Shadow and Bone & Siege and Storm & Ruin and Rising ( The Grisha Trilogy )- Leigh Bardugo

среда, 10. август 2016.



 Knjige Grisha triologije govore o zemlji Ravki, nekada moćnoj i prosperitetnoj državi, koja je sada na pola presečena nečim što se zove Shadow Fold, reč je o mračnoj sili, koja zauzima dobar deo teritorije i u kojoj žive mnoga monstruozna stvorenja od kojih su najgori volcra. Jedina nada zemlje leži u dve armije, od kojih prvu čine obični ljudi, uglavnom vrbovani od najranije mladosti, dok drugu čine Grishe, elita posebnih i nadarenih ljudi, koji u sebi imaju magiju i koji su podeljeni na tri frakcije- Corporalki, Etherealki i Materialki. Njima upravlja Darkling, koji je ujedno i najmoćniji i jedini poseduje mogućnost da upravlja tamom. Priča počinje tako što upoznajemo dva siročeta, Alinu i Mala, koji su poslati na imanje vojvode Keramzova, koje je nešto nalik na sirotište. Tamo odrastaju, nikada se ne odvajajući previše jedno od drugog, sve dok ne stasaju za vojsku, kada su poslati na misiju prelaska preko Shadow Folda- a. U toku te misije, četa u kojoj se nalaze Alina i Mal će biti napadnuta i u želji da zaštiti svog najboljeg prijatelja Alina će posegnuti za moćima, za koje ni sama nije znala da ih poseduje i koje je dugo čuvala u sebi. Ona je prizivač Sunca i kao takva jedina od svoje vrste, što će je iznenada izdignuti na položaj osobe, koja je jedina u stanju da spasi čitavu zemlju i najzad uništi tamu, koja je na njih pala pre više stotina godina.


Verovatno vam je, već na osnovu izraza prethodno navedenih, jasno da je Ravka nešto nalik na imperijalističku Rusiju. Imena su gotovo ruska, kao i reči, koje se koriste, doduše uglavnom pogrešno, a spominje se čak i zastareli jezik, koji niko više ne govori, a koji neodoljivo podseća na srpski. To pominjanje je minorno, ali eto, nije zgoreg da ga navedem. E sad, da odmah pređem na stvar. Autorka Li Bardugo je na svom sajtu istakla da je, navodno, sa namerom pogrešno upotrebljavala neke ruske reči i imena kako bi istakla da ovaj svet nije Rusija, već da je samo inspirisan Rusijom. Što je po meni čista glupost i tipično "pranje" od boljke od koje često pate pojedini autori ( naročito američki kašljuc, kašljuc ). Mislim da ukoliko već koristiš istoriju jedne zemlje, njenu kulturu i jezik, kao inspiraciju za svoje delo, vid poštovanje je da obaviš svoje istraživanje iste pažljivo i temeljno. Mogu da oprostim Brem Stokeru u vreme kada im je Transilvanija verovatno izgledala isto tako egzotično poput struje i telefona, ali ne i autorki, koju je od tačnih informacija delilo par klikova na Google- u. Ja ne govorim ruski jezik, a čak i ja znam da žensko rusko prezime treba da se završi na a, odnosno glavna junakinja nikako ne može biti Alina Starkov, već Alina Starkova. Takođe, glavno sredstvo za zatupljivanje svih čula i opijanje je kvas. Da, kvas! Valjda je votka bila previše obična. Verovatno su me ova stvari i previše iritirale, jer dolazim iz zemlje, koju takođe najčešće pogrešno prikazuju u filmovima i knjigama i pod tim ne mislim na razne političke događaje, u to se ne mešam, niti je ovo takva vrsta bloga, već na osnovu činjenice da najčešće kada u filmovima prikazuju lika kako priča srpski, većina nas ne može ni da razume šta taj priča, a kamoli da to liči na nešto približno našem jeziku. Deluje mi da je na ovaj način autorka želela samo da sasvim prosečnu fantaziju učini misterioznom i egzotičnom.

Sam svet u koji je knjiga smeštena nudi uglavnom klasičnu priču o jednom posebnom i odabranom, koji treba da spase čitav svet. Uglavnom su prisutni svi klišei vezani za YA novele, najbolji prijatelj i potajni ljubavni interes, glavni junak, nesvestan svojih moći, koji kasnije ima problem da ih kontroliše, tipična prelepa devojka, koja je zla i snishodljiva prema našoj junakinji itd... Ono što je, za mene, izdvojilo ovu knjigu iznad proseka su dva lika, jedan je upravo Darkling, vođa Grisha, a o drugom, na žalost, ne mogu da pišem, jer bi to bio spojler za drugu knjigu. Samo ću reći da sam neizmerno uživala u njegovom liku i način na koji je napisan, njegove rečenice su bile i najčešći izvor humora i oduševljenja. E sad, Darkling. Odavno nisam čitala bolje napisani lik, koji gravitira između dobre i loše strane, gde vam nisu uvek sasvim jasni njegovi motivi i zakulisne radnje, pa ne znate da li treba da ga volite ili mrzite. Odnosno, on je ono što ja najviše volim u knjigama, takozvani "sivi" likovi. Njegov lik je ono najbolje u knjigama, bar u prve dve, svi ostali su uglavnom jednodimenzionalni stereotipi, sa pokojim "svetlim" momentom, ali pretežno dosadni i nezanimljivi.

Pre čitanja knjiga, slušala sam dosta pohvala o stilu pisanja Li Bardugo i dok ne mogu da kažem ništa negativno o istom, ne mogu ni da istaknem ništa pozitivno. Recimo da je bio zadovoljavajući, sa pokojim momentom čiste genijalnosti, naročito kada su meni dva omiljena lika umešana. Ne mogu da kažem da su mi opisi preterano pomogli da zamislim ovaj svet, nekako su bili nabacani i uobičajni za ovakve vrste knjiga, ništa ih nije isticala u pogledu maštovitosti ili kreativnosti. Moguće, da se ovde radi o subjektivnoj stvari, jer sam u poslednjih par godina pročitala i previše knjiga ovog žanra, tako da, na neki način, retko šta može da me oduševi, što ne znači da sam ja sada pokupila svu pamet ovog sveta, već da je verovatno došlo do prezasićenja. Nekom, ko je nov u ovom svetu, će se ove knjige možda mnogo više svideti i biće oduševljen, zato i mislim da ukoliko volite ovaj žanr i tražite nešto novo za čitanje, treba svakako da im pružite šansu. Ako ni zbog čega drugog, zato što je na naš jezik, za sada, od ove autorke prevedena jedino knjiga "Šest vrana", zahvaljujući Urban Reads, koja je smeštena u istom univerzumu kao i Grisha triologija i dešava se nekoliko godina nakon poslednje knjige, ali sa novim likovima. Za "Šest vrana" sam takođe čula dosta pohvala, što je negde bio i moj razlog za čitanje ove triologije, jer kao pravi štreber volim da sa svim činjenicama budem upoznata pre nego što se upustim u nešto novo, te su ljudi, koji su, kao ja bili ravnodušni prema ovoj triologiji, uglavnom oduševljeni sa "Šest vrana", kojoj knjizi ću, doduše oprezno, dati šansu.



Zaključak: Ne mogu da kažem da su me ove knjige sasvim razočarale, bilo je tu elemenata priče i likova, koji su mi se svideli, naročito u drugoj knjizi, koja mi je ujedno i najbolja, ali treća knjiga je uspela, na neki način, da i to pokvari totalno zbrzanim i nezanimljivim krajem. Znate onaj osećaj kada očekujete da će vam od kraja knjige "eksplodirate mozak", da nećete moći ni da zamislite da se tako nešto desilo? E pa, to se ovde nije dogodilo. Kraj je predvidiv i bolno dovodi u pitanje celu poentu priče.

2 коментара:

  1. Pošto nisam čitala ni ovu knjigu, a redovno pročitam svaku tvoju recenziju umest da pišem kako vlim tvoje rcenzije (a znaš da ih volim) rećićuti da ti hvala jer me inspiriše da čitam više. Ono ne mogu da te stignem nikako posebno sad kad učim za septembarsk aali mogu barem svaki dan po neku glavu da pročitam hvala na tome :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala tebi puno na svakom komentaru i na tome što čitaš moje recenzije. :*
      I ja isto, od ponedeljka ponovo krećem da učim, pa ću morati malo i ja da "oladim" sa čitanjem hehe. :D
      Srećno sa ispitima. :*

      Избриши

 
FREE BLOGGER TEMPLATE BY DESIGNER BLOGS