The Stuff Dreams Are Made Of

Kao što sam i obećala u prošlom postu, na redu je post o najboljim knjigama, koje sam pročitala u 2017. godini. Ima ih manje nego filmova, jer, mada sam čitala dosta, trenutno moja Goodreads lista broji devedeset knjiga, nisu sve knjige, kod mene, izazvale podjednak stepen oduševljenja. Ove godine za razliku od prošle ( post ovde ) neću praviti listu najgorih knjiga, ne iz razloga što ih nije bilo, jer jeste, već što uopšte nemam volju da trošim reči na takve naslove. Sasvim simbolično, na listi se nalazi sedam naslova.

Prošlo je već par godina od kako post ove vrste nije bio na blogu. Da li nije bilo filmova, koji bi mi naročito privukli pažnju ili prosto nisam bila inspirisana da pišem o njima, pitanje je. Međutim, ove godine sam gledala neke zaista dobre filmova i zato se kod mene opet javila želja da sastavim listu najboljih za ovu godinu. E sad, većina će svakako biti filmovi, koji su izašli ove godine, ali htela sam da uključim i par sjajnih filmova, koje sam ja tek odgledala ove godine. Neću se previše zadržavati na njihovom zapletu i detaljima, koji se tiču režisera i glumaca, već ću u naslovu ostaviti link do zvaničnih stranica na sajtu IMDb. Pa da počnemo, jer nas čeka ne tako mali spisak.

Iza pseudonima Rozalind Lejker krije se spisateljica Barbara Ovstedal, rođena u Velikoj Britaniji, koja je, nakon odrastanja dece, shvatila da želi da se posveti davnašnjoj ljubavi, a to je pisanje. Prvi članak Country Life napisala je šezdesetih godina prošlog veka, a nakon toga počinje da piše i izdaje ljubavne romane, među kojim su najpoznatiji Garlands of Gold, The Venetian Mask i roman iz današnjeg posta. Takođe je studirala umetnost, naročito se posvetivši istoriji kostima, što joj koristi i pri pisanju knjiga.

Gotovo smo stigli do kraja godine i meni, a verujem i vama, zaista nije jasno kada je pre proletela. Mislim, to verovatno kažem svake godine, ali zaista, imam utisak kao da smo ove, jurili brzinom svetlosti. Vreme je za još jedan mesečni pregled svega što sam čitala i gledala u toku prethodnog meseca. Ostale postove iz ovog serijala, možete pogledati ovde.

Od kako me sećanje služi večito sam bila podložna jakim emocijama, a naročito nerviranju zbog svega i svačega. Sve to je bilo praćeno i anksioznošću, samo što u to vreme za tako nešto, bar kod nas, još uvek nisu koristili taj termin, ali ovaj post neće biti konkretno o anksioznosti, možda nekad i o tome budem pisala, već o načinima sa kojima se borim sa samim stresom, odnosno situacijom, koja se već desila ili se dešava, a ne nešto od čega strahujem da će se desiti. Nisam stručnjak, te svaki od saveta uzmite sa rezervom, ovo su samo neki od metoda, koji meni pomažu da se nosim sa svakodnevnicom, pogotovu, ako je ona opterećujuća i naporna.

Ana Atanasković je rođena u Kruševcu 1973. godine. Završila je studije engleskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Autorka je četiri knjige: zbirke priča "Beogradske majske priče" ( 2006 ) i tri romana: "Duet duša" ( 2008 ), "Jelena Anžujska" ( 2009 ) i "Moja ljubav Nikola Tesla" ( 2013 ). Njena peta knjiga, "Beograd je ljubav", predstavlja splet priča o Beogradu, ali i o samoj autorki, kroz niz prisećanja i stvarnih događaja, Ana nas uči da ponovo volimo glavni grad, ali i svoju zemlju, uprkos svim nedostacima, koje svakako imaju.

Verovatno svi već znate za društvenu mrežu, koja se sa "trona" uspela da potisne, naročito kod nas, popularan Facebook, što može delovati i izlišno, s obzirom da je ista kompanija kupila Instagram u aprilu 2012. godine i sve više radi na tome da ove dve društvene mreže približi jedna drugoj. Sam Instagram je kreiran i pokrenut u oktobru 2010. godine, kao aplikacija, koja prvenstveno služi za obradu i deljenje fotografija. Sve je isprva zamišljeno kao poligon za izražavanje kreativnosti i deljenja svega onoga što čini naš svakodnevni život. Pronaći lepotu u običnom se čini da je tih dana bila osnovna krilatica ove društvene mreže. Naravno, vremenom evoluirala je ne samo ona, već i korisnici na njoj, te sada, sa preko 500 miliona aktivnih dnevnih korisnika, Instagram je zaista postao gigiant i zauzima značajno mesto u savremenoj pop- kulturi, medijima, kao i u životima običnih ljudi. Ovaj post je nastao kao inspiracija na temu zašto ja i dalje volim da slikam za Instagram, zašto i dalje mislim da je ovo trenutno najbolja društvena mreža, te stoga biram da provodim svoje vreme na njoj. U njemu neće biti nekih saveta kako da zaradite na Instagramu, stegnete više pratioca ili lajkova, na žalost, sem onih uobičajnih saveta, poput trudite se da budete svoji i drugačiji, te neprestano tražite inspiraciju, nemam nešto drugo pametno da kažem.

Oktobar je definitivno mesec, koji je, bar kod mene, prošao ispunjen svakojakim dešavanjima, ali jedan od upečatljivijih je svakako bio dugo očekivani Sajam knjiga. Mogli ste da pročitate moj post, koji sam napisala u iščekivanju odlaska, ali su se neke kockice sklopile i uspela sam da Sajam posetim tokom radnih dana, tačnije u sredu, umesto, tek za vikend. Izložiću ukratko neke moje utiske i napisati koje sam knjige kupila, pa prelazimo na uobičajni mesečni pregled pročitanog i odgledanog.