Zvezde nad Berlinom ( A Berlin Love Song )- Sara Matijas ( Sarah Matthias )

Sara Matijas, rođena u Mančesteru i odrasla na severu Engleske, prošla je kroz nekoliko poziva, između ostalih i mog, da bi naposletku počela da piše romane, smatrajući da je pisanje nešto što će lakše uklopiti u svoj porodičan život, koji sačinjavaju suprug i četvoro dece. Pre knjige "Zvezde nad Berlinom", Sara je napisala tri knjige, romane misterije smeštene u srednjem veku, namenjene deci. Prvo nadahnuće za pisanje romana iz naslova, dobila je odrastajući u susedstvu pored porodice Adler, nemačkih Jevreja, izbeglica, koji su za vreme rata došli u Englesku. Tokom 2011. godine, autorka je, tokom posete Berlinu i Nemačkom istorijskom muzeju, prisustvovala izložbi "Hitler i Nemci: Nacija i zločin". Tom prilikom je videla par vitrina posvećenih progonu i stradanju Roma tokom Drugog svetskog rata širom Evrope, što ju je podstaklo da dodatno istraži ovu činjenicu, sa kojom, prema sopstvenim rečima, do tada nije bila upoznata. I tako je nastala ova knjiga.

Roman "Zvezde nad Berlinom" paralelno prati priče mlade Romkinje Lili, artistkinje na trapezu, koja sa svojom porodicom putuje i nastupa u romskom cirkusu Patelo i Maksa, mladića iz Berlina i pripadnika Hitlerjugenda, čiji se otac oštro protivi Hitleru i njegovom režimu, što dovodi do brojnih nesuglasica i sukoba unutar porodice. Na početku rata ovo dvoje mladih će se sresti i zavoleti, uprkos svojim razlikama ili možda i zahvaljući njima, sve vreme pokušavajući da prežive lične tragedije i neprestanu pretnju progona i smrti.

Čitajući ovu knjigu, nakon što sam tek završila "Kradljivicu knjiga" autora Markusa Zusaka možda i nije bila najbolja ideja zbog sličnosti tematike, ali i snažnih emocija, koje je "Kradljivica knjiga" kod mene izazvala, ali kada bolje razmislim, jul je zaista bio mesec namenjen istorijskim romanima, smeštenim tokom perioda Drugog svetskog rata. Reklamiran kao YA i prvenstveno ljubavna priča, nisam baš znala šta mogu da očekujem. Već neko vreme ne mogu da pronađem YA knjigu, koja bi iskakala iz tog nekog, poslednjih godina, ustaljenog šablona fantazije ili savremene proze. Ova knjiga to uspeva, zahvaljujući nesvakidašnjoj tematici. Naravno ne mislim na sam period u kojem je radnja smeštena, već odluka autorke da se prvenstveno fokusira na progon Roma i njihovo stradanje, o čemu zaista nisam imala prilike tako često da čitam, jer su mi pažnju uvek privlačile slične knjige posvećene jevrejskom ili našem narodu. Mada, moram priznati, u trenutku kada sam čitala razloga za njenu inspiraciju bilo mi je čudno što o tome gotovo ništa da nije znala. Meni je, a verujem i vama, to bio sastavni deo istorijskih lekcija, kojima možda nije posvećena naročita pažnja, ali zaista nastavnici i profesori su uvek isticali i tu činjenicu. Naravno, još više mi je drago što će ova knjiga možda, bar malo, baciti svetlo na tragediju jednog naroda, očigledno nedovoljno poznatu ljudima.

Upravo su istorijski elementi i najzanimljiviji deo romana, kao i opis načina života i običaja romskih porodica u tom periodu, te njihove kasnije tragedije i stradanja. Tu se najbolje vidi posvećenost autorke detaljima, te očigledan rad uložen u istraživanje, radi verodostojnosti priče. Stil pisanja mi se, takođe, svideo. Dovoljno poetičan da naglasi emotivne trenutke, koji su u ovoj knjizi svakako brojni, a opet neopterećen preuveličavanjem i opširnoću u opisima, koji bi gušili svako dalje upoznavanje sa likovima i razvoj radnje. Verujte mi na reč, pročitala sam u poslednje dve godine i previše romana, naročito onih posvećenih mladima, gde deset pasusa opisuje samo jedan pogled ili poljubac, koristeći najsumanitije alegorije. Likovi su, pojedinačno, odlično razvijeni, njihova unutrašnja previranja, odnosi sa članovima porodice, te odnos prema spoljašnjem svetu i događajima, koji utiču na njihov život, a naročito kroz njihovu sasvim različitu perspektivu, praktično posmatramo stradanje dva naroda, naravno, romskog, ali i nemačkog, jer se autorka dotiča načina na koji je ovaj narod zaveden od strane jednog čoveka, kada je psihologija mase odnela pobedu nad razumom i inteligencijom pojedinaca, što je posebno prikazano kroz lik Maksovog oca.

Najslabiji deo knjige, uprkos pokušajima da se ona plasira kao ljubavni roman, što joj, po mom mišljenju, više odmaže, jeste romansa između glavnih likova. Deluje kao da ju je autorka naknadno "nakalemila" na celokupan zaplet, verovatno smatrajući da će knjiga biti tako prijemčivija za mlađu publiku ili prosto želeći da na neki način poveže ove dve priče, koje teku paralelno. Ljubavna priča deluje neuverljivo, jer je tipičan primer instantne, večne, do kraja života, pa i nakon toga, ljubavi između praktično tinejdžera, koji su se tek upoznali. Možda se za to mogu "okriviti" izvanredne okolnosti u kojima se likovi nalaze ili prosto neka viša sila, ali prosto čitava romansa mi je odvraćala pažnju sa događaja, koji su mi delovali kao mnogo interesantniji i značajniji, te sam više uživala u onim poglavljima u kojima su Lili i Maks odvojeni. Mislim da bi roman mnogo bolje funkcionisao da je pratio primer knjige "Sva svetlost koju ne vidimo" autora Entoni Dora ( recenzija ovde ) ili prosto da se odnos Maksa i Lili zadržao u okvirima prijateljstva. Retki su autori sa talentom da stvore strastvenu i ubedljivu romansu, u koju će čitalac emotivno investirati, a u okviru kratkog vremenskog raspona, koji zaplet dozvoljava. Međutim, uprkos tome što deluje da je ljubavna priča fokus knjige, to i nije tako, na svu sreću, tako da priča posvećuje mnogo više pažnje sasvim drugim stvarima.

Primerak ove knjige poslat mi je od strane izdavačke kuće Evrobook, što ni na koji način nije uticalo na iskrenost moje recenzije.

Zaključak: Iskreno, to što se ova knjiga i ne može baš svrstati u okvire YA literature je samo preporuka više da joj definitivno pružite šansu, naročito ukoliko uživate u istorijskim romanima. Verujem da, ukoliko vas interesuje predmetni period, da će vam se knjiga, uprkos manjkavosti ljubavne priče, svideti. Meni svakako jeste.