Zaplet: Neočekivana romansa se rađa, kada se mlada devojka ponudi misterioznoj Zveri, kako bi otplatila dug svog oca, trgovca, koji je zapao u siromaštvo.
Režija: Christophe Gans.
Izazov je priču prepričanu po milioniti put predstaviti u novom i svežem ruhu. Svima nam je poznata Diznijeva legendarna verzija ove bajke, uz koju su odrastale i uz koju i sada odrastaju generacije dece, a nekima i Žan Koktoova verzija iz 1946. godine. S tim na umu, bila sam radoznala da pogledam ovaj film, te da vidim šta nam je reditelj filmova poput Le pacte des loups i Silent Hill, nakon dugogodišnje pauze, spremio.
Najstariju verziju ove bajke zapisala je francuska spisateljica Gabrijel- Suzan Barbo de Vilnev i objavila 1740. godine. Ova verzija bajke imala je znatno komplikovaniji zaplet, koji se ticao načina na koji je princ postao Zver i ko je zaista Bel. Naime, princ je, kao mlad, ostao bez oca, te je majka morala da se brine o kraljevini. Kada je krenula u rat, princa je poverila na čuvanje vili za koju se kasnije ispostavilo da je zla, jer, nakon što je princ odrastao, vila je pokušala da ga zavede, ali on ju je odbio i ona ga je pretvorila u Zver. Bel je bila kćer kralja neke druge zemlje i dobre vile, a zla vila ( ona ista, koja je princa pretvorila u Zver ) je htela da je ubije kako bi se udala za njenog oca, kralja, te su Bel sakrili tako što su je pretvorili u kćer trgovca. Međutim 1756. godine još jedna francuska autorka Žan- Mari Leprins de Buman je uprostila i znatno skratila ovu verziju i upravo je njena verzija i najčešće korišćena. Mada je film reklamiran kao veran prvobitnoj verziji bajke, ja bih pre rekla da je on eklektičan spoj obe verzije.
Film prati priču o Bel, najmlađoj od šestoro dece, trgovca, koji je, nakon gubitka svog broda na moru i bankrota, koji je usledio, primoran da se preseli na selo, u skromnije domaćinstvo, sa svojom decom. Jednog dana trgovcu stižu vesti da je njegov brod pronađen, te on, sa najstarijim sinom, odlazi u grad u nadi da će povratiti bar deo dobara, kojima će ponovo uspostaviti stari status. Međutim vlasti su zaplenile njegova dobra, te je trgovac primoran na beg u šumu, takođe pod pretnjama Perdukasa, lokalnog zelenaša i kriminalca, da će ga povrediti zbog dugova njegovog sina. Izgubljen u šumi, trgovac nabasava na misteriozni dvorac, koji izgleda nenastanjeno, uprkos založenoj vatri i obilju hrane na stolu. Nakon što se halapljivo poslužio hranom i pićem, trgovac pronalazi sve stvari, koje su mu njegova deca tražila da im donese sa puta, sve, osim ruže za Bel, koja je skromno tražila cveće, koje ne može da uzgoji u njihovoj bašti. Na izlasku iz dvorca, po prolasku kroz vrt, trgovac, natovaren ovim blagom, primećuje žbun prelepih ruža, te odlučuje da ubere jednu. Tada ga napada užasna Zver, sa optužbama o nezahvalnosti i naređuje mu da se, nakon opraštanja sa porodicom, vrati u dvorac, gde će ga služiti, inače će pobiti njegovu porodicu. Trgovac se vraća kući i prepričava ceo događaj svojoj deci, dok Bel, skrhana krivicom, odlučuje da sama ode i ponudi se Zveri, umesto svog oca.
Mislim da je ovaj film uspeo da nam pruži sasvim nove elemente dobro poznate priče, naročitim posvećivanjem pažnje odnosu Bel sa njenom porodicom, osećanjima privrženosti i požrtvovanosti, koje gaji prema njima, te istoriji princa i načinu na koji je postao Zver. Tako ih dobro upoznajemo, kao zasebne likove, što je gotovo neuobičajno za bajke, ali koliko god bilo dobro pažnju posvetiti pojedincu, ono što svakako čini okosnicu jedne romantične priče, a naročito bajke, jeste razvijanje osećanja ljubavi između glavnih likova. Svi volimo da vidimo kako su se dvoje, dijametralno suprotnih, ljudi, u nemogućoj situaciji, zaljubili jedno u drugo. Ovde to žalosno nedostaje, veza između Bel i Zveri je ona epske vrste, a u ovom filmu je sasvim skrajnuta, razvoj njihovog odnosa prikazan je u svega par scena, doduše lepih, ali bez neke veće emocije, te je serviran publici kao nešto što se već podrazumeva. Ne vidimo prelaz Belinih emocija iz straha i zgađenosti u nešto prijatnija osećanja, već nam se nameće da se to iznenada desilo. Što je zaista šteta, s obzirom na količinu hemije između glavnih glumaca, mada verujem da bi Kasel imao hemiju i sa motkom. Šta li ima u tom, objektivno ružnom čoveku, što ga čini tako dobrim frajerom? Mislim da bih o ovom fenomenu mogla da napišem i ceo esej, ali da se vratim na temu. U svakom slučaju kasting je zaista dobar, sporedni glumci su prisutni ili kao izraz pretnje i zla ili kao komični odušak, dok je Lea očaravajuća plavokosa vila, istovremeno čvrsta poput čelika, ali i nežna u iskazivanju ljubavi prema onima do kojih joj je stalo.
Vizelni efekti su pomalo čudnjikavi i svojim stilom su me podsetili na Giljerma del Tora, naročito izgled stvorenja, koja obitavaju u zamku, ali i ona imaju dobro objašnjenje, te mi celokupan film pomalo odiše atmosferom skoro gledanog Crimson Peak ( recenzija u ovom postu ), naravno bez, u toliko meri, izraženih gotskih elemenata. Mada, ovakva vrsta estetike zaista nije čudna za Gansa, imajući u vidu filmove Pakt sa vukovima i Tiho brdo, inače oba su odlična i imaju moju preporuku, Kinematografija u filmu je prelepa, naročito scene unutar zamka i vrtova, te idila seoske kućice i bašte, dok kostimi, a naročito Beline haljine, oduzimaju dah svojom lepotom i raskošnošću. Zaista je bilo uživanje gledati ga u tom smislu, uprkos prethodno pomenutim nedostacima, jer neporecivo stvara atmosferu bajke, te bi bilo šteta propustiti ga ukoliko ste ljubitelj ovakve vrste filmova. Za mene, Diznijeva verzija i dalje predstavlja najbolju verziju ove bajke, ali to ne znači da ovaj film ne pruža ništa novo u pogledu priče, ali i motiva iza postupaka pojedinih likova, što na njih baca novu svetlost, te da nije vredan gledanja, s obzirom na njegovu lepotu. Naredne godine dobijamo i filmovanu verziju Diznijevog animiranog filma Beauty and the Beast, sa izuzetno poznatom i priznatom glumačkom postavom. Lično ne vidim potrebu, ali verovatno ću ga pogledati, jer prosto ne mogu da odolim ovakvim filmovima u moru onih teških drama ili filmova zasnovanim na stripovima, vraćaju me u detinjstvo.
Zaključak: Jako lep film, ako ste neko ko voli fantazije i adaptirane bajke, nikako savršen i možda bez prave supstance, ali svakako prijatan za oko.
Najstariju verziju ove bajke zapisala je francuska spisateljica Gabrijel- Suzan Barbo de Vilnev i objavila 1740. godine. Ova verzija bajke imala je znatno komplikovaniji zaplet, koji se ticao načina na koji je princ postao Zver i ko je zaista Bel. Naime, princ je, kao mlad, ostao bez oca, te je majka morala da se brine o kraljevini. Kada je krenula u rat, princa je poverila na čuvanje vili za koju se kasnije ispostavilo da je zla, jer, nakon što je princ odrastao, vila je pokušala da ga zavede, ali on ju je odbio i ona ga je pretvorila u Zver. Bel je bila kćer kralja neke druge zemlje i dobre vile, a zla vila ( ona ista, koja je princa pretvorila u Zver ) je htela da je ubije kako bi se udala za njenog oca, kralja, te su Bel sakrili tako što su je pretvorili u kćer trgovca. Međutim 1756. godine još jedna francuska autorka Žan- Mari Leprins de Buman je uprostila i znatno skratila ovu verziju i upravo je njena verzija i najčešće korišćena. Mada je film reklamiran kao veran prvobitnoj verziji bajke, ja bih pre rekla da je on eklektičan spoj obe verzije.
Film prati priču o Bel, najmlađoj od šestoro dece, trgovca, koji je, nakon gubitka svog broda na moru i bankrota, koji je usledio, primoran da se preseli na selo, u skromnije domaćinstvo, sa svojom decom. Jednog dana trgovcu stižu vesti da je njegov brod pronađen, te on, sa najstarijim sinom, odlazi u grad u nadi da će povratiti bar deo dobara, kojima će ponovo uspostaviti stari status. Međutim vlasti su zaplenile njegova dobra, te je trgovac primoran na beg u šumu, takođe pod pretnjama Perdukasa, lokalnog zelenaša i kriminalca, da će ga povrediti zbog dugova njegovog sina. Izgubljen u šumi, trgovac nabasava na misteriozni dvorac, koji izgleda nenastanjeno, uprkos založenoj vatri i obilju hrane na stolu. Nakon što se halapljivo poslužio hranom i pićem, trgovac pronalazi sve stvari, koje su mu njegova deca tražila da im donese sa puta, sve, osim ruže za Bel, koja je skromno tražila cveće, koje ne može da uzgoji u njihovoj bašti. Na izlasku iz dvorca, po prolasku kroz vrt, trgovac, natovaren ovim blagom, primećuje žbun prelepih ruža, te odlučuje da ubere jednu. Tada ga napada užasna Zver, sa optužbama o nezahvalnosti i naređuje mu da se, nakon opraštanja sa porodicom, vrati u dvorac, gde će ga služiti, inače će pobiti njegovu porodicu. Trgovac se vraća kući i prepričava ceo događaj svojoj deci, dok Bel, skrhana krivicom, odlučuje da sama ode i ponudi se Zveri, umesto svog oca.
Mislim da je ovaj film uspeo da nam pruži sasvim nove elemente dobro poznate priče, naročitim posvećivanjem pažnje odnosu Bel sa njenom porodicom, osećanjima privrženosti i požrtvovanosti, koje gaji prema njima, te istoriji princa i načinu na koji je postao Zver. Tako ih dobro upoznajemo, kao zasebne likove, što je gotovo neuobičajno za bajke, ali koliko god bilo dobro pažnju posvetiti pojedincu, ono što svakako čini okosnicu jedne romantične priče, a naročito bajke, jeste razvijanje osećanja ljubavi između glavnih likova. Svi volimo da vidimo kako su se dvoje, dijametralno suprotnih, ljudi, u nemogućoj situaciji, zaljubili jedno u drugo. Ovde to žalosno nedostaje, veza između Bel i Zveri je ona epske vrste, a u ovom filmu je sasvim skrajnuta, razvoj njihovog odnosa prikazan je u svega par scena, doduše lepih, ali bez neke veće emocije, te je serviran publici kao nešto što se već podrazumeva. Ne vidimo prelaz Belinih emocija iz straha i zgađenosti u nešto prijatnija osećanja, već nam se nameće da se to iznenada desilo. Što je zaista šteta, s obzirom na količinu hemije između glavnih glumaca, mada verujem da bi Kasel imao hemiju i sa motkom. Šta li ima u tom, objektivno ružnom čoveku, što ga čini tako dobrim frajerom? Mislim da bih o ovom fenomenu mogla da napišem i ceo esej, ali da se vratim na temu. U svakom slučaju kasting je zaista dobar, sporedni glumci su prisutni ili kao izraz pretnje i zla ili kao komični odušak, dok je Lea očaravajuća plavokosa vila, istovremeno čvrsta poput čelika, ali i nežna u iskazivanju ljubavi prema onima do kojih joj je stalo.
Vizelni efekti su pomalo čudnjikavi i svojim stilom su me podsetili na Giljerma del Tora, naročito izgled stvorenja, koja obitavaju u zamku, ali i ona imaju dobro objašnjenje, te mi celokupan film pomalo odiše atmosferom skoro gledanog Crimson Peak ( recenzija u ovom postu ), naravno bez, u toliko meri, izraženih gotskih elemenata. Mada, ovakva vrsta estetike zaista nije čudna za Gansa, imajući u vidu filmove Pakt sa vukovima i Tiho brdo, inače oba su odlična i imaju moju preporuku, Kinematografija u filmu je prelepa, naročito scene unutar zamka i vrtova, te idila seoske kućice i bašte, dok kostimi, a naročito Beline haljine, oduzimaju dah svojom lepotom i raskošnošću. Zaista je bilo uživanje gledati ga u tom smislu, uprkos prethodno pomenutim nedostacima, jer neporecivo stvara atmosferu bajke, te bi bilo šteta propustiti ga ukoliko ste ljubitelj ovakve vrste filmova. Za mene, Diznijeva verzija i dalje predstavlja najbolju verziju ove bajke, ali to ne znači da ovaj film ne pruža ništa novo u pogledu priče, ali i motiva iza postupaka pojedinih likova, što na njih baca novu svetlost, te da nije vredan gledanja, s obzirom na njegovu lepotu. Naredne godine dobijamo i filmovanu verziju Diznijevog animiranog filma Beauty and the Beast, sa izuzetno poznatom i priznatom glumačkom postavom. Lično ne vidim potrebu, ali verovatno ću ga pogledati, jer prosto ne mogu da odolim ovakvim filmovima u moru onih teških drama ili filmova zasnovanim na stripovima, vraćaju me u detinjstvo.
Zaključak: Jako lep film, ako ste neko ko voli fantazije i adaptirane bajke, nikako savršen i možda bez prave supstance, ali svakako prijatan za oko.
Divan prikaz!
ОдговориИзбришиEto meni još jednog za odgledati. Inače obožavam Diznijevu verziju koja mi je ujedno i omiljena Diznijeva adaptacija bajke.
Ovo će taman fino da mi dođe dok čekam ovu novu verziju s McGregor-om i McKellan-om.
Obavezno pogledaj, baš je onako za uživanje. Jao i ja hejtujem, ali ne mogu da dočekam novu verziju. :D
ИзбришиMeni je omiljeni Maza i Lunju, mislim da to neće sreća adaptirati. :D
Da, sada rade ekranizaciju svih Diznijevih crtaća, mislim da izlaze čak dva Jungle Book.
ИзбришиOvaj novi Pan nemoj ni da pokušaš da gledaš, ali bih ti preporučila Petar Pan iz 2003, koji je jako veran Barijevom delu, a naročito predstavi, koj se prvobitno izvodila, verniji i od crtanog. Na primer ovde ulogu Kuke i oca tumači isti glumac,što je bilo i predviđeno.
Mislim da Mazu i Lunju i životinje, koje pričaju ne bih podnela. :D
Odgledala sinoć! Ima propusta slažem se, ali najveći plus mu je predivno oslikan magični svet + francuski šmek.
ИзбришиDopala mi se i scenografija i muzika.
Kad su prvi put prikazali zamak i sve oko njega setih se Crimson Peak-a.
Glumačka postava je fenomenalna. Vensan je odlično izneo ulogu, kao i svi ostali.
Falilo je malo većeg fokusa na njih dvoje, ali sve u svemu film hipnotiše.
Baš mi je drago da si uživala.❤
ИзбришиSad kad zaređam sa bajkovitim filmovima. :D
Jao Bejba sam i ja gledala u bioskopu sa mamom. Plakala sam kao kiša.❤
ИзбришиJeste i Finding Neverland mi je super film.
Odgledaj Crimson Peak, vizuelno će ti se sigurno svideti, mada je zaplet mogao biti kompleksniji.
Hvala puno, kao i uvek u potpunosti se slažemo.
ОдговориИзбришиJa sam ga sasvim slučajno uhavtila na tv- u takođe pre neko veče i spontano ga odgledah. Mogu čak reći i da mi se više dopao u odnosu na Maleficent, ima tu neku francusku lucidnost, koju volim u evropskim filmovima. Da, ta raskoš i meni je ta slika ostala upečatljiva, ona u onoj crvenoj haljini, beo sneg i trnje, takođe mi je bila odlična scena na ledu, zaista prelepo snimljen film, samo sam eto želela više romanse. Snovi su pun pogodak i drago mi je što su zadržali taj deo iz originalne bajke, isto prelepe scene, naročito ona kada se princ pretvara u Zver, da ne spojlujem ako neko čita komentare. Ja ću samo da kažem da si odlučno odbranila film pred drugaricom. :D
ovo sma gledala, ali se ne mogu sjetit da li mi se svidio il ne XD senilna pa et
ОдговориИзбришиHaha carice, mora da je ostavio sjajan utisak. :))))
ИзбришиJa danas opet vrtela film. Zaraziću se francuskim. O Vensanu da ne govorim :D
ОдговориИзбришиP.S. Isidori i od mene preporuka za Petra Pana iz 2003.
Kad sam već kod PP, nisam znala da su za film Hook, ulogu Kuke nudili Bouviju.
Bilo bi vrlo interesantno.
Meni je učenje francuskog davnašnja želja, a sledeći film vrlo lako može da bude ponovno gledanje Pakta sa Vukovima. :D
ИзбришиNisam ni ja to znala, a nisam znala ni za Elronda, tek bi to bilo zanimljivo. :D