Na balu sa kraljem ( To Dance With Kings )- Rozalind Lejker ( Rosalind Laker )

Iza pseudonima Rozalind Lejker krije se spisateljica Barbara Ovstedal, rođena u Velikoj Britaniji, koja je, nakon odrastanja dece, shvatila da želi da se posveti davnašnjoj ljubavi, a to je pisanje. Prvi članak Country Life napisala je šezdesetih godina prošlog veka, a nakon toga počinje da piše i izdaje ljubavne romane, među kojim su najpoznatiji Garlands of Gold, The Venetian Mask i roman iz današnjeg posta. Takođe je studirala umetnost, naročito se posvetivši istoriji kostima, što joj koristi i pri pisanju knjiga.

Knjiga "Na balu sa kraljem" govori o nekoliko generacija žena, koje osim rodbinskih veza, povezuje i cvetna simbolika njihovog imena. Takođe, sudbine ovih žena uzastopno prate događaje, koji okružuju velelepno zdanje Versaj, koji je obnovio i podigao jedan od najpoznatijih francuskih vladara, Luj XIV, te intrige i istorijske ličnosti, koje ga nastanjuju i posećuju. Svaka od njih će se u jednom trenutku svog života, u različitim okolnostima, naći u prisustvu vladajućeg monarha, njegove porodice i nebrojanih ljubavnica, sa mogućnošću da svesno ili nesvesno utiče na dalji tok istorije.

Obožavam da čitam istorijske romane, naročito kada su kvalitetno napisani, jer ponekad je u ovoj oblasti tanka granica između šunda i dobrog romana. Volim kada postoji savršen spoj priznatih istorijskih činjenica i kreativnosti autora da udahne život svojim junacima, od kojih je većina postala stvar priča i legendi. Retke su knjige, koje tako nešto uspevaju. Na žalost, "Na balu sa kraljem", koliko god da sam je brzo pročitala, a "slistila" sam je za dan, ne ispuštajući je iz ruku, nije jedna od tih. Tokom čitanja se zaista oseća autorkina ljubav prema Versaju i najraskošnijem delu francuske istorije, ali nedostaje umešnost pri pisanju kako bi se te ideje uspešno prenele na papir. Stil pisanja je, najblaže rečeno, melodramatičan, a negde pred kraj se već graniči sa apsurdom. Tok događaja je čudan i nabacan, pa ponekad nisam bila svesna da li je u knjizi prošlo šest meseci ili petnaest godina između pojedinih događaja. Dešava se da neki lik odjednom iskoči, kao duh iz boce, pa da se isto tako neočekivano vrati za jedno sto strana, samo ovlaš prešavši preko onog što mu se dogodilo, pa tako mi dobijamo prepričanu verziju nekih uzbudljivih događaja, koji su se desili negde van knjige. I ovim se autorka prilično često koristi, što ja, lično, ne podnosim. Mrzim te deus ex machina momente, kada je autor ili toliko lenj ili nesposoban da umešno razreši neku situaciju.

Deluje mi da se u ovoj knjizi kriju bar tri ili četiri jako dobra romana, ali kada bi bila napisana od strane nešto boljeg pisca. koji bi se posvetio svakom od ženskih likova. Likovi su dosta nerazvijeni, dvodimenzionalni, a najzanimljiviji delovi knjige nedovoljno opisani i istraženi. Kada bih ovu knjigu morala da sumiram u jednoj jedinoj reči, bila bi to- površno. Površni su likovi, zapleti, osim što je iskazala očiglednu ljubav prema francuskoj monarhiji, autorka je propustila da se zaista udubi u sopstvene likove i priču, koja predstavlja okosnicu knjige, pa čak je pred kraj uzela možda i preveliku slobodu sa pojedinim istorijskim ličnostima, te se ta vrsta nepristrasnosti zaista oseti u pojedinim delovima i prilično iritira. Prednosti knjige, koje mogu izdvojiti, su relativna zanimljivost, a naročito lakoća sa kojom nas knjiga uvlači u čitanje, u rukama nekog drugog pisca, ovo je definitivno mogao biti izvanredan roman, ovako, spada u one prosečne istorijske romanse, u kojima ćete uživati ako ih pročitate, ali nećete ništa propustiti i ako to ne učinite.

Izdavač knjige na srpskom jeziku je Laguna.

Zaključak: Preporučujem ovu knjigu kao štivo za razonodu i uživanje, bez preteranog udubljivanja, zaista se lako i brzo čita, a istorijski aspekti nisu nimalo zanemarljivi, iako, možda, suviše romantizovani.