Zaplet: Život mladog bračnog para će se preokrenuti kada muževljev poznanik iz detinjstva počne da im donosi poklone na kućni prag.
Režija: Joel Edgerton.
Za ovaj film sam čula jako dobre preporuke, samo nikako nisam nalazila vremena da ga pogledam. Uvek bi neki drugi film došao na red pre ovog, ali u duhu skorašnjeg The Invitation ( recenziran u ovom postu ), najzad odlučih da je pravo vreme za još jedan napeti, psihološki triler.
Sajmon i Robin su bračni par, srednjih godina ( ma šta sinopsis na IMDb- u rekao ), koji se doseljavaju u Sajmonovu rodnu Kaliforniju, kako bi započeli život iz početka, ostavljajući bolne uspomene u Čikagu. Jednog dana u kupovini, Sajmon će susresti starog poznanika iz detinjstva, Gordona, koga isprva nije prepoznao. Prijateljski nastrojen Gordon, zvani Gordo, počeće da posećuje Rebeku, nudeći joj savete i pomoć i ostavljajući različite poklone na njihov kućni prag, što će pokrenuti čitav lanac događaja, koji će dovesti da otkrivanja tragičnog događaja, koji se desio pre mnogo godina i postavljanja pitanja- koliko zaista poznajemo najbliže osobe u svojoj okolini?
Moram priznati da sam totalni fan stalker filmova iz 90` tih godina, da navedem par Cape Fear, Fear, Unlawed Entry i naravno last, but not the least Fatal Attraction. Ima nešto u njima što me užasava, ali i neobično privlači da ih gledam. Isti je slučaj bio i sa The Gift. Od prvog neprijatnog susreta između ovo troje ljudi, nisam mogla da odvojim oči od ekrana, a napetost je neprestano rasla, tenzija se povećavala, a par trenutaka sam se žestoko trgla. Film je neprestano pretio da me odvede u najrazličitije pravce, zadirkujući me, kakav bi užas mogao zadesiti glavne likove. Upravo je i njegova najveća čar što nije prerano otkrio sve svoje adute, što je postepeno pustio da se klupko odmotava i uspeo bar desetak puta da mi promeni mišljenje o svakom od likova i zaokrene ga za 180 stepeni. Nesprestano sam bila na ivici sedišta, očekujući tragičan i krvav rasplet događaja, ali je film uspeo da me iznenadi svojom realnošću, prikazavši vrlo dobro psihološki profil određenih ljudi i pokazavši da stvari nisu uvek onakve kakvim se čine. Film je vrlo realan i primenjiv u stvarnom životu i to je ono što ga čini naročito strašnim i jezivim.
Ono što me je najviše "oduvalo" jeste činjenica da je Džoel Edžerton ovaj film napisao i sam režirao, osim što tumači jednu od glavnih uloga. Jako volim ovog glumca i drago mi je da je poslednjih godina sve više prisutan u filmovima, njegova izrazito karakterna gluma uvek ostavi upečatljiv utisak, o bilo kojoj od njegovih uloga da je reč. Mislim da sam o Rebeki Hol već pisala u nekom od postova, ima nešto u ovoj glumici, I can`t quite put my finger on it, ali u nekim filmovima mi deluje preterano obična, neprimetna, što je za neke vrste uloga odlično, gde bi izražen ili egzotičan izgled zasenio lik, dok je u nekima njena gluma specifična, gotovo uznemiravajuća. Imam utisak da nije toliko popularna, kao neke druge glumice, a opet ima je svuda i radila je sa nekima od najvećih imena u svetu filma. Džejson Bejtmana sam navikla da gledam u komedijama, ali kao što uvek kažem jedino odličan komičar, može biti fantastičan dramatičar, ne i obrnuto, te on samo potvrđuje ovo pravilo ovde. Njegova uloga je ujedno i najzahtevnija, u smislu karakterizacija i Bejtman ju je izneo maestrealno.
I dok je ranije pomenuti The Invitation izgubio kompas, negde već posle prvih sat vremena, The Gift je vođen snažnom rukom režisera do samog kraja, ne gubeći iz vida da nije poenta u nekom grozomornom twist- u, već u pažljivom prikazivanju granica ljudskog ponašanja i pomeranja istih. Glavni preokret je upravo u karakterima, što ga čini, po meni, još strašnijim. Film mi se jako svideo, uživela sam se u dramu ovih ljudi, naročito na početku, u tom jezivom osećaju proganjanja, koji se tako lako može desiti svima nama, a gluma je bila odlična, pogotovo Edžertona, koji je pomalo i fizički neprepoznatljiv u ovom filmu.
Zaključak: Ako volite napete, psihološke trilere, a ovaj film do sada niste pogledali, ne smete ga propustiti. Preporučujem.
Za ovaj film sam čula jako dobre preporuke, samo nikako nisam nalazila vremena da ga pogledam. Uvek bi neki drugi film došao na red pre ovog, ali u duhu skorašnjeg The Invitation ( recenziran u ovom postu ), najzad odlučih da je pravo vreme za još jedan napeti, psihološki triler.
Sajmon i Robin su bračni par, srednjih godina ( ma šta sinopsis na IMDb- u rekao ), koji se doseljavaju u Sajmonovu rodnu Kaliforniju, kako bi započeli život iz početka, ostavljajući bolne uspomene u Čikagu. Jednog dana u kupovini, Sajmon će susresti starog poznanika iz detinjstva, Gordona, koga isprva nije prepoznao. Prijateljski nastrojen Gordon, zvani Gordo, počeće da posećuje Rebeku, nudeći joj savete i pomoć i ostavljajući različite poklone na njihov kućni prag, što će pokrenuti čitav lanac događaja, koji će dovesti da otkrivanja tragičnog događaja, koji se desio pre mnogo godina i postavljanja pitanja- koliko zaista poznajemo najbliže osobe u svojoj okolini?
Ono što me je najviše "oduvalo" jeste činjenica da je Džoel Edžerton ovaj film napisao i sam režirao, osim što tumači jednu od glavnih uloga. Jako volim ovog glumca i drago mi je da je poslednjih godina sve više prisutan u filmovima, njegova izrazito karakterna gluma uvek ostavi upečatljiv utisak, o bilo kojoj od njegovih uloga da je reč. Mislim da sam o Rebeki Hol već pisala u nekom od postova, ima nešto u ovoj glumici, I can`t quite put my finger on it, ali u nekim filmovima mi deluje preterano obična, neprimetna, što je za neke vrste uloga odlično, gde bi izražen ili egzotičan izgled zasenio lik, dok je u nekima njena gluma specifična, gotovo uznemiravajuća. Imam utisak da nije toliko popularna, kao neke druge glumice, a opet ima je svuda i radila je sa nekima od najvećih imena u svetu filma. Džejson Bejtmana sam navikla da gledam u komedijama, ali kao što uvek kažem jedino odličan komičar, može biti fantastičan dramatičar, ne i obrnuto, te on samo potvrđuje ovo pravilo ovde. Njegova uloga je ujedno i najzahtevnija, u smislu karakterizacija i Bejtman ju je izneo maestrealno.
I dok je ranije pomenuti The Invitation izgubio kompas, negde već posle prvih sat vremena, The Gift je vođen snažnom rukom režisera do samog kraja, ne gubeći iz vida da nije poenta u nekom grozomornom twist- u, već u pažljivom prikazivanju granica ljudskog ponašanja i pomeranja istih. Glavni preokret je upravo u karakterima, što ga čini, po meni, još strašnijim. Film mi se jako svideo, uživela sam se u dramu ovih ljudi, naročito na početku, u tom jezivom osećaju proganjanja, koji se tako lako može desiti svima nama, a gluma je bila odlična, pogotovo Edžertona, koji je pomalo i fizički neprepoznatljiv u ovom filmu.
Zaključak: Ako volite napete, psihološke trilere, a ovaj film do sada niste pogledali, ne smete ga propustiti. Preporučujem.
Jako dobara kritka filma 💟
ОдговориИзбришиI ja sam dosta slušala o njemu a nikako mi se neda da ga pogledam :) Nisam neki fan trilera, međutim nikad ne sudim film po žanru i definitivno ću ga pogledati posebno jer smatram da je Džoel (ne umem prezime da translejtujem) jedan od najboljih transformacionih glumaca današnjice, on nigdne ne izgleda isto, veoma dobar glumac sa jakim potencijalom, vredi ga gledati 💟
Još jednom odličan tekst, volim tvoje kritike neke filmove nikad ne bih pustila da nije bilo tebe 💋
Joj hvala ti puno.❤
ИзбришиObavezno ga pogledaj, mislim da će ti se svideti, a Džoel je fantastičan i ja ga jako volim.😊
Hvala još jednom.😘
Hvala ti puno, javi obavezno utiske kada pogledaš.
ОдговориИзбришиIsto, isto, prosto te privlači da ih gledaš i uvek razmišljam kako bih se ja postavila u takvoj situaciji, strašno je i razmišljati o tome. Sreća imala sam samo par bezopasnih nazovi stalker- a.😆
Pre svega odličan prikaz :)
ОдговориИзбришиJa sam ovo gledala čim je izašlo, na neke delove si me podsetila..
Volim ovakve tematike pre svega, upravo zbog tog već pominjanog šta bi ja da sam na njegovom mestu ili ako ništa drugo ovakvi filmovi probude moždane vijuge..
Vrtiš razno-razne opcije u glavi i tražiš rešenje, a onda te isto ili oduševi, "patosira" ili te razočara.
Zato su ovakvi filmovi uvek mač sa dve oštrice.
Ovaj mi se dopao, tenzija je ok - uvek si on the edge.
Hvala na divnom tekstu. <3
Hvala tebi.♥
ИзбришиJa ne znam zašto ga ja ranije nisam pogledala, a čula sam zaista samo dobre stvari.
Upravo, meni se srećom ove svideo "preokret" priče.:-)
Pogledala :) svidio mi se, par puta sam se i prepala haha samo nije bas jasnije na kraju: jest il nije? :D (znas za sta mislim)
ОдговориИзбришиHehe mislim da nije.:-D Nije u njegovoj prirodi da bude tako okrutan, to je samo učinio da tako deluje, kao i sa polomljenom rukom, zato je i prikazana na kraju ta scena kako skida gips. Njegova osveta je psihičke prirode, zna on da ovaj može da uradi DNK, ali je bitno da ga je raskrinkao pred svima.
Избришиahaa da, u pravu si :) sve u svemu zanimljiv film
ИзбришиJao hvala puno što si me se setila i rekla mi svoje utiske. Eto baš iz tih razloga i pišem blog, nekako da bacim svetlo na neke filmove, koji možda nisu tako poznati i uobičajni.😊
ОдговориИзбришиBaš mi je drago da ti se svideo.❤