Ondine

недеља, 22. фебруар 2015.



Zaplet: Irski ribar u svojoj mreži pronalazi mladu devojku, za koju njegova kćerka veruje da je mitološko biće- selki.


Režija: .



Još jedan film - a ( o prethodnom The Crying Game sam pisala u ovom postu ) u kojem nam ovaj režiser ponovo pruža jedinstven i svaki put pomalo drugačiji pogled na prelepu Irsku i njene stanovnike. Ribar u gradu Kork, na jugu Irske, Syracuse ( ), koga svi u mestu sa podsmehom nazivaju Circus, inače nekadašnji alkoholičar, jednog sasvim običnog dana u svoju mrežu hvata prelepu mladu devojku ( ), koja, uz njegovu pomoć, oživljava pred njegovim očima. Devojka se navodno ničega ne seća osim osećaja davljenja u vodi, te ne dozvoljavajući da je Syracuse odvede u bolnicu, on je smešta u izolovanu kuću na obali mora, koju je nekada nastanjivala njegova majka. Nedostatku sreće, koji kao da neprestano prati Syracuse- a, svakako doprinosi teška bolest njegove kćerkice Annie ( ), ali njihova sreća će se preokrenuti pojavom ove čudne i magične devojke, koja sebe naziva Ondine ( nimfe ili sirene, koje imaju predivne glasove, koji se ponekad mogu čuti kroz prostranstvo mora i koje postaju smrtne žene onog trenutka kada se zaljube u muškarca i zatrudne sa njim )  i za koju Annie veruje da je selki- stvorenje iz irskog i škotskog folklora, koje u vidu foke živi u moru, sve dok ne odbaci svoju kožu i postane ljudsko biće, kako bi živela na kopnu.

Osim što sadrži naizgled mitološke i fantastične elemente, film priča i sasvim realnu priču o svim tragičnostima ljudskog života, ali ipak na topao način, ne bacajući vas previše u sivilo depresije i omogućavajući svojim likovima da najzad prihvate sreću, koju zaista zaslužuju. Akter filma, koji se možda ne nalazi na spisku glumaca, je svakako divna Irska ( veliki sam zaljubljenik, pa mi morate oprostiti ako preteram sa oduševljenjem ). Fotografija filma je fantastična, Irska, kakvu ne viđamo toliko često u filmovima, divlja, neobuzdana, hladna i surova u svojoj lepoti, koja ostavlja bez daha i tera nas da maštamo o trenutku kada ćemo rezervisati kartu za prvi let do Smaragdnog ostrva. Scene Korškog zaliva i zelenila u kojem je ušuškana kamena kućica sa pogledom na Keltsko more su zaista nezaboravne, a potpuni ugođaj uživanja u ovakvim prizorima predstavlja muzička podloga u vidu originalnih numera Kjartan Sveinsson, inače klavijaturiste islandskog benda Sigur Rós.



je, kao i uvek, odličan u dirljivim ulogama, gde nas svojim rangom prikazivanja emocija, tera da se jednostavno saosećamo sa njim, po meni izuzetno potcenjen glumac, na žalost, dok je , inače poljska glumica, sa svojom prirodnom lepotom, savršena nimfa za jednu ovakvu scenografiju, te glumica poseduje ono nešto u sebi što vas može začarati i naterati da poverujete u njeno magično poreklo.  Colin zaista uspeva da zarobi esenciju čoveka, toliko naviklog na tugu i neuspeh u životu, da prvi znak nade u njemu izaziva panični strah i odbojnost, takođe odličnu ulogu Farrell je ostvario u još jednom sjajnom filmu Saving Mr. Banks, koju vam takođe preporučujem da svakako pogledate. Film govori o P.L. Travers, autorki čuvenog serijala knjiga za decu o Meri Popins, te njenom detinjstvu i odnosu sa ocem, koga upravo tumači Farrell, kao i o pregovorima, koje je vodila sa Walt Disney- em oko snimanja kultnog dečijeg filma Mary Poppins. Ja sam zaista neko ko retko plače tokom gledanja filma, ali me je ovaj neverovatno dirnuo tako da sam otprilike ridala već pred sam kraj. Ali da se vratimo na Ondine, dete- glumica je neodoljivi deo filma u ulozi teško bolesne devojčice, koja ima tu sreću ili nesreću da je većinu vremena zrelija i ozbiljnija od svojih roditelja, ali koja, kao i svako dete, u srcu i dalje veruje u bajke. U filmu takođe malu, ali dovoljno upečatljivu ulogu ima i ako mogu tako da ga nazovem, - ova "muza", - a, kao sveštenik i surogat za Syracuse- ovog savetnika za anonimne alkoholičare. 




Posle tako divne i toplo ispričane i osmišljene uvodne priče, sam kraj filma i finalno razrešenje glavne misterije deluju pomalo razočaravajuće, što je ujedno i najveća mana filma, odajući utisak da sama priča u globalu ipak ima svojih slabosti, te naročito imajući u vidu zbrzanost kraja i nedovoljnu razvijenost pojedinih sporednih likova, ali, na svu sreću, ovo ne narušava opšti osećaj, koji on pruža i generalni utisak, koji ostavlja, a koji je, bar kada je reč o meni, sasvim pozitivan. Jedan lep i romantičan film za kišovita i sumorna popodneva, koja nas već neko vreme prate, sa pojedinim "tankim" delovima, koje sam sasvim spremna da previdim u korist vizuelne lepote, koju pružaju irski pejzaži.

Zaljučak: Preporučujem film kao dirljiv i romantičan, ali sa određenom dušom u svojoj srži, koja će retko koga ostaviti ravnodušnim.

Нема коментара:

Постави коментар

 
FREE BLOGGER TEMPLATE BY DESIGNER BLOGS