila nakon deset minuta gledanja.

Da ne duzim dalje, a vec sam ga prilicno oduzila za prvi post, zelim da ovo bude moj kutak gde cu pisati o nekim svojim utiscima o starim i novim filmskim ostvarenjima, o nekim svojim omiljenim glumcima ( pravo sam zensko pa na jedan dva mogu da izbrojim deset omiljenih glumaca, dok sa glumicama slabije stojim ), muzici koja prati filmove i naravno o serijama, koje su u danasnje vreme film i umetnost u malom. Ovo nije moja profesija, niti sam na bilo koji nacin povezana sa tim svetom, tako da je ovo vidjenje samo jos jednog zaljubljenika u filmove.