Zaplet: Klesar Džud ( Jude ) je uporan u nameri da bude sa, skoro otkrivenom, rođakom Sju ( Sue ) u koju je zaljubljen. Međutim postoje prepreke njihovoj ljubavi u vidu žene, kojom je Džud, prevarom, primoran da se oženi i Sjuinog muža u koga ona nije zaljubljena.
Režija: Michael Winterbottom.
Film Jude predstavlja adaptaciju novele "Jude the Obscure" pisca Tomasa Hardija ( Thomas Hardy ), koja je 1894. godine počela izlaziti u vidu serijala u magazinu, a zatim je i izdata u formi knjige 1895. godine. Uvodne scene u samom startu oslikavaju prilično turobnu atmosferu engleskog sela. Mladi dečak Džud ispraća iz sela lokalnog učitelja Filotsona ( Phillotson ), na putu da postane profesor u univerzitetskom gradu Krisminsteru ( Christminster ), kada mu ovaj upućuju reči o značaju obrazovanja i čitanja što više knjiga, što na Džuda u tom trenutku deluje kao otkrovenje, pronalazak životnog smisla, kojim će se ubuduće rukovoditi, dok ideja o odlasku na Univerzitet za njega postaje vodeći cilj i san o obećanom raju. Prolaze godine, Džud je sasvim odrastao, ali i dalje slobodno vreme troši čitajući književna dela na grčkom i latinskom, sve dok ne upozna Arabelu ( Arabella ), kćerku seoskog svinjara, naizgled lakomislenu devojku, sa kojom je primoran da se oženi, poštujući sopstveni kod časti. Na samom početku braka, nakon što prođu prvi trenuci telesnog uživanja, Džud, ali i sama Arabela shvataju da su totalne suprotnosti, on, sanjar, sa željom da gura napred, a ona, žena ograničena na momenat u kojem žive i otrežnjujuće i surovo realna. Arabela ubrzo napušta Džuda ostavljajući mu prostor da sledi svoj životni cilj, te on, oslobođen bračnih stega, odlazi u Krisminster, gde pronalazi posao klesara i stupa u kontakt sa svojom rođakom Sju, za to vreme prilično savremenom i slobodoumnom, te prividno samouverenom, mladom devojkom, čijom inteligencijom i duhom Džud ubrzo postaje opčiinjen, verujući da je najzad pronašao sebi srodnu dušu. Džud takođe obnavlja poznanstvo sa svojim nekadašnjim učiteljem i nastavlja da radi na sopstvenom usavršavanju i ostvarenju težnji da postane student.
Jude predstavlja svojevrsnu tragediju, koja istovremeno dotiče socijalne teme, poput klasnih podela i dostupnosti obrazovanja i napredovanja običnom čoveku, tako i one, pa i za današnje vreme, poprilično kontraverzne, poput stupanja u vezu sa rođakom, te odnosa van bračne zajednice i dece rođene iz takve veze. U današnje vreme kontraverzne, u periodu u kojem se odvija film, nezamislive i najstrože osuđene od strane društva. Pratimo jednog mladog čoveka, kome je odmalena usađeno da se ne miri sa situacijom u kojoj se nalazi, da ukoliko uloži dovoljan trud, to će mu se višestruko isplatiti, da ljudi ne moraju ostati okovani položajem, koji im je nametnut samim rođenjem, već je moguće promeniti svoje okolnosti. Do samog kraja verovatno ćete pomisliti, bar ja jesam, da li bi Džud bio srećniji da se prilagodio sredini u kojoj je započeo svoj život, ne tražeći više i bolje? Međutim ovo ne bi bilo delo Tomas Hardija da se Džud na svakom koraku ne susreće sa, u početku blagim ismevanjem i odbijanjem, te naposletku oštrim i okrutnim prezirom, da bi sve na kraju poprimilo mnogo dramatičnije i tragičnije posledice. Atmosfera filma je opskurna, sa scenografijom najpre pustoši i bednih koliba, te surovosti seoskog života, a zatim strogih i golih kamenih zidina Univerziteta, da bi određeni predah u vizuelnom smislu, bar na početku njihovog upoznavanja dobili, tek scenama radosnih susreta između Sju i Džuda, kada vidimo i po koji zračak sunca i prelepu prirodu. Scene u filmu prati odgovarajuća klasična muzika, koja sasvim pristojno oslikava emocije glavnog lika u datom trenutku i daje finu notu samoj radnji.
Ono čime se ovaj film ističe je svakako izuzetno kvalitetna gluma, Kejt Vinslet je sjajno odigrala ulogu Sju, devojke sputane tadašnjim društvenim normama, ali dovoljno hrabre da iskoči iz njihovih okvira, u određenim crtama slična ulozi Rouz, koja će je proslaviti sledeće godine, ali daleko kompleksnija i zahtevnija, dok je Kristofer Eklston, za mene, neko ko je "ukrao" celokupan film. Njegov Džud predstavlja istovremeno otelotvorenje dečije naivnosti, odanosti i ljubavi, potištenosti, duboke tuge i nesreće. Neko ko se nalazi u sredini, gde misli da ne pripada, ali koga ne prihvata svet, kojem on želi da pripada. Zajedno Eklston i Vinslet su zaista srce ove priče, te ne mogu da zamislim neke druge glumce, koji bi na isti način i sa istom umešnoću odigrali njihove likove. Liam Cunningham, kao nekadašnji Džudov učitelj i Rachel Griffiths, kao Arabela, Džudova otuđena supruga, predstavljaju čvrstu potporu glavnim glumcima. Jedna zanimljivost za sve whovians ( fanovi kultne britanske naučno- fantastične serija Doctor Who ), u jednoj sceni u pabu Džuda ( Eklston je inače glumio devetog Doktora ) izaziva da recituje na latinskom niko drugi do David Tennant, odnosno deseti Doktor.
Zaključak: Ovo nije film za one, koji u filmovima traže lakomislenu zabavu ili nešto da ih razonodi, pošto vam definitivno neće ulepšati dan ( inače se Jude često nalazi na listama najdepresivnijih filmova ), ali je svakako kvalitetna drama sa odličnom glumom i prilično tragičnim krajem, čisto da vas upozorim.
Jude predstavlja svojevrsnu tragediju, koja istovremeno dotiče socijalne teme, poput klasnih podela i dostupnosti obrazovanja i napredovanja običnom čoveku, tako i one, pa i za današnje vreme, poprilično kontraverzne, poput stupanja u vezu sa rođakom, te odnosa van bračne zajednice i dece rođene iz takve veze. U današnje vreme kontraverzne, u periodu u kojem se odvija film, nezamislive i najstrože osuđene od strane društva. Pratimo jednog mladog čoveka, kome je odmalena usađeno da se ne miri sa situacijom u kojoj se nalazi, da ukoliko uloži dovoljan trud, to će mu se višestruko isplatiti, da ljudi ne moraju ostati okovani položajem, koji im je nametnut samim rođenjem, već je moguće promeniti svoje okolnosti. Do samog kraja verovatno ćete pomisliti, bar ja jesam, da li bi Džud bio srećniji da se prilagodio sredini u kojoj je započeo svoj život, ne tražeći više i bolje? Međutim ovo ne bi bilo delo Tomas Hardija da se Džud na svakom koraku ne susreće sa, u početku blagim ismevanjem i odbijanjem, te naposletku oštrim i okrutnim prezirom, da bi sve na kraju poprimilo mnogo dramatičnije i tragičnije posledice. Atmosfera filma je opskurna, sa scenografijom najpre pustoši i bednih koliba, te surovosti seoskog života, a zatim strogih i golih kamenih zidina Univerziteta, da bi određeni predah u vizuelnom smislu, bar na početku njihovog upoznavanja dobili, tek scenama radosnih susreta između Sju i Džuda, kada vidimo i po koji zračak sunca i prelepu prirodu. Scene u filmu prati odgovarajuća klasična muzika, koja sasvim pristojno oslikava emocije glavnog lika u datom trenutku i daje finu notu samoj radnji.
Ono čime se ovaj film ističe je svakako izuzetno kvalitetna gluma, Kejt Vinslet je sjajno odigrala ulogu Sju, devojke sputane tadašnjim društvenim normama, ali dovoljno hrabre da iskoči iz njihovih okvira, u određenim crtama slična ulozi Rouz, koja će je proslaviti sledeće godine, ali daleko kompleksnija i zahtevnija, dok je Kristofer Eklston, za mene, neko ko je "ukrao" celokupan film. Njegov Džud predstavlja istovremeno otelotvorenje dečije naivnosti, odanosti i ljubavi, potištenosti, duboke tuge i nesreće. Neko ko se nalazi u sredini, gde misli da ne pripada, ali koga ne prihvata svet, kojem on želi da pripada. Zajedno Eklston i Vinslet su zaista srce ove priče, te ne mogu da zamislim neke druge glumce, koji bi na isti način i sa istom umešnoću odigrali njihove likove. Liam Cunningham, kao nekadašnji Džudov učitelj i Rachel Griffiths, kao Arabela, Džudova otuđena supruga, predstavljaju čvrstu potporu glavnim glumcima. Jedna zanimljivost za sve whovians ( fanovi kultne britanske naučno- fantastične serija Doctor Who ), u jednoj sceni u pabu Džuda ( Eklston je inače glumio devetog Doktora ) izaziva da recituje na latinskom niko drugi do David Tennant, odnosno deseti Doktor.
Zaključak: Ovo nije film za one, koji u filmovima traže lakomislenu zabavu ili nešto da ih razonodi, pošto vam definitivno neće ulepšati dan ( inače se Jude često nalazi na listama najdepresivnijih filmova ), ali je svakako kvalitetna drama sa odličnom glumom i prilično tragičnim krajem, čisto da vas upozorim.
Нема коментара:
Постави коментар