Once Upon A Time In America

Zaplet: Nekadašnji jevrejski gangster iz doba prohibicije, vraća se, nakon trideset godina u Donji Istočni Menhetn, gde se mora ponovo susresti sa duhovima svoje prošlosti i gresima svog nekadašnjeg načina života.

Glume: Robert De Niro, James Woods, Elizabeth Mcgovern i Joe Pesci.

Režija: Sergio Leone.

Da li Vam se nekada desilo da formirate određeni utisak u samom startu gledanja nekog filma, a da mu na osnovu istog zapravo ne date šansu da vas osvoji, iako je po svemu sudeći reč o fantastičnom ostvarenju? Upravo tako nešto se meni desilo sa ovim filmom. Odbacila sam ga na prvu loptu, tada mlada, tvrdokorno misleći da je reč o precenjenom filmu, termin, koji se u današnje vreme i suviše olako koristi, najčešće u kontraške svrhe. Koliko samo nisam bila u pravu. Zato sa godinama naučite, bar se nadam, da menjate svoj stav, pristupate stvarima sa otvorenim i prilagodljivim umom, spremnim da prihvati sugestiju ili kritiku, jer kao što kineska poslovica kaže- "Ako čovek ne menja svoje mišljenje, ili je vrlo mudar ili je budala". U pogledu ovog film ispostavilo se da ja nisam ni jedno, ni drugo.

Dejvid "Nudls" Aronson je produkt svog vremena, te 1921. godine u Njujorku on je predvodnik bande dečaka, koji obavljaju prljave poslove za lokalnog mafijaša Bagzija, dok se smucaju po ulicama jevrejskog geta u Bronksu. Nudls i njegova banda dečaka, koju čine Petsi, Kuksi i najmlađi Domink, upoznaju Maksa, koji će im se pridružiti u njihovim "pohodima" i pomoći im da se uspu na lestvici kriminala. Za to vreme Nudls sanjari o prelepoj balerini, devojčici Debori, sestri Debelog Moa, predodređenoj za Holivudsku karijeru i uspeh daleko od geta. Na samom početku filma Nudlsa upoznajemo kao odmetnika od mafije, koji 1931. godine beži iz Njujorka, praćen tragičnim događajima i aurom izdajnika svojih prijatelja. Zatim nas film vodi u 1968. godinu, kada se ostareli Nudls vraća u svoje nekadašnje susedstvo, gde će se susresti sa duhovima prošlosti i krivicom, koja ga prati preko trideset godina. Film predstavlja ekranizaciju knjige "Bande" Harija Greja.

Film je premijerno bio prikazan u Kanu 1984. godine u originalnoj verziji, koja traje 3 sata i 49 minuta i u kojoj je fabula priče, inače podeljena na tri dela, hronološki izmešana. Preporučujem i da isključivo gledate ovu verziju takozvani director` s cut, jer je reč o verziji filma onako kako ga je zamislio njegov maestralni režiser Serđo Leone, tvorac kultnih špageti- vesterna. Film je u Americi prikazan u verziji skraćenoj za gotovo 90 minuta, u kojoj je radnja hronološki poređena i upravo sam tu verziju i ja gledala pre desetak godina. Na blagajnama je film doživeo krah, te je ovim "kasapljenjem" izgubio dosta od svoje magije, a Leone je bio toliko razočaran da više nije snimio nijedan film do kraja svog života 1989. godine.

Ovakav način pripovedanja, sa naznakama misterije na početku, zatim utonućem u duboku prošlost i na kraju razrešenjem, do koga smo došli postupno, čekajući da se tajna sama otkrije, otkrivajući svoje naličje milimetar po milimetar, odnosno scenu po scenu, stvara izvrsnu dinamiku pripovedanja, koja vam drži koncentraciju od početka do kraja, ne dozvoljavajući ni na trenutak da odvojite pogled od ekrana, jer svaki odvojeni pogled može predstavljati gubitak nekog krucijalnog značenja ili simbolike određene scene. Meni jedna od omiljenih je kada mladi Petsi kupi izuzetno skupoceni kolač sa šlagom, kako bi sebi priuštio prvo seksualno iskustvo sa, verovatno ninfomankom, maloletnom komšinicom Pegi, da bi na kraju, čekajući da se devojčica pojavi, mic po mic, obigravajući oko njega i pokušavajući da suzdrži svoj glad za nečim tako izvrsnim, u nameri da iskusi život odraslih, pojeo kolač, prepuštajući se time i dalje dečijoj gladi i nevinosti.

Gluma u ovom filmu predstavlja bravuru kako starijih glumaca poput de Nira i Vudsa, tako i ovih mlađih, Scott Schutzman Tiller- a, Rusty Jacobs- a, Brian Bloom- a, Adrian Curran- a i Noah Moazezi -a i    koji su svojim sirovim talentom uspeli da doprinesi atmesferi potpunog uživljavanja u taj period i srastanja sa ovom bandom nevaljalaca, koji će vam u tih sat vremena toliko prirasti srcu da ćete se teško rastati od njih. Naročito moram da pomenem i očaravajuću Jennifer Connelly, kojoj je ovo prva uloga na filmu, a koja je tako mlada iskazivala nestvarni šarm i harizmatičnost. Likovi, naročito dvojica glavnih, kreirani su i nijansirani tako da prikažu opseg čitavog jednog životnog razdoblja, satkanog od odlučujućih momenata, koji nas definišu kao ličnost, sa jasnim naznakama u startu da put, kojim idemo bira nas, a ne obrnuto. Priča o jednom velikom prijateljstvu i jednoj velikoj ljubavi, prikazana realno, gotovo okrutno, te lišena patetičnosti i suvišnih fraza. Jedan od onih filmova, koji će vas u isti mah i šokirati i rasplakati, te povesti na šarenoliki rolerkoster ljudskih emocija. Leone je uspeo da zarobi duh Njujorka dvadesetih i tridesetih godina, posluživši se čak i umetničkom slobodom i prikazavši u pozadini događaja nastanak Bruklinškog mosta, koji je u stvarnosti izgrađen nekih 40 godina pre događaja u filmu, a sve da bi nam dočarao razvoj jednog dečaka, koji odrasta u njegovoj senci.

Lepoti filma takođe doprinose legendarne numere kompozitora Enio Morikonea, čiju muziku iz ovog filma upravo slušam sa uživanjem dok pišem ovaj tekst, koji je ove godine najzad, nakon počasnog Oskara iz 2007. godine, osvojio Oskara za kompozicije iz filma Kventina Tarantina The Hateful Eight. Svaka numera je opčinjavajuća i pripoveda svojevrsnu priču, u potpunoj harmoniji sa scenama u filmu, Jedinu zamerku imam na pojavu instrumentala "Yesterday" Bitlsa, koji kao da je došao niotkuda, međutim zarazna melodija ostalih numera potisnula je to iskustvo. Teško je poverovati da je Morikone lišen nominacije za Oskara zbog tehničke greške, jer je njegovo ime, krivicom studija, izbačeno iz špice prilikom skraćivanja filma, a pre izbacivanja na tržište. Film, na žalost, nije nominovan za Oskara ni u jednoj kategoriji, ne naišavši na preterano dobar odziv kritičara i publike na američkom tlu.

Uprkos tome ovaj film je izdržao zub vremena i danas predstavlja jedno od remek- dela savremene kinematografije. Priča, koja će vas verovatno uzdrmati realističnim scenama nasilja i pomalo i eksplicitnim seksualnim sadržajem, ali u potpunosti obuzeti pričom o odrastanju, prijateljstvu, ljubavi i izdaji, možda ćete je, kao i ja, ceniti tek po ponovnom gledanju, a možda ste i dovoljno srećni da vas osvoji na prvi pogled.

Zaključak: Danas, najzad cenjen i od strane kritike i od strane publike, onako kako to zaslužuje, ovaj film se smatra kultnim ostvarenjem i nezaobilazan je za svakog poštovaoca i ljubitelja filmske umetnosti.