Stanarka napuštenog zamka ( The Tenant of the Wildwell Hall )- En Bronte ( Anne Brontë )

U novembru mesecu sam se dogovorila sa Isidorom, Sarom i Katarinom da zajedno čitamo "Stanarku napuštenog zamka" En Bronte, koju sam kupila u divnom, tvrdom povezu na ovogodišnjem Sajmu Knjiga u izdanju Vulkana. Kako je ovo bio, ko zna koji, put po redu da čitam ovu knjigu, nisam planirala da o njoj napišem bilo šta, jer imam tendeciju da recenziram samo novije knjige, koje prvi put čitam, kako bih prenela sveže utiske i dojam, ali  mišljenja sam da jedna ovakva knjiga, ipak zaslužuje da se o njoj napiše par rečenica, u nadi da će možda kod nekog, ko nije imao priliku da se susretne sa delom jedne od manje poznatih sestara Bronte, probuditi želju za čitanjem istog. Upravo zbog njih, ću se truditi da ne odam previše od zapleta knjige, pa makar i samo jednom čitaocu omogućila taj elemenat iznenađenja, koji ova knjiga pruža, a koji sam ja iskusila čitajući je, po prvi put, pre toliko godina. 

Na samom početku knjige upoznajemo se sa markantnim Gilbertom Markamom, mladim zemljoposednikom i lokalnim kicošem, koji je posvećen vođenju imanja, koje mu je u nasledstvo ostavio njegov otac i na kom živi sa svojim mlađim bratom Fergusom i sestrom Rouz, te majkom, starijom udovicom. Gilbert, osim što rukovodi svim privrednim poslovima, najveći deo vremena provodi udvarajući se kćerki lokalnog pastora, vrcavoj i naizgled šarmantnoj, Elajzi Milvord. Učmalost ove male sredine biće poremećena dolaskom nove stanarke oronulog zamka Vajldfel, misteriozne udovice gospođe Grejam, koja zamak nastanjuje u društvu svog sinčića i stare služavke. Naravno, svi su vrlo znatiželjni da otkriju što više o ovoj gospođi, uprkos njenoj usamljeničkoj osobenosti i tendenciji da se ne kreće suviše među ljudima. Međutim, početna naklonost i prijateljstvo, brzo prerastaju u talas nezadovoljstva, potkrepljen otrovnim glasinama i tračevima o odsustvu čestitosti i morala mlade udovice.

Tako mi je drago što i ovo izdanje knjige, koje ja posedujem, ne sadrži detaljniji sinopsis od ovog, koji sam ja ukratko napisala. Zaista bi bila šteta pokvariti nekom, ko se nije ranije susreo sa ovom knjigom, iskustvo čitanja i otkrivanje misterije ko je u stvari gospođa Grejam i objašnjenja razloga njenog ponašanja. En Bronte je vrlo često, sasvim nepravedno, zapostavljena u korist svojih sestara, naročito Šarlot. Možda se ova knjiga ne može uporediti sa monumentalnošću "Džejn Ejr" i planetarnom popularnošću iste, ali po meni, predstavlja možda još značajnije delo, svakako revolucionarnije, uzimajući u obzir socijalne teme, koje En obrađuje u knjizi. Možda bi neki rekli da ona to ne čini izravno, krijući se iza formata pisama i dnevnika, njena hrabrost da se uhvati u koštac sa nečim, što je itekako aktuelno u današnjem društvu i što će verovatno biti aktuelno dok god ljudi imaju porive i emocije, po meni, njena hrabrost je neosporna, kao i presedan, koji je ova knjiga, naročito u to vreme, napravila, ne samo u svetu književnosti, već u čitavom tadašnjem viktorijanskom društvu. Takođe, jako sam srećna što sam imala priliku da u ovom izdanju pročitam Predgovor same autorke, naravno, pod pseudonimom Akton Bel, gde iznosi jako zanimljiva, a nadasve tačna zapažanja u pogledu kritičkog osvrta na podelu čitalačke publike na mušku i žensku. Inspirisana iskustvom iz sopstvene porodice, En je uspela verno da prikaže dramatičnu interakciju svojih likova, te unutrašnja psihološka i emotivna previranja istih, a da roman ne pati od previše "praznog hoda" i suviše opštirnih dijaloga ili monologa, te nepotrebno detaljnih opisa, koji su možda karakteristični za dosta klasika iz 19. veka.

Jako zanimljiv roman, koji predstavlja prekretnicu u načinu na koji su ženski likovi tretirani i često izražava suptilno, a negde i sasvim izravno, neslaganje sa povlašćenošću muških pripadnika populacije i prednosti, koja im je data u opštem poretku stvari. Opet, to ne znači da je ovo knjiga isključivo za žene, jer znam da bi i sama autorka sa negodovanjem gledala na takvu konstataciju. Ovo je izuzetno dobro napisan roman, netipičnog narativnog stila, za svakog ljubitelja kvalitetno skrojene priče, a naročito maestralno kreiranih likova i, meni, sigurno jedna od omiljenih knjiga, koje su sestre Bronte napisale, koju cenim sve više sa svakim čitanjem. "Stanarka napuštenog zamka" je knjiga, koja zaslužuje daleko veće priznanje i prepoznatljivost, tako da, ukoliko kojim slučajem niste pročitali ovu odličnu knjigu, apelujem da to učinite što pre, naročito ukoliko ste ljubitelj klasične engleske književnosti. Možda će neke "iritirati" autorkin glas i iznošenje njenih, za mnoge sigurno suviše, rigidnih i čvrstih moralnih stavova kroz glavni lik Helen, ali meni to nije smetalo, jer osim što delim autorkinu doktrinu, celu knjigu sam posmatrala u kontekstu njenog života i porodične situacije, te mi je ova knjiga bila tako neobično brutalno iskrena, nasuprot romantičnom duhu i znatno blažem komentarisanju društvenog stanja u romanima Džejn Ostin, koji su mi u tom periodu bili omiljeni.

Zaključak: Klasik vredan vašeg vremena, ukoliko ste ljubitelj engleske književnosti, pa čak i ako niste, samo zbog kontraverze, koju je knjiga svojevremeno izazvala, svakako bi trebalo da se nađe na vašoj listi pročitanih dela.