The Lobster

Zaplet: U skorijoj distopijskoj budućnosti samce iz Grada odvode u Hotel, gde moraju naći odgovarajućeg partnera ili partnerku za četrdeset i pet dana, inače ih pretvaraju u životinju po izboru.

Glume: Colin Farrell, Rachel Weisz, Léa Seydoux, John C. Reilly, Olivia Colman i Ben Whishaw.

Režija: Yorgos Lanthimos.

Razmišljajući šta da napišem o ovom filmu, prosto ne znam odakle bih počela. Sama ideja na kojoj se zasniva je definitivno intrigantna i inovativna. Dugo nisam gledala film sa maštovitijom idejom, a sprovedenom na tako običan i gotovo normalan način. Uprkos zapletu, u filmu nema primesa niti naučne, niti bilo kakve druge vrste fantastike. Sve to bi se vrlo lako moglo dešavati u našem društvu. Na samce se i danas gleda kao na nešto neuobičajno, gotovo nenormalno, iako je to sasvim validan i individualan izbor u životu. U ovom filmu se otišlo i korak dalje, pa se onim jedinkama, koje nisu u paru, daje prilika da svoj život nastave kao životinje, ali ih  društvo odbacuju kao funkcionalne i vredne članove, jer je jedino život u suzajednici idealan i održiv.

Ovo nije svet u kome je moguće bilo kakvo izdvajanje, bitno je potpuno uklapanje i ukalupljenje. Na isti način se posmatra i veza između dvoje ljudi, kompatibilnost se određuje na osnovu određenih spoljnih manifestacija poput šepanja, kratkovidosti i slično. Ljubav se posmatra kao nešto površno i lako objašnjivo, kao lako rešiva formula u kojoj je dovoljno slaganje u najbanalnijim stvarima da bi jedna veza funkcionisala. Može se reći da je ovde reč o kritičkom osvrtu na ono što danas predstavlja jedno društvo, a naročito međuljudski odnosi. Film je prepun bizarnih likova, koji svoje rečenice izgovaraju poput robota, a mi kao gledaoci smo jednostavno uvučeni u taj svet, bez preteranih objašnjenja. Mada pun svakako dramatičnih momenata film definitivno, osim drame, predstavlja i crnohumornu komediju. Opaske su izuzetno duhovite, ali i pronicljive, poput one da se paru, koji se svađa i ima probleme u vezi dodeljuje dete, jer dete po pravilu sve rešava.

Mislim da bi odavanje zapleta naprosto pokvarilo užitak udubljivanja u ovu otkačenu i morbidnu priču, zato ga neću preterano ni odavati. Atmosferom film povremeno podseća na nešto što bi snimio Wes Anderson, pa ukoliko ste ljubitelj rada ovog reditelja mislim da je ovaj film svakako za vas. Međutim osim što je otkačena istovremeno je i mračna, depresivna, pomalo i uznemiravajuća. Glumačka ekipa je fantastična, Farrell je definitivno jedan od najpotcenjenijih glumaca svoje generacije, čovek ima toliko širok dijapazon sjajnih uloga da me prosto čudi koliko malo ima priznanja za svoj rad. Ovde je spoj emotivnog, ranjivog, a istovremeno disfunkcionalnog i pomalo depresivnog muškarca, takođe sklonog okrutnosti i manipulaciji. Rachel, Olivia i Lèa su savršene u svojim ulogama, bilo da je reč o komičnom ili dramatičnom efektu njihovih performansi. Muzika upotpunjuje doživljaj svake scene i pojačava ga.

Kraj je, kao po pravilu, u ovakvim filmovima nedovršen, podložan tumačenju gledaoca, što je meni pomalo dosadilo i sada mi već deluje kao jeftin trik reditelja da svom filmu da na znatno većem značaju, umesto da se odluči za definitivni epilog, kojim će završiti svoju priču. Svejedno, film drži pažnju od početka do kraja, a svakako je jedan od čudnijih, ako ne i najčudniji, koji sam odgledala u poslednje vreme. U njemu postoji dosta elemenata i detalja, koji vas zaista mogu navesti na razmišljanje o najrazličitijim socijalnim temama, a opet u samoj priči se može uživati u kao takvoj, bez preteranog udubljivanja. Ne znam kakvom tipu ljudi bih ga preporučila, ali zaista mislim da neće naići na široki odziv publike i da će, svojom specifičnošću, privući one, koji inače vole čudne i "pomerene" filmove. Meni se jako dopao, ostavio je snažan utisak i svakako me naterao na razmišljanje i analiziranje, kvalitet filma procenjujem po tome koliko dugo imam osećaj da će me "progoniti", a ovaj će definitivno neko vreme ostati samnom.

Zaključak: Zanimljiv, čudan, inspirativan, gotovo umetnički film, koji se gleda na sopstvenu odgovornost, jer ne odgovara baš svačijem ukusu.