Boy A

Ovo je film koji je na mene ostavio najveci utisak u poslednjih nekoliko dana, Boy A iz 2007. godine.

                                                  

Nacin na koji sam saznala za ovaj film je bio, mogu reci, prilicno povrsan, posto sam se rukovodila listom filmova u kojima glumi Andrew Garfield, koji mi je u tom trenutku zaokupio paznju kao novi Spajdermen, u po meni, nepotrebnom reboot-u filma Spider- Man.

                                                                    

Film je rezirao John Crowley, sa cijim sam se radom upoznala kroz film Intermission, jos jedno sjajno ostvarenje o tipicnom zivotu u Dablinu i njegovim luckastim, cudnim i nasilnim likovima, nesto slicno zivotu u Srbiji, ne kaze se za dzabe da Irci i mi imamo slican mentalitet, ali i humor, sto je najbitnije. Sam scenario je zasnovan na istoimenoj noveli, autora Jonathan Trigell- a i prica o mladom coveku, nedavno pustenom iz zatvora, kome je dat novi indentitet i sansa da zapocne novi zivot u novom gradu. U svemu tome mu pomaze dodeljeni savetnik, koji prema nasem glavnom junaku zauzima ocinski stav i on pronalaskom posla, prijatelja i naposletku devojke uspeva da se integrise u drustvo, ali uskoro pocinje da ga proganja proslost u vidu okrutnog zlocina koji je pocinio jos kao decak. Ne bih dalje pricala o inspiraciji koja je autoru mozda posluzila za ovu novelu i koja je prema teorijama koje kruze internetom zasnovana na istinitom dogadjaju, jer bih vam pokvarila nacin koji se film odvija.   

                               

                                                 

Upustajuci se u gledanje ovog filma znala sam da me ocekuje teska prica. Na samom pocetku osvojilo me je nevino lice glavnog glumca, koji se posle mnogo godina u zatvoru susrece sa cudesima novog doba, ali i sa odraslim zivotom. On na sve gleda decijim ocima i tu se zapitate koliko je taj zlocin bio u stvari strasan, kakve su bile okolnosti, jednostavno cinite sve da ga opravdate ( bar je to bio slucaj samnom ), da vas jos dalje zavede i baci na `pogresan` trag reziser vam daje samo fragmente secanja, delove koji se odnose na tezak zivot, zanemarivanje od strane oca i tesko bolesne majke i prebijanje, koje je ovaj decak trpeo u skoli. Zatim nastavlja sa napretkom, koji je Jack, kako glasi ime koje je nas Boy A odabrao, postigao u svom sadasnjem zivotu. Prijatelje koje je stekao, odbranu jednog od njih prilikom tuce, spasavanje nevinog zivota jedne devojcice, kada je postao i lokalni heroj, pronalazak ljubavi, sto je za njega ujedno i prva prilika da ostvari vezu sa suprotnim polom, s obzirom da je lisen slobode sa deset godina. Cini se da sve ide dobro, opravdao je svacija ocekivanja i dokazao da ono sto smo cinili u mladosti ne mora i da obelezi sve nase kasnije postupke.

 

Ali... kroz secanje upoznajemo drugog decaka Filipa, koji se suprostavlja skolskim huliganima, koji postaje zastitnik naseg decaka i njegov jedini prijatelj. Agresija koja ispoljava iz Filipa nas odmah natera da se zapitamo sta se tu desava, a odgovor koji ubrzo dolazi je jeziv, Filipa seksualno zlostavlja rodjeni brat. Sama ta scena kada decaci nevino leze na travi, dok ih obasjava sunce i izgledaju kao da nemaju nijednu brigu na svetu, a Filip opisuje sve sto prozivljava, narocito san o vratima, koja se otvaraju i zatvaraju, natera vas da poverujete da na svetu zaista postoji zlo i da se ono nalazi u ljudima. Imate utisak kao da vas je neko udario pesnicom i osamutio, sledi jos veci talas saosecanja sa ovom dvojicom izgubljenih decaka, koji lutaju sumom, prepusteni sami sebi i na koje je vec i drustvo zaboravilo. Dogadjaji, koji se odigravaju u sadasnjosti nam govore o kasnijoj sudbini Filipa, medjutim u filmu su oni vise deo sna, nego nesto sto znamo zasigurno da se dogodilo. Inace Filipa glumi sjajni Taylor Doherty, koji je cini mi se ispario nakon ovog filma. I dok se nas Jack zaljubljuje i spasava zivote, sve to dok mu je glava ucenjena, stampa na tragu, a narod se sprema za linc, mi dolazimo do Zlocina. Kako se sam zlocin odvija, kada vidimo ko je zrtva, kako je do njega doslo ( ovde bih napomenula genijalan potez rezisera da zrtvu nacini bitchy i okrutnom, jer ovde nema crno- belog, reziser ne zeli da nam kao u popularnim dogmama kaze da je plava osoba andjeo, a crna osoba djavo ) opravdanja vise nema. Kako smo mi otkrili sta se dogodilo, tako su i otkrili ljudi iz Jack- ove okoline, kao i javnost i novinari, a sve to prouzrokovalo je nezadovoljstvo jos jednog zanemarenog deteta, sada odraslog coveka, ciji je otac uvek vise paznje posvecivao drugim napustenim decacima, a narocito Jack-u, kao svom najvecem dostignucu. Jack vise nije zaljubljeni momak, odani prijatelj i vredan radnik, vec monstrum i kao takav, prema sudu javnosti, nije dostojan postojanja. Zadnja scena u filmu Jack- u daje konacno bekstvo od ovog sveta ( simbolican naziv patika Nike, koje mu savetnik poklanja jos na pocetku filma je prigodan- Escape ), a crni ekran nas ostavlja sa sopstvenim osecajem moralnosti i pravde, sta je dobro, sta je lose i najvaznije sa pitanjem ko je onaj koji odlucuje ko dobija drugu sansu?

Andrew Garfield ( koji se btw zabavlja sa svojom partnerkom iz filma Amazing Spiderman Emmom Stone- moram malo da ubacim i poneki dating gossip da zadrzim na lakoci sadrzaja ) je za ovaj film osvojio nagradu BAFTA za najboljeg glumca 2008. godine i po mom misljenju sasvim zasluzeno, sa neverovatnom lakocom je odglumio decaka zarobljenog u telu odraslog muskarca.

Jos jedna preporuka za film sa ovim glumcem, za sve one koji vole neobicajne filmove je Never Let Me Go, nastao po knjizi japansko- britanskog pisca Kazuo Ishiguro, poznatom jos po delu The Reimans of the Day, gde je Andrew pracen trenutnim britanskim It glumicama Keirom Knightley i Carey Mulligan.

I da zavrsim sa genijalnom pesmom, koja je pravi lajtmotiv filma Robyn with Kleerup- With Every Heartbeat.