The Stuff Dreams Are Made Of

Zaplet: Obećavajući mladi bubnjar počinje da svira u orkestru, u prestižnoj muzičkoj školi u Njujorku, gde njegovi snovi o veličanstvenosti potpadaju pod rukovodstvo profesora, koji ne preza od upotrebe bilo kakvog sredstva kako bi učenik dostigao svoj potencijal.

Glume: Miles Teller, J.K. Simmons, Paul Reiser i Melissa Benoist.

Režija:  Damien Chazelle.

Zaplet: Irski ribar u svojoj mreži pronalazi mladu devojku, za koju njegova kćerka veruje da je mitološko biće- selki.

Glume: Colin Farrell, Alicja Bachleda, Alison Barry, Dervla Kirwan i Stephen Rea.

Režija: Neil Jordan.

Zaplet: Život studentkinje književnosti Anastasie Steele se menja zauvek kada upozna zgodnog, ali mračnog, milijardera Christian Grey- a.

Glume: Dakota Johnson, Jamie Dornan, Eloise Mumford i Jennifer Ehle.

Režija: Sam Taylor-Johnson.

Zaplet: Britanski vojnik je kidnapovan od strane pripadnika IRA- e. On uspeva da se sprijatelji sa jednim od svojih otmičara, te ga uvlači u svoj svet.

Glume: Stephen Rea, Forest Whitaker, Miranda Richardson, Adrian Dunbar, Jaye Davidson i Jim Broadbent.

Zaplet: Rosie i Alex su najbolji prijatelji od pete godine, tako da oni nikako ne mogu biti ona prava osoba jedno za drugo ili mogu? Kada je u pitanju ljubav, život i donošenje bitnih odluka ovo dvoje su sami sebi najgori neprijatelji.

Glume: Lily Collins, Sam Claflin, Christian Cooke i Suki Waterhouse.

Režija: Christian Ditter.

( Izvor: fest.rs )

Fest predstavlja tradicionalni međunarodni filmski festival, koji se svake godine ( sa izuzetkom 1993. i 1994. godine, te 1997. godine kada nije održan iz protestnih razloga ) održava u Beogradu na različitim bioskopskim lokacijama. Festival je prvi put održan između 8. i 16. januara 1971. godine, kao logičan nastavak Politikine revije repriznih filmova i predstavlja nostalgičnu poslasticu za svakog ljubitelja filmske umetnosti, a film, koji je isti otvorio te godine, bio je kultni MASH reditelja Robert Altman- a.Tokom godina gosti festivala su bili neki od najpriznatijih i najpoznatijih umetnika kinematografije poput Robert De Niro- a, Jack Nicholson- a, Gina Lollobrigida- e, Francis Ford Coppola- e, Milos Forman- a, Roman Polanski- og, da navedem bukvalno samo neka od imena, kojih je zaista previše. Festival možda nikada nije povratio sjaj, koji je nekada uživao, ali ovakva manifestacija je i više nego potrebna našoj zemlji. Postoji određena draž gledati film u punoj sali isključivo festivalske publike, zaista neponovljivo iskustvo. Prošle godine, u novembru mesecu, predstavljeno je novo rukovodstvo u vidu Jugoslava Pantelića, televizijskog voditelja i poznatog zaljubljenika u kinematografiju, kao novog umetničkog direktora i reditelja Mladena Đorđevića, kao selektora. Takođe nam je obećano da će veći akcenat biti na evropskom filmu, a naročito domaćoj kinematografiji, te da će se veća pažnja posvetiti zapostavljenoj kategoriji dokumentarac, uz zadržavanje prikazivanja i svetskih, mejnstrim filmova. Ove godine čast da otvori 43. festival po redu ima francuski film Yves Saint Laurent reditelja Jalil Lespert o čuvenom modnom kreatoru, dok će, meni jednoj od omiljenih domaćih glumica, Mileni Dravić biti dodeljena nagrada Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.



Izdvajam filmove, koji su meni naročito privukli pažnju, te se nadam da ću bar neke od tih uspeti da pogledam. Među njima se ne nalaze oni, koji su mi već uveliko na listi gledanja, poput već pomenutog Yves Saint Laurent, zatim '71, The Theory of Everything, Escobar: Paradise Lost, Foxcatcher, zatim Eden i Strangerland , koji su se našli na listi u ovom postu, te izuzetno zabavnog, šarmantnog i originalnog What We Do in the Shadows, koji sam odgledala i koji vam preporučujem da obavezno pogledate, film je urađen kao kombinacija dokumentarca i rijaliti programa ( što bi Amerikanci rekli mockumentary ) i govori o četiri vampira cimera i njihovom snalaženju u savremenom svetu. O filmovima Birdman i Nightcrawler sam već pisala, pa bacite pogled na ovaj i ovaj post.

Pošto sam u poslednje vreme doživela prezasićenje filmovima, oni nominovani za Oskara mi se više ne gledaju, ovi sa Sandensa su tek dobili distributere i ko zna kada će stići do nas, ponovo sam se bacila na gledanje televizijskih serija. Televizijski format je u poslednjih desetak godina, pa i više, postajao sve kvalitetniji, ulaganja su sve veća, te dobijamo serije vrhunske produkcije, gde pojedine epizode režiraju imena poput David Fincher- a  ( House of Cards ), Martin Scorsese- a  ( Boardwalk Empire ) i Bryan Singer- a  ( House M.D. ). U ovom postu neću se baviti nabrajanjem serija, koje sam ja gledala i koje još uvek gledam, a kojih ima i previše, mada to ne znači da o nekoj od njih neću pisati u nekom od narednih postova, jer zaista ponekad jedna epizoda kvalitetne serije može mnogo bolje zaokupiti vaše vreme od nekog filma, već ću pisati o seriji, koju sam sasvim slučajno otkrila i za koju smatram da zavređuje vašu pažnju, bili ljubitelji ovakvog žanra ili ne.