Zaplet: Problematičan i nasilan tinejdžer je prebačen u zatvor za odrasle, gde će najzad naići na sebi ravnog- čoveka, koji je takođe njegov otac.
Režija: David Mackenzie.
Eric Love je tinejdžer, čija je eksplozivna i nasilna narav prouzrokovala njegovo smeštanje u zatvor za odrasle, nekoliko godina pre vremena. Na istom mestu nalazi se i njegov otac Neville Love, okoreli osuđenik, koji je većinu svog, kao i Eric- ovog života proveo u ovoj ustanovi, te dospeo visoko u zatvorskoj hijerarhiji. Eric u samom startu počinje da pravi probleme svojom agresivnošću i nepoštovanjem bilo kakvog autoriteta, srećom u zatvoru radi i entuzijastični Oliver Baumer, kao terapeut, koji drži grupne seanse za određene zatvorenike i koji će u Eric- u prepoznati nešto što smatra da je moguće popraviti i rehabilitovati, uprkos protivljenju samog Eric- a.
Ovo je brutalna i sirova drama, pre svega o komplikovanom odnosu oca i sina, a zatim i film o životu u zatvoru i mikrokosmosu, koji on za sebe predstavlja. Ovaj film često nazivaju i breakthrough ulogom za Jack O'Connell- a i stvarno on ovde ostvaruje fantastično fizičko i psihičko prisustvo, te mislim da će ovaj dečko daleko dogurati kada je u pitanju njegova filmska karijera, koju treba pažljivo pratiti. Ovde je podržan i prilično jakim i kvalitetnim sporednim ulogama, kako Ben Mendelsohn- a , kao otuđenog oca, koji čini sve da sina dovede u red i izvede na pravi put, koliko je to moguće u takvoj sredini i to na njemu svojstven način, tako i Rupert Friend- a, kao terapeuta, koji potiče iz prilično posh sredine, ali radi sa zatvorenicima, iz samo njemu znanih razloga, dok ih ostali uglavnom smatraju unapred izgubljenim slučajevima, ali i svih ostalih, koji imaju bilo kakvu ulogu u ovom filmu, pa i onu najmanju, jer bukvalno što se tiče glumačkog dela ovde ne postoji slaba karika.
Odnos između Eric- a i Neville- a predstavlja highlight filma, istovremeno grub i disfunkcionalan, ali zato neverovatno dirljiv, odavno nisam videla živopisnije i emotivnije prikazan odnos između roditelja i deteta. Hemija između ove dvojice glumaca je neverovatna i pravo uživanje, ali istovremeno i potresna, za gledati. I dobro je što je tako, jer upravo ovaj odnos i izvlači priču, koja, pri kraju, postaje razvodnjena i sve manje fokusirana na određenu poentu. Realnoj atmosferi zatvora doprinosi i sleng, koji likovi koriste u filmu, a koji je ponekad malo teži za razumevanje, bar u početku, dok još uvek niste u potpunosti uvučeni u taj svet, ali se i to postepeno dešava, najviše zahvaljujući načinu snimanja pojedinih scena, kao i prikazivanju nekih stvari, tipičnih za takvu sredinu. Ako ikada završim u zatvoru, bar sam naučila par trikova.
Zaključak: Realističan prikaz života u britanskim zatvorima, bar sudeći po kritici, bez imalo ulepšavanja ili cenzure, a uz to i odlična porodična drama. Pomalo me atmosferski podseća i na In the Name of the Father, sa neprikosnovenim Daniel Day-Lewis- om, mada ipak slabiji kada je reč o samoj radnji i razvoju likova. Preporučujem.
Нема коментара:
Постави коментар