Harry Potter and the Cursed Child- J. K. Rowling, John Tiffany i Jack Thorne

Moja ljubav prema Hariju Poteru započela je davne 1999. godine kada sam pročitala drugi roman u serijalu pod nazivom "Hari Poter i Dvorana tajni". Prethodne godine sam u novinama slučajno videla da ceo svet bruji o tamo nekom dečaku čarobnjaku, tako da nisam oklevala kada sam u biblioteci ugledala ovu knjigu. Tako da sam i ovo, kao i mnoge druge stvari u životu, započela bez naročitog reda i pretumbano. Nakon vraćanja knjige odmah sam zamolila roditelje da mi kupe prvu i treću knjigu, koja je u međuvremenu izašla. Sledeće sam već narućivala u pretporudžbini preko Kluba čitalaca Narodne knjige, jer sam morala da ih posedujem istog trenutka kada se prevedu na naš jezik. Kada je ova izdavačka kuća izgubila licencu, negde pred izlazak poslednjeg dela, kako se ne bih oslanjala previše na kašnjenje naših izdavača, knjigu sam istog trenutka kada se pojavila u Srbiji uzela na engleskom jeziku. Ovo je jedini serijal kome sam na taj način ostala verna, ali i koji mi je pružio mnogo toga, a naročito redovnost izdavanja, koja se danas tako malo ceni u književnom svetu. Da li je to neko rekao Martin? Stoga ne čudi da sam, zajedno sa čitavim svetom, bila pozitivno šokirana i uzbuđena kada se pojavila vest da će izaći osma knjiga o Hariju Poteru. Ubrzo je stigao demant od same autorke da nije u pitanju nastavak u vidu knjige, već produkcija predstave, te će obožavateljima širom sveta biti omogućeno da pročitaju, u vidu scenarija, šta se konkretno desilo 19 godina nakon događaja iz poslednje knjige, "Hari Poter i Relikvije smrti". Predstava je imala premijeru u Londonu 30. jula, dok je scenario probe izdat u ponoć, između 31. jula i 1. avgusta, što je tradicionalno za Hari Poter knjige zbog simbolike datuma, kako su i sam Hari i autorka rođeni istog datuma.

"Harry Potter and the Cursed Child" počinje istom scenom, kojom se završava epilog knjige "Hari Poter i Relikvije Smrti" sa pokojom izmenom u vidu izbacivanja nekih likova, poput Tedija Lupina. Ponovo smo na platformi 9 i 3/4, gde posmatramo Harija i Džini, koji, po prvi put, na Hogvorts, šalju svoje drugo dete, sina Albusa Severusa Potera. Dečak je vidno uznemiran da će završiti u Sliterinu, nakon ceremonije razvrstavanja, dok ga Hari teši da je nazvan po dva upravitelja Hogvortsa od kojih je jedan bio Sliterin i takođe jedan od najhrabrijih ljudi, koje je Hari poznavao. Albusu se ove godine pridružuje i Rouz, kćerka Rona i Hermione, odlučna i ambiciozna, poput svoje majke. Dvoje dece se ukrcava u Hogvorts Ekspres, Rouz odlučna u nameri da i oni, poput svojih roditelja, već prvog dana pronađu prijatelje za čitav život. Nabasavaju na kupe u kome, usamljen, sedi jedan dečak, sa prepoznatljivom, gotovo, belom kosom, koju je nasledio od svog oca Draka Melfoja, pod imenom Skorpius. On ih ljubazno poziva da mu se pridruže i dok ga Rouz posmatra zgroženo i sa otvorenim neprijateljstvom, te ga, naročito zbog glasina da je njegov pravi otac lord Voldemor, izravna odbija, Albus odlučuje da mu se pridruži, što će se pokazati kao početak divnog prijateljstva ove dvojice dečaka. Dalje ne bih odavala zaplet, jer je i sama Dž. K. Rouling insistirala da se ljudi na društvenim mrežama suzdrže od spojlera, dovoljno je reći da se priča vrti oko Albusa i Skorpiusa i njihove avanture, pre svega, podstaknute zategnutim i skoro neprijateljskim odnosom između Albusa i njegovog oca Harija.

Pre čitanja ove drame, neophodno je da u glavi razlučite da ovo nije knjiga i da od nje ne očekujete da magično postane jedna, tokom čitanja. Mislim da je to pravi recept da u njoj zaista uživate, jer naprosto, kao knjiga, "Harry Potter and the Cursed Child" nikako ne funkcioniše. Dinamika radnje je isuviše brza za knjigu, prisutno je neprestano prebacivanje sa jedne na drugu scenu, protok vremena, koji u knjizi nikako ne bi funkcionisao, te je usled svega toga povremeno prisutan osećaj haotičnosti. Svet nije dovoljno detaljan i bogat, što je svojstveno Roulingovoj, nema vremena za dalji razvoj pojedinih likova, koji su odsutni gotovo sve vreme i ta užurbanost se oseća. Primetila sam i određene diskrepance, naročito ona vezana za ukus Polyjuice napitka, koji bi inače, bar koliko se ja sećam, trebao da ima ukus one osobe u koju se pretvaramo, što ovde nije bio slučaj. Takve stvari su nezamislive za Hari Poter knjige, te je upravo zbog toga jasno da fali smisao za detalje i promišljenost Dž. K. Rouling, njen dar da nas iznenadi i zaprepasti, te pažljivo planiranje svakog elementa zapleta, što je ujedno i najveći nedostatak ove drame. Hari Poter serijal uprkos uvek jasnoj distinkciji između dobra i zla, nikada nije mogao biti optužen za predvidivost. Ono što je bitno jeste da sam u glavi zaista mogla da zamislim izvedbu ovog scenarija, pa sa te strane pruža jedinstven vizuelni doživljaj. Verujem da je gledanje ove predstave neponovljivo i nesvakidašnje iskustvo, te se nadam da ukoliko bar ne snime film, da će nam omogućiti gledanje putem dvd izdanja. Takođe, istakla bih da mislim da ovaj format jeste preskup za ono što zaista nudi, u Srbiji knjiga se u knjižarama prodaje za oko 3.000,00 dinara, dok se na sajtu Book Depository može naći nešto jeftinije, zaista previše za dramu od 300 i nešto strana, koju sam ja pročitala za par sati, dok je u vidu elektronske knjige povoljnija i iznosi 14,99 evra na sajtu Pottermore. Opet drago mi je što je i nama, običnim smrtnicima, na ovaj način omogućeno da ponovo budemo deo Hari Poter sveta.

Pomoću određenih elemenata zapleta, te pomalo magije, ali, verujem i želje da se "udari" na naša nostalgična osećanja, uspevamo da na kratko vidimo neke od omiljenih likova, ali i sada već kultne scene. Drama pravi dobar balans u pružanju nečeg novog i osvežavajućeg, naročito pomoću lika Skorpijusa, koji je meni jedan od omiljenih, koji su se ikada pojavili u Hari Poter univerzumu, ali i onog starog, dobro poznatog, čega smo verovatno svi željni. Ovih dana sam čitala uglavnom razočarane kritike da su stari likovi izmenjeni do neprepoznatljivosti, sa čime se definitivno ne bih složila. Doduše, neki, poput Rona su uglavnom prisutni kao vid komičnog oduška, ali mislim da je to prosto do ograničenja ovog formata, logično je da nije svima mogla biti posvećena ista pažnja. Hari, Ron i Hermiona zaista jesu drugačiji, ali je ta njihova promena, naročito Harijeva sasvim realno prikazana kao posledica odrastanja, sazrevanja i naposletku starenja, te uticaja svih drugih životnih okolnosti. Na ovaj način je čak i pojedinim likovima data šansa za iskupljenje i prilika da ih vidimo u nekom novom svetlu. Takođe, mnogima drama deluje poput fan fikcije i to ne tako dobre. Lično, nikada nisam čitala Hari Poter fan fikciju, niti imam naviku da to radim za knjige, koje su mi toliko drage. Prosto se ne osećam ugodno da čitam nešto što nije kanon i što nije poteklo iz pera samog autora, a kako ovo ima pečat odobrenja Dž. K. Rouling, koja je osmislila priču i zaplet, spremno sam prihvatila sve ono što je smislila, te me ovaj novi izlet u svet čarobnjaštva nije razočarao, niti mi je išta pokvario. I znam da je odnos između Albusa i Skorpiusa diskutabilan za mnoge, te krive Roulingovu da je ispala kukavica, jer nije otišla u potpunu krajnost u pogledu njihove veze, ali, iako izvesni inuendo postoji, ne znam da li mi je takav osećaj stvorila medijska opsednutost da u svemu vide seksualnu konotaciju ili je to zaista objektivni osećaj, tako da se ne bih previše upuštala u komentarisanje ovog aspekta knjige. Uostalom Tolkin je takođe optuživan za istu stvar kada je reč o prijateljstvu između Froda i Sema, a ljudi često vide i ono što sami žele da vide.

Na kraju, mogu reći da sam ja jako uživala u ovom, za mene, emotivnom čitanju dela nečega što je obeležilo moje odrastanje. Zbog ove drame, svi ćemo se verovatno još jednom vratiti originalnom serijalu, jer ponovo je sam kraj meseca jula u bojama Hogvortskih kuća, ponovo su širom sveta ljudi ujedinjeni u svojoj ljubavi prema dečaku sa ožiljkom u obliku munje na čelu, koji nam se uvukao u srca od prvog trenutka kada smo ga upoznali. Verujem da svi mi želimo da ponovimo taj osećaj prvog čitanja i povratka u detinjstvo, što je nemoguće, te se stoga moramo pomiriti sa realnošću da smo i mi, kao i Hari, odrasli, te u skladu sa tim podesiti svoja očekivanja. Ovaj scenario će verovatno upravo zbog takvih očekivanja mnogima pokvariti čitanje, te sasvim sigurno neće uživati popularnost kao originalni serijal, niti tu vrstu ljubavi, ali svejedno predstavlja prijatno čitanje i nešto drugačije, kratkotrajno druženje sa našim omiljenim junacima.

Zaključak: Čitanjem ove drame i najnovijeg dela Hari Poter univerzuma ponovo sam se na trenutak osetila kao dete, te je u mojim rukama već "Hari Poter i Kamen mudrosti", jer želim opet da prigrlim taj osećaj. Da li je ovo nešto što mora da pročita svaki fan knjiga o Hari Poteru? Verovatno da. Verujte mi na reč, izludećete sebe ako to ne učiniti. Da li se ova drama može smatrati dostojnim nastavkom i osmom knjigom serijala? Svakako ne, ali to ne znači da, posmatrana zasebno, ne predstavlja priču vrednu čitanja.