To All The Boys I Love Before i zašto mi se nije svideo ovaj film

Iz naslova već naslućujete da će ovo biti post u kojem se ja žalim na još jedan "dragulj" iz Netflix- ove riznice. O prethodnoj romantičnoj komediji Set Up sam već pisala i ona mi je bila totalno ok, generična romantična komedija, kakvih je devedesetih i početkom dvehiljaditih, bilo na izvoz. Netlix je ovog leta odlučio da taj trend romansi vrati u velikom stilu i naišao na publiku željnu ljubavi i filmova tipa "mozak na pašu", što meni, da budem iskrena, sasvim odgovara. Ali i pored toga što nemam neka očekivanja kada su ovi filmovi u pitanju, ne znači da ne mogu da ispune bar ona osnovna, zanimljiv zaplet, pristojna gluma i radnja, koja se ne "vuče". Ovde je dodatna otežavajuća okolnost bila to što sam ja knjigu, po kojoj je film rađen pročitala još ranije, a pročitala sam i druga dva nastavka, ali o tome kasnije. Upozorenje, u postu će biti spojlera, čisto da znate ako nameravate da gledate.

Film govori o tinejdžerki Lari Džin, srednjoj od tri sestre, čije su omiljene zanimacije u životu pravljenje kolača, smišljanje vintidž odevnih kombinacija i romantične maštarije o nekim starim prošlim vremenima. Lara Džin ima, takođe, jedan zanimljiv običaj, a to je da svim momcima, koje je ikada simpatisala, napiše oproštajno pismo kada je spremna da se od njih "odljubi". U tom pismu ona iskazuje svoja osećanja i govori zbogom onom, kome je pismo namenjeno. Do sada je napisala pet pisama, koje čuva na tajnom i skrivenom mestu. Međutim, jednog dana Lara Džin će otkriti da su njena pisma nestala, odnosno, što je još gore, da su pronašla put do svojih primaoca, a jedan od njih je i bivši dečko njene starije sestre Margo, Džoš. Tu u priču upada Piter Kavinski, momak sa kojim se Lara Džin prvi put poljubila, još kao klinka, i bivši dečko njene nekadašnje najbolje drugarice. On je, takođe, jedan od onih, koji su primili pismo, te Lara Džin sa njim sklapa pakt, pretvaraće se da su zajedno kako bi ona skrenula trag sa činjenice da joj se Džoš još uvek sviđa, a kako bi Piter svoju bivšu devojku učinio ljubomornom, jer ga je otkačila zbog nekog starijeg dečka sa koledža.

Već sam napisala da sam pročitala celu triologiju, prva knjiga je bila prilično slatka i zabavna, odlična kada želite da "ubijete" jedno letnje popodne, a druge dve, po mom skromnom mišljenju, totalno nepotrebne i klasična navlakuša radi još novca. Od prosečne, ali slatke knjige, jer u njoj ima par trenutaka, koji je čine pomalo posebnom, oni su uspeli da naprave prilično dosadan film, bez ijednog specijalnog momenta, sem ona dva, tri, koja su, gle čuda, prenesena od reči do reči iz knjige. Nisam neko ko stalno viče zašto film nije kao knjiga, ali ovde je knjiga, koja je već sama po sebi laganica, toliko razblažena, razvodnjena, kako god hoćete da nazovete i uproštena, da je krajnji rezultat neubedljiv i iskreno, razočaravajuć. Najpre, u knjigama, kao i u filmu, ako se dobro sećam, a to govori koliko su vodili računa da to istaknu, majka Lare Džin i njene dve sestre, starije Margo i mlađe Kiti je Korejanka, koja je preminula kada su one bile jako male i ta činjenica se u knjizi više puta naglašava, što kroz porodična okupljanja, pripremanje tradicionalnih jela, jako se vodi računa o tome da se istakne koliko su same sestre ponosne na svoje nasleđe, te da one same, kao i njihov otac, neguju taj deo istog. I kroz čitavu knjigu, mada im se otac drugačije preziva, one sebe nazivaju Sing devojkama ( majčino devojačko prezime ) u čast majci i to su tako bitni i emotivni momenti i naravno, ta scena u filmu uopšte ne postoji, postoji slična, ali nema nikakve veze sa njihovom majkom. Mislim da je jako ružno da knjiga, koje je bila lep primer reprezentacije, tako da je to sasvim prirodno i samo deo priče, bude svedena na film, gde se takve stvari pominju samo u prolazu i to tako što se Kavinskiju sviđaju specijalni jogurti kupljeni u prodavnici korejanske hrane. Kao da je Netlix namerno išao na kartu umanjenja značaja njenog porekla, da bi mogao da se ipak dodvori prosečnom gledaocu. E sad, ja ovo pišem iz perspektive bele žene srednje klase, znači u prevodu, možda ja i lupam, ali eto to je moj utisak. Za jedno sasvim drugačije mišljenje u pogledu reprezentacije u knjizi, iako se po pitanju filma slažemo, pročitajte ovaj tekst, nekoga ko je možda mnogo pozvaniji da piše o tim stvarima.

Zatim, toliko simpatičnih scena je iz knjige izbačeno u kojima ličnosti Pitera i Lare Džin dolaze do izražaja, a o drugim likovima da ne pričam, standardno, svedeni na nivo kartona u pozadini. Najlepše scene između Pitera i Lare Džin su izbačene, njhov ponovni susret, odlazak na aukciju starih stvari i još nekih milion detalja. Postoji i scena kada se cela škola prerušava za Noć veštica i Lara Džin je Čo Čeng iz Hari Potera, jer, po svojim rečima, šta god drugo da odabere smatraju je likom iz anime crtaća, dok se Džoš pojavljuje kao Hari Poter. Naravno, Piter, koji inače nikada nije čitao Hari Potera ( jeres ) je ljubomoran, jer mu deluje kao da su se dogovorili. Ali, s obzirom da su i ovako deo zapleta ubacili iz drugog dela ( zaplet povezan sa klipom iz đakuzija ), ovakve scene bi samo ulepšale film i učinile ga zanimljivim. Da ne spominjem da u filmu postoje scene, gde Lara Džin priča sa izmišljenim Džošom, što mi je nešto što je toliko u filmovima prevaziđeno, sem ako nije fantazija u pitanju i smešno, da prosto ne mogu da verujem da je neko doneo takvu kreativnu odluku. A valjda su i Džošu hteli da daju neku svrhu, pošto u filmu gotovo da je i nema, a u pitanju je kao lik, oko koga se ustvari početni zaplet vrti i koji jedva da se pojavljuje. Upozorenje, sledi spojler. Kiti je ta, koja je poslala pisma, u knjizi, kako bi napakostila Lari Džin, jer ju je ismevala pred Džošom, a Kiti je, inače, klinka od devet, deset godina, a u filmu, kako bi pomogla Lari Džin da pronađe ljubav i zabavi se u srednjoj školi. Bljuc. Razlog iz knjige mi je sasvim realan,  jer Kiti u knjizi i jeste klinka, koja je "opasna", otresita, druželjubiva, pa i pomalo zločesta, ali na onaj dečiji način, te su sestrinski i uopšte srodnički odnosi kompleksni, nekada se volimo, a nekada se jurimo noževima po kući. Razlog iz filma bi više odgovarao majci ili nekoj starijoj osobi, a ne devetogodišnjem detetu, a i samu ličnost su joj u filmu ublažili i skrajnuli je, a to je bukvalno urađeno sa svim likovima. Kada je i o likovima reč, zašto je svaka dobra devojka hipsterka sa spavaćom sobom kao sa Pinteresta, a svaka "zlikovka" još uvek nosi pantalone spuštenog struka i Ugg čizme? Da li ta deca mogu biti bar malo realna? Uf, ne mogu više.

Da sumiram, ukratko rečeno, film je dosadan, bez neke prave radnje i većih zbivanja, a gluma prilično amaterska, što se može reći i za čitavu produkciju ovog filma, sem kinematografije u pojedinim kadrovima. Od prosečne knjige napravljeno je nešto što je ispod proseka, ali kako je mlađa populacija prilično "glasna" na društvenim mrežama, stiče se utisak da je film nikada viđena romansa, gotovo klasik. Džon Hjuz eat your heart out.

Čestitam na strpljenju, ako ste uspeli do kraja da pročitate ovaj moj poduži rant. Kakvo je vaše mišljenje?