Još jedan mesec je proleteo, doduše ugodnije nego prethodni, s obzirom da sam najveći deo istog provela na moru, te je vreme za još jedan pregled pročitanog i odgledanog. Ovog meseca sam jako zadovoljna knjigama, koje sam čitala, sve su to knjige, koje sam jako visoko ocenjivala na Goodreads- u, te se može reći da je iza mene jedan uspešan čitalački mesec. Serije nisam stizala da gledam, čak ni ove, koje redovno pratim, ali sam uspela da pogledam i par dobrih filmova, pretežno istorijskih drama, za koje sam, i u čitalačkom i u filmskom smislu, bila naročito raspoložena tokom jula.
Knjige
1. Big Little Lias- Liane Moriarty
Nakon odgledane serije, kojom sam oduševljena, red je bio da priliku pružim i knjizi. Knjiga "Big Little Lias", kod nas prevedena kao "Nevine laži" u izdanju Vulkan, delo je australijanske spisateljice Lijan Morijarti i govori o idiličnom gradiću na obali okeana, gde se istovremeno mešaju najbogatiji, ali i najsiromašniji slojevi australijanskog društva. Svi oni šalju svoju decu u državnu školu, koja se po kvalitetu može meriti sa bilo kojom privatnom. Upravo će ova škola, tačnije predškolsko, biti poprište gde će se susresti tri žene tako različite spoljašnjosti i životnih prilika, a opet jedna drugoj privučene nekom neobjašnjivom silom. Ukoliko bih ovaj roman morala da sumiram u jednoj rečenici, to bi bila- jako kvalitetno napisana misterija, koja će vas naterati da "proždirete" stranice kako bi što pre stigli do kraja. Mada glavna misterija jeste ono zbog čega se prvenstveno ovaj roman čita, zaplet je nešto predvidljiviji u seriji, tako da se manje, više sve lako otkrije pre kraja, ali ono zbog čega je ova knjiga dobar roman jeste sposobnost autorke da se dotakne brojnih kontraverznih i izuzetno bitnih tema, ali tako da one ne "guše" ovu knjigu, već pružaju sasvim realan uvid u nečiju svakodnevnicu. Zaista, ukoliko volite misterije, ali pre svega životne drame, obavezno pročitajte ovu knjigu. O seriji više reči u nekom od narednih postova.
2. Ono što nas ne ubije ( Milenijum #4 )- David Lagerkranc
Mislim da ovom serijalu ne treba naročito predstavljanje, ali mali uvid nije na odmet. Milenijum je najpre bio triologija, koja se sastojala od tri romana- "Muškarci koji mrze žene", "Devojčica koja se igrala vatrom" "Kula od karata", sva tri delo švedskog novinara, pisca i aktiviste, Stiga Lašona. Knjige govore o Mikaelu Blomkvistu, 43- godišnjem novinaru i suvlasniku časopisa Milenijum, po kojem je i triologija dobila ime, čuvenog po ekspozeima i otkrivanju političkih intriga i Lizbet Salander, socijalno neprilagođenoj hakerki, izvanrednog talenta za komjutere i neporecivog osećaja za pravdu. Svaka od njih sadrži rešavanje određenog slučaja, ali su sve i povezane određenim elementima. Stig Lašon je, na žalost, preminuo pre izdavanje prve knjige, tako da nije doživeo njihov enormni uspeh, kako u Švedskoj, tako i širom sveta. "Ono što nas ne ubije" predstavlja četvrtu knigu, koja je u potpunosti napisana od strane pisca Davida Lagerkranca, do tada poznatog po knjizi "Ja sam Zlatan Ibrahimović", 2015. godine, koja nastavlja avanture ovih izuzetno skrojenih likova. Nemam preterano dobra iskustva sa nastavcima dela drugih autora, koja su već ranije stekla kultni status, ali drago mi je što mogu reći da mi se ova knjiga prilično svidela. Verovatno je tome dodao i razmak između čitanja prve tri i ove knjige, tako da nisam preterano bila pod utiskom Lašonovog stila pisanja, iako moram primetiti da je malo nadmoćniji u odnosu na Lagerkrancov. Ono što bih ja istakla kao prednost jeste nešto dinamičnija radnja i akcija, koja nije u tolikoj meri bila karakteristična za prethodne knjige, ali mislim da je David Lagerkranc na pravi način udahnuo život dobro poznatim likovima i sa sa zadovoljstvom sam pročitala ovaj roman i pored početnih bojazni. Knjigu je na naš jezik prevela i izdala Čarobna knjiga.
3. Stakleni zamak- Džanet Vols
Kako uskoro izlazi adaptacija ove knjige, logičan potez je bio i da pročitam samu knjigu. Ovo je jedna od dve knjige, koje sam sa sobom nosila na odmor i mogu reći da sam je pročitala u jednom dahu. Zaista, fascinantna i prilično uznemiravajuća autobiografija žene odrasle u neobičnoj porodici, u početku nomadske, idući od jednog do drugog mesta i neretko, spavajući u pustinji. Međutim, dolaskom u sumoran, rudarski gradić otac porodice se propija još više, a zanemarena deca su prepuštena sebi i primorana da na sve načine pokušaju da se spasu od takve vrste života. Dirljiva priča o prevazilaženju prilika u kojima smo rođeni, koja opet, iako je to možda očekivano, ne sadrži osudu prema takvim roditeljima i načinu života, već čiste činjenice i po koje osećanje i misao. Izdavač ove knjige na našem jeziku je Čarobna knjiga.
4. Indijski začin na francuski način- Ričard Č. Morais
"Indijski začin na francuski način" sam pročitala u okviru čitalačkog maratona o kojem sam pisala u ovom postu. Knjiga govori o indijskoj porodici imigranata, koja, nakon tragičnih događaja u Bombaju, najzad pronalazi dom u tradicionalnom francuskom gradiću. Nakon otvaranja živopisnog indijskog restorana dolaze u sukob sa Madam Malori, takođe vlasnicom restorana, koju lično vređa njihovo ponašanje i kuhinja. Sve ove događaje pratimo kroz oči mladog Hasana Hadžija, još uvek neotkrivenog kulinarskog genija. Odlična knjiga za one koje uživaju u kulinarskim veštinama i drugačijim kulturama, meni se jako svidela, s tim da bih volela da pisac nije u jednom trenutku napravio preveliki skok u vremenu, te sam na neki način izgubila dodir sa našim glavnim junakom. Taman kada mu je život krenuo u određenom smeru, umesto da smo dobili još više stranica o njegovim avanturama, knjiga je nekako uspela dvadeset godina njegovog života da sažme u samo par poglavlja. Čula sam da je film drugačiji, tako da ću ga svakako pogledati. Knjigu je na naš jezik preveo i izdao Vulkan.
Filmovi
The Ottoman Lieutenant
Gotovo da ne mogu pisati o ovom filmu, a da ne pomenem film, koji je sledeći na mojoj listi. Praktično govore o istom događaju ili ovaj bar to pokušava da učini, u svakom slučaju oba se rade o istom vremenskom periodu. Razlog za gledanje The Ottoman Lieutenant je prvenstveno bio, do pre nekoliko dana, fantastična ocena 8.6 na IMDb- u. U prvi mah ništa nije delovalo sumnjivo, glavna glumica nije baš bila zvučno ime, ali prisustvo Džoša Hartneta i Ben Kingslija me je razuverilo da je baš reč o nekoj lošijoj produkciji. Međutim, ovaj film, ne samo da predstavlja jako loš pokušaj propagande, već i sam po sebi nije kvalitetno ostvarenje. Glavna glumica je apsolutno neharizmatična, ljubavna priča mlaka i neubedljiva, dok sam film kao da nije sasvim siguran kakvu priču želi da ispriča, niti na čijoj strani bi trebalo da bude. Događaji Prvog svetskog rata se prepričavaju kao feljton, dok mi gledamo turskog poručnika u akcijanju sličnom onom u filmovima o Džejmsu Bondu. Zaplet se vrti oko naivne, ali pune ideala, Amerikanke, medicinske sestre, koja dolazi u Tursku kako bi lokalnoj američkoj bolnici dopremila kamionet svog, prerano preminulog, brata. Na tom putu će se zaljubiti u turskog poručnika iz naslova i sve to u vihoru Prvog svetskog rata i okršaja sa jermenskim pobunjenicima. Nakon što sam se zapitala šta su to drugi ljudi videli, a ja nisam, otišla sam na pomenuti sajt i počela da čitam recenzije, te mi je bilo jasno da su one, koje film najviše hvale, napisane od strane ljudi turske nacionalnosti, još kada sam negde videla da je turska vlada propagirala ovaj film i urgirala kod turske omladine da ga šeruje na svim društvenim mrežama, sve mi je bilo jasno. I iskreno, ništa od toga mi ne bi zametalo da se u isto vreme nije vodila oštra i agresivna kampanja protiv sledećeg filma na mojoj listi. Tako da subjektivno, da sam znala na koji način je film snimljen i kojim povodom ne bih ga ni gledala, ali i objektivno, film jednostavno nije dobar ni za prekraćivanje vremena, te jedino što bih mogla pohvaliti je dobra kinematografija.
The Promise
Negde u vreme kada je izašao prvi trejler za The Promise, predstavljao je, u tom trenutku, jedan od videa sa najviše dislajkova na YouTube- u. Meni stvarno nije bilo jasno o čemu se tu radi, priznajem, jer nisam nešto previše upoznata sa tim delom istorije, vezanim konkretno za jermenski narod. Film govori o Mikaelu, mladom Jermenu, koji sa mirazom svoje verenice, odlazi u Istanbul kod svog strica kako bi sa stečenim zlatnicima uspeo da završi studije medicine. Tamo će se zaljubiti u Anu, izuzetno privlačnu i obrazovanu devojku jermenskog porekla, koja je u vezi sa čuvenim američkim novinarom, koji, dok se Turska sprema za Prvi svetski rat sa svojim nemačkim saveznicima, otkriva početak sistematskog genocida nad jermenskim narodom, koji turska vlada i dan danas odbija da prizna. Ovaj film je inače finansiran iz privatnih prihoda i okupio je izvanrednu glumačku ekipu, sastavljenu od Oskara Ajzaka, Kristijana Bejla i Šarlot le Bon. Oko njega se na sajtu IMDb, što je dovelo u pitanje i samu verodostojnost ovog sajta, povela kontraverza, jer je i pre izlaska, film dobio na hiljade i hiljade jedinica, iako je bilo jasno da film još uvek niko nije mogao ni da odgleda. Elem, da sad po strani ostavim sve kontraverze, ovaj film mi se jako svideo, jer, nasuprot prethodnom, sama ljubavna priča predstavlja minoran deo filma i mnogo veću ulogu ima prikaz stradanja jednog naroda i borba za opstanak, kao i ratni događaji. Osim što je izvanredno snimljen, glumačka ekipa je svoj deo posla odradila na mnogo višem nivou, te ovaj film ima sve moje preporuke. Moj savet je, ukoliko volite istorijske drame, da ga odgledate, jer bi bilo šteta da zahvaljući kolicini jednoumnih, ovaj film prekrije zaborav.
Captain Corelli`s Mandolin
Kako je knjiga "Mandolina kapetana Korelija" već ušla na moju listu najboljih knjiga, koje sam pročitala ove godine, bio je red da se podsetim i filma, koji sam gledala još kada je izašao. I mada znam da je većin nezadovoljna ovom adaptacijom, meni se prilično svideo. Priča filma se pretežno fokusira na italijansku okupaciju grčkog ostrva Kefalonije za vreme Drugog svetskog rata i ljubavnu priču između romantičnog i šarmantnog italijanskog oficira, koga tumači Nikolas Kejdž i kćerke seoskog doktora, koju tumači Penelopa Kruz. Neki bi možda rekli da kasting za film i nije baš najsjajniji, ali, po mom mišljenju, svi su na pristojan način "uhvatili" osnovne karakteristike svojih likova. Glavna mana filma je prvenstveno nemogućnost formata da isprati sve događaje u knjizi, a naročito karakterizaciju pojedinih likova, koji u filmu jedva da su i pomenuti, te ukoliko se ova dva entiteta posmatraju odvojeno, film predstavlja sasvim pristojnu ratnu dramu sa izvanrednim scenama Kefalonije i prelepom muzikom, koja prati radnju filma. Jedina prednost filma bio je kraj, koji mi se svideo više od onog u knjizi, što je naravno stvar preferencije. Neke stvari su prilično izmenjene, ali kako sam u samom startu bila svesna da film nikako ne može da isprati superiorniji materijal, na kojem je zasnovan, to mi nije previše smetalo.
The Lost City of Z
Film o kojem sam slušala dosta pohvala, a koji je mene ostavio prilično ravnodušnom. Zasnovan na istinitoj priči o britanskom pukovniku i istraživaču Percy Fawcett- u, film govori o potrazi za legendarnim gradom "Z", odnosno El Doradom, smeštenom duboko u džunglama Amazonije. Inače, njegov lik i avanture su, takođe, poslužile Arturu Konanu Dojlu da napiše svoj čuveni roman "Iščezli svet", a neki tvrde da je na njemu zasnovan i lik Indijana Džonsa. Uprkos uzbudljivim premisama, film kao da nije u potpunosti iskoristio izuzetan materijal, kojim je raspolagao, te je delovalo kao da su prva putovanja lišena osećaja avanture i opasnosti, te je više pažnje posvećeno događajima u Engleskoj, koji su bili mnogo manje uzbudljivi. Mislim da bi ova priča bolje funkcionisala kao serija, kako bi se mnogo više vremena posvetilo različitim segmentima života ovog, očigledno zanimljivog, čoveka. Glavne uloge u filmu tumače Čarli Hanam, Sijena Miler i Robert Patinson. Opet, drago mi je da se i dalje snimaju ovakvi filmovi i da privlače publiku u bioskope i zbog toga, mislim da ga svakako vredi pogledati.
Šta ste vi čitali i gledali tokom jula meseca? Pišite mi u komentarima.
Hvala puno. :*
ОдговориИзбришиZaista jesam, već mi nedostaje, ne samo more, već i sama Grčka. :D
Nisam, nisam, videla sam da dosta ljudi hvale taj roman, hvala puno na predlogu, ide na moj spisak za Sajam, kao i Partizan ova kći.
Ma dolina mi se tako puno svidela da odugovlačim da otkucam utiske, plus sam je čitala gotovo, ako ne istom, ono sličnom okruženju.
Hvala još jednom na čitanju, jedva čekam da čitam post o Pusti pravog da uđe. :*
Tek sad stižem da pišem komentar, kasnim ali bitno da sam tu :)
ОдговориИзбришиSuper ti je mesec bio ja mislim da sam preterala sa filmovima valjda je nisam imala šta da radim.
BLL sam pročitala i meni je bila fina nije me baš oborila sa nogu ali mi se dopala svidelo mi se što ima dinamiku i što nije napadna već prirodna, takođe mi se više dopada od serije (u seriji mi samo Šajlin Vudli smeta).
Ja taj roman "Muškaraci koji mrze žene" ceo život zovem "Devojka sa tetovažom zmaja" jer ne mogu da povežem šta je šta ako ga zovem po našoj verziji inače u planu mi je za čitanje.
Kad sam kod tebe videla da je "Indijski Začin na Francuski Način" dobra knjiga odmah sam je uzela, kad je već tako jeftina na kiosku daj da iskoristim :)
Što se filmova tiče ni za jedan nisam čula tako da hvala na preporukama:)
Odličan post obožavam ovu vrstu postova :)
Hvala puno. :*
ИзбришиMa nekada je i to dobro, tako je meni bilo prošlog meseca sa knjigama. :D
Meni se nekako baš svidela, i serija i knjiga, odavno nisam pročitala, niti gledala, tako dobru dramu, pa verovatno zbog toga, misterija mi je skroz bila u drugom planu. :D
Hehe razumljivo, s obzirom na film, mislim da je i u nekim zemljama to i naslov knjige.
Realno, za trista kinti prosto da ti ne bude žao da uzmeš, obaveznojavi utiske, meni je skroz fina bila, mada je moglo biti više razvoja lika.
Nema na čemu, hvala tebi jo jednom na čitanju i komentaru. :*