Zaplet: Žena, bez dečka, u njenim tridesetima, je, greškom zamenjena za nečiji sastanak na slepo. Ova greška će dovesti do toga da upozna muškarca svog života.
Glume: Lake Bell, Simon Pegg, Olivia Williams, Rory Kinnear, Ken Stott, Henry Lloyd-Hughes.
Režija: Ben Palmer.
Moje dugo odsustvo sa bloga mogu samo opravdati velikim promenama u privatnom životu, nekih veselih i lepih, ali na žalost i nekih tužnih. Ali da ne dužim, moj povod za javljanje je preporuka za jedan film, koji mi je neverovatno popravio raspoloženje i podigao duh i to, ni manje, ni više, u nešto preko sat vremena i dvadeset minuta.
Reč je o romantičnoj komediji, ali pre nego što vas sam pomen ovog žanra odvrati od gledanja ovog filma, moram da napomenem da, iako možete naići i na neke kliše trenutke, tipične za ovakvu vrstu filmova, nikako Man Up ne preskačite, jer će vas britki i sarkastični britanski humor oduševiti, naročito ako ste ljubitelj istog. Film je R rated, tako da i ovde možete očekivati humor, protkan seksualnim konotacijama i ponekom psovkom, ali za razliku od američkih komedija, gde se sve vrti oko trave i penisa, ovde je humor inteligentan i da, zaista smešan. Neobično iznenađenje predstavlja i Rory Kinnear, koga sam do sada imala prilike da gledam samo u seriji Penny Dreaful, gde igra maestralno ulogu izmučenog i produhovljenog Frankeštajnovog stvorenja, a koji je ovde sjajan kao opsednuti proganjač glavne junakinje.
Ono što čini okosnicu svake romantične komedije jeste glavni dvojac i ovde su Simon Pegg i Lake Bell neodoljivi, naročito ona, oboje harizmatični, otkačeni, emotivni, svako na svoj način, a kada se spoje oseti se i hemija. Glumci nisu tipično holivudski lepi, što je upravo i deo njihovog šarma, deluju životno i realno. Iako volim Sajmona, Lejk mi je za nijansu na ekranu delovala duhovitije i prosto opuštenije u ulozi, ali je to možda bilo i do njenog lika i prosto uloge, koja joj je poverena.
Pojedine scene praćene poznatim numerama iz osamdesetih su onako pravi momenti za voleti i garantovano će vam nabaciti osmeh na lice. Kao i sve britanske komedije i ovde je sporednim i naravno podjednako otkačenim likovima povremeno data šansa da zasijaju, mada nikada i da se toliko istaknu kako ne bi skrenuli pažnju sa glavne priče, jer ipak film ne traje previše dugo, te je njegov tempo sasvim dobar i mislim da vam ni u jednom trenutku neće biti naporan i previše razvučen, što ponekad ovakvi filmovi mogu da učine. Po mom mišljenju lagane i feel good priče moraju biti ispričane koncizno, tako da nikoga ne opterete, jer to ne bi trebalo da im bude cilj.
Zaključak: Pomalo drugačija, a opet i tipična romantična komedija, na britanski način, koja je za mene bila pravo otkrovenje i uživanje za gledanje. Retko se smejem kada gledam, neke nazovi, komedije, ali ovde sam se više puta nasmejala i to onako iskreno od srca. Za svaku preporuku.
Нема коментара:
Постави коментар