Šta sam volela prethodnog meseca + 50 nijansi: oslobođeni + 90. dodela Oskara- februar

Verovatno ste primetili da mi na blogu manjka knjiga u poslednje vreme, ali zato filmskih recenzija nikada više. Izgleda kao da ne mogu nikako da pomirim jedno i drugo, pa se uvek opredeljujem kada je reč o ispunjavanju slobodnog vremena. Ovo je naročito bilo izraženo u februaru, toliko da me je na kraju mrzelo i da beležim, koje sam sve filmove ponovo gledala, pa sam pisala utiske samo o onima, koje gledam po prvi put. Takođe, prošli mesec mi je definitivno protekao u znaku glumca Tom Hiddleston- a. Moram reći da nikada ranije nisam bila neki njegov fan, iako sam nekako uvek bila u toku sa njegovim filmskim ulogama, ali nakon par podugačkih intervjua na YouTube, gde je diskutovao o filmu, pozorištu i uopšte umetnosti i životu, čovek me je definitivno "kupio" i inspirisao. Njegovi filmovi su mi bili jedan od načina da se oraspoložim, s obzirom da sam drugu polovinu provela uglavnom unutra sa temperaturom i bolnim grlom, koje još nije sasvim prošlo. Deluje mi kao da nas je virus sve pokosio, a ovaj sneg, koji je napadao kao da je sredina januara, definitivno nije pomogao. Trenutno sam u fazi, ne da očekujem proleće, nego žudim za letom i vrućinama od četrdeset stepeni. U svakom slučaju, nadam se da će mart doneti više pročitanih knjiga, a dotle, ovo su stvari, koje su me oduševile tokom prošlog meseca, ali i dve, koje nisu.

Knjige

1. High Rise- J. G. Ballard

Nakon što sam odgledala film i propisno se oduševila, imate moju recenziju ovde, bio je red da, naravno, pročitam i knjigu. Knjiga govori, takođe, o doktoru Robertu Langu, koji se useljava u modernu višespratnicu sedamdesetih godina u Londonu, gde vremenom čitava zgrada zapada u sukobe, a potom i anarhiju. Mislim da je ovo jedan od onih retkih slučajeva, gde mogu reći da je film uspeo da prenese atmosferu knjige i da bude sasvim dobra, ako ne i odlična adaptacija u nekim aspektima. Opet, deluje mi da je knjiga još morbidnija, tako da ako tražite priču sa distopijskom atmosferom za odrasle sa uznemiravajućim sadržajem, ne tražite dalje. Definitivno, specifična i neobična knjiga. I da, preporučujem audio knjigu, verujte mi na reč, dajte joj šansu.

2. Deatless- Catherynne M. Valente

Mada je, na kraju, nisam ocenila nešto povoljno, ipak je knjiga bila dovoljno intrigantna da je uvrstim na ovu listu, kao nešto o čemu moram da pišem i podelim utiske. Radnju ove knjige je jako teško opisati. Obiluje motivima ruskog folklora, naročito pričama o Koščeju Besmrtnom i Baba Jagi, ali smeštenim u period tranzicije ruskog društva nakon Ruske revolucije. Ukoliko bih morala da je smestim u neki okvir, rekla bih magijski realizam, ali sa izraženim mračnim elementima i stilom pisanja, koji je prepun metafora i simbolizma, jedna vrsta bajke za odrasle. Stil pisanja u kojem ja obično ne uživam, ali ovde je to zaista nešto posebno, toliko intrigantan da vas prosto uvuče u knjigu. Međutim, poslednja trećina knjige mi nije prijala, delovala mi je previše čudno i nerazumljivo, prosto sam izgubila nit, ali svakako knjiga na koju bi trebalo obratiti pažnju, jer nisam skoro čitala nešto takvo.

Filmovi

1. Only Lovers Left Alive

Kao što rekoh, u znaku ovog meseca, najzad odgledah i Only Lovers Left Alive, koji "pikiram" još od 2013. godine, kada se prikazivao i na našem FEST- u. Džim Džarmuš je jedinstven režiser, oko toga nema spora, pa tako jedan takav režiser ima i specifičan stil režiranja, koji se mora preneti na njegove filmove. Ovaj govori o vampirima, kao mitskim bićima, koji žive među nama, ali dane provode uglavnom u bistvovanju ili traženju smisla života. Adam je depresivni muzičar, koji je na rubu da nakon nekoliko vekova postojanja isto okonča, što će ponovo dovesti njegovu životnu saputnicu, Evu, u njegov život. Inače, ova imena nisu biblijska referenca, Džarmušu je tek naknadno palo na pamet da će ljudi verovatno izvesti takav zaključak. Kao i svi njegovi filmovi, ovaj, takođe, ima svoje uporište u muzici, naročito alternativnom roku, ali prvenstveno, kao što već rekoh, istražuje tajne univerzuma i smisao života i postojanja. Odličan film, koji fokus stavlja na likove i njihovu interakciju, bez neke preterane radnje i dešavanja, a pri tom izuzetno stilizovan i atmosferičan. Delovao mi je poput intimnog obraćanja reditelja svakom gledaocu ponaosob.

2. Murder on the Orient Express

Obično kada krenem da gledam film, za koji mislim da ću ga zaista mrzeti, završi se tako što pomislim da uopšte nije toliko loš koliko drugi govore. To je bio i slučaj sa najnovijom ekranizacijom čuvenog romana Agate Kristi, "Ubistvo u Orijent Ekspresu" i Kenet Branovom interpretacijom lika belgijskog detektiva. Uprkos, nekim izmenama, koje su sasvim u skladu sa vremenom u kojem živimo, a koje imaju veze sa dinamikom radnje i vizuelnim aspektom filma, meni je ova adaptacija bila sasvim dobra. Realno, sve je stvar perspektive. S obzirom da je meni jedini pravi Šerlok Holms bio Džeremi Bret u Granadinoj seriji, a da su posle došle još mnogo popularnije, a za neke ljude i bolje, verzije, ko sam ja da tvrdim šta je za nekog otelotvorenje voljenog lika. Film je zadržao ono što priču čini dobrom, a opet je doneo nešto drugačije i sveže, što je zaista potrebno kada se ponovo priča nešto što je ispričano milion puta. Plus sam ovaj film gledala sa nekim ko ranije nije gledao ništa što ima veze sa Herkul Poaroom i za njega će Kenet Brana verovatno uvek biti neko koga on vezuje za ovu ulogu i to je sasvim ok.

Serije

1. The Night Manager

Opet, u skladu sa temom meseca, najzad sam odgledala ovu britansku mini- seriju, koja je stekla enormnu popularnost tokom prvobitnog emitovanja i osvojila par Zlatnih globusa i Emija. Serija predstavlja adaptaciju istoimenog romana Džona le Karea iz 1993. godine i govori, gle čuda, o noćnom menadžeru, inače Britancu, Džonatanu Pajnu, zaposlenom u jednom od najeksluzivnijih hotela u Kairu. On je ujedno i bivši vojnik, a igrom slučaja, jedne noći, dok na ulicama besni revolucija, Džonatan će doći do dokumenata, koji jednog od eminentnijih ličnosti u Velikoj Britaniji, ujedno i trgovca oružjem, Ričarda Ropera povezuje sa ilegalnim transakcijama preduzetih širom sveta. Jedan tragični događaj će uticati na dalji tok njegove sudbine i dovesti ga u neposrednu blizinu Ropera, te ga uplesti u napetu igru mačke i miša. Serija je odlična, onako pomalo staromodan špijunski triler, koji obiluje pravom britanštinom, ako taj izraz uopšte mogu da upotrebim. Drži pažnju od početka do kraja, a savršena je za bindžovanje, s obzirom da se sastoji od samo šest epizoda i da pruža zadovoljavajući kraj. Ujedno jako stilizovana i prelepo snimljena, definitivna preporuka. Uskoro bi trebalo da počne snimanje i druge sezone, mada je ovih šest epizoda uspelo da u potpunosti isprati radnju knjige.

2. Altered Carbon

Jedno novo i neobično otkriće ovog meseca, s obzirom da nisam imala pojma da se ova serija uopšte snima. Naučno- fantastična priča o dalekoj budućnosti u kojoj je ljudska svest smeštena u nešto nalik na čip, koji se može prenositi iz jednog u drugo telo, bez posledica. Kako to obično biva, u ovom svetu, siromašni su postali još siromašniji, a bogati toliko bogati da sada bukvalno žive u gradu visoko u oblacima, gde održavaju svoju dugovečnost, neprestano menjajući svoja tela, ali i ispunjavajući i najmanje prohteve i najbolesnije želje. Takeši Kovač je bio pripadnik elitne jedinice UN za borbu protiv intergalaktičkih zločina, međutim, sada je već preko dvesta godina zamrznut, u dubokom snu. To će se promeniti kada ga iz tog stanja probudi dugovečni milijarder, čije je telo neko prethodno pokušao da ubije na nešto trajniji način, a koji se ne seća poslednjih 48 časova svog života, te on unajmljuje Kovača da reši njegovo ubistvo. Deluje pomalo komplikovano, ali mislim da serija uspeva nekako sve ovo da objasni. Mnogi su se žalili na lošu glumu, sa čim se ne mogu baš složiti, jeste da kvalitet glume nije vrhunski, ali mislim da ovakva serija to nije ni zahtevala, prosto sve je pomalo preterano, naglašeno, pa i emocije likova. Vizuelni efekti su fantastični, a serija je jako zanimljiva i kvalitetno urađena, definitivno nešto što treba da pogleda svaki ljubitelj naučne- fantastike. Mnogi je upoređuju sa filmom Blade Runner i svakako da postoje paralele, tako da je to još jedna preporuka više. Ako je potrebno još nešto da vas ubedi da je odgledate, reći ću samo da glavnu ulogu tumači Džoel Kinaman iz fantastične serije The Killing i da u seriji glavni junak odseda u hotelu pod imenom "Gavran", čiji je upravitelj Edgar Alan Po.

50 Shades Freed

Sada kada sam prešla favorite meseca, mogu da se osvrnem i na film, koji voleli mi to ili ne, poslednjih par godina privlači neopisivo mnogo pažnje. Za one, koji još uvek to ne znaju, filmovi 50 nijansi siva su zasnovani na istoimenoj triologiji spisateljice E. L. Džejms, koja ih je najpre pisala i objavljivala na internetu kao fanfikciju još jednog poznatog i popularnog serijala, Sumrak sage. Često kada pričam o ovim filmovima ili knjigama, a odgledala sam, odnosno pročitala i jedno i drugo, dobijem komentare tipa ako ti se toliko ne dopada zašto si uopšte i čitala, odnosno gledala ili zašto uopšte i komentarišeš. Bukvalno mi mozak eksplodira od takvog načina razmišljanja. Ako je nešto toliko popularno i zastupljeno u našoj kulturi i svakodnevnici, kojoj, gle čuda, svi pripadamo, naravno da neću odoleti da ispratim. Eto, prosto takva sam osoba, svakakvo sranje me zanima, jer volim da o nečemu formiram svoje mišljenje, a ne da se slepo slažem ili ne slažem sa većinom. Uostalom, javnost je ta, koja formira sadržaj, ma koliko mi voleli da mislimo, i time opravdavamo sebe, kako nam se isti samo servira od strane nekih tamo zakulisnih moćnika. Pa su tako i ovi filmovi, da se bar malo slušala kritika, mogli biti bolji, jer je tu u samom kosturu priče, a u rukama dobrog pisca i scenariste, mogla biti zaista dobra priča, jer u osnovi svega se može naći nešto vredno pripovedanja. Nešto slično je pokušano sa prvim filmom, koji sam čak i recenzirala ovde, inače to je jedan od najpopularnijih postova na ovom blogu, a koji nije bio toliko loš, koliko je njegov izvorni materijal. Na žalost, nakon pobune spisateljice, svi, koji su radili na prvom filmu, a reč je o talentovanim pojedincima, su otpušteni, a ona je kormilo prepustila svom suprugu. Treći film je, ako je to ikako moguće, još gori od prethodnog. Scene, koje nemaju smisla, nekoherentna radnja, a između scene seksa, koje dolaze i dešavaju se niotkida i pritom su neinspirativne i dosadne, bez imalo hemije između glumaca. Razumem i lepe predele i odeću, ali pobogu, onda gledajte Fashion TV ili Kardašijane. Čak je i to bolje, nego odlaskom u bioskop, a naročito u našoj zemlji, dati signal da su ovakvi filmovi ono što mi želimo da nam plasiraju. Nemam ništa protiv lagane razbibrige i zabave i prva gledam takve filmove rado, ali mislim da negde postoji granica i da zabava ne bi trebala da bude izjednačena sa idiotlukom, a ovaj film je upravo to, bez ikakvog smisla i poente.

90. dodela Oskara

Dok sam se spremala da objavim ovaj post, u međuvremenu, se odigrala i 90. po redu dodela Oskara, pa sam rešila da napišem par reči. Generalni utisak je da je dodela bila jako dosadna, politički nabijena do iznemoglosti, toliko da sam i zaboravila zašto su se zapravo ti ljudi tamo okupili, da podele filmske nagrade. Nedostaje mi glamur i spektakl dodela iz devedesetih godina, filmovi, za koje publika može da navija, tenzija ko će odneti Oskara, ovako, sve je postalo jako predvidivo, mesecima unapred se znalo ko će odneti kući nagradu i mada mi je zbog tih ljudi drago, opet, mi je cela manifestacija bila jako sumorna i naporna za gledanje. Podržavam apsolutno tematiku večeri, koja se tiče ravnopravnosti i inkluzije manjina, ali ne mogu, a da ne pomislim, gledajući pojedine zvezde, kolika je to količina licemerja na jednom mestu. Ponekad bi im zaista bilo dovoljno da se drže filmova. Izgleda da su se i gledaoci u većini složili sa mnom, s obzirom da je ova dodela, prema rejtingu, bila druga najgora u istoriji emitovanja. Izgleda da su promene u Holivudu potrebne na više polja. Takođe, Kimel je totalno neinspirativan domaćin, a i ne tako duhovit.

Koji su vašu utisci u februaru? Da li ste pratili dodelu Oskara?