Krug ( Circle )- Dejv Egers ( Dave Eggers )

Mej Holand, zahvaljujući svojoj bliskoj prijateljici, dobija posao u najmoćnijoj IT kompaniji u svetu gde su uslovi rada idealni, a okruženje prijateljsko i usmereno ka tome da posao ne bude samo nešto što radimo, već živimo. Mej vrlo brzo napreduje u kompaniji i postaje oduševljena celokupnom ideologijom da sve informacije moraju biti dostupne svima i u svakom trenutku, da se ništa ne sme i ne treba skrivati, te da je transparentnost put ka boljitku i napretku.

Kako uskoro izlazi istoimeni film sa Emom Votson i Tom Henksom u glavnoj ulozi, to me je podstaklo da potražim ovu knjigu. Više puta sam na ovom blogu isticala da su kod mene ljubav prema knjigama i filmovima usko povezane i zaista mi se neretko dešava da me jedno uputi na drugo i obrnuto, te je tako bio slučaj i sa knjigom "Krug".

Mej Holand je visoko obrazovana dvadesetopetogodišnjakinja, koja je "zaglavila" u svom rodnom gradu, radeći u lokalnom komunalnom preduzeću, koje sputava njenu kreativnost i ambicije. Nerado se odlučuje da potraži pomoć od svoje cimerke sa koledža En, koja je jedna od četrdeset vodećih ljudi u trenutno najmoćnijoj i najpoznatijoj IT kompaniji na tržištu, pod nazivom Krug. Krugaši su predmet zavisti, jer su im omogućeni neverovatni uslovi rada, a sama kompanija se bavi najrazličitijim vrstama istraživanja, ali njen primarni cilj jeste povezivanje naših različitih profila na internetu i društvenim mrežama kako bi nam se omogućilo jedinstveno plaćanje raznolikih usluga. Mej je u početku oduševljena, njena upornost i ambicija je teraju da radi što više i ona se brzo upliće u ideologiju kompanije, koja polako, ali sigurno, preuzima monopol na tržišu informacija, očekujući i zahtevajući potpunu transparentnost i dostupnost, ne samo od svojih korisnika, već i svih stanovnika sveta.

Najpre, moram istaći, svesna sam da ideja Dejva Egersa nije sasvim originalna i da je čitav koncept preuzet iz knjige "1984" Džordža Orvela, međutim, moje čitalačko iskustvo je zaista bilo odlično, uživala sam u knjizi, u maštovitosti autora kada je reč o svim načinima nadzora i kontrolisanja, putem društvenih mreža, koje je opisao, te je, za mene, ova knjiga čista petica. Stoga će ovaj post pre biti neki vid mojih razmišljanja o knjizi, naravno bez spojlera, a ne uobičajna recenzija. Oceni je znatno doprinelo to što me je knjiga podstakla da i sama razmislim o svom ponašanju i odnosu prema društvenim mrežama. Osnovne krilatice, koje knjigom provejavaju su da su tajne laži, da je šerovati pokazatelj da nam je stalo i da bi stalno nadziranje poboljšalo ljudsko ponašanje, da samo neprestanim ostavljanjem utisaka na internetu, deljenjem fotografija, komentarisanjem, stavljanjem mrguda ili smajlija mi učetvujemo u međuljudskoj interakciji, mi činimo zajednicu i povezani smo na globalnom nivou. Bez toga smo sami, ništavni, nepoznati, naše mišljenje se ne ceni, mi ne postojimo. Sigurna sam da, ukoliko imate bilo koju od ovih mreža, već poznajete različite tipove ljudi, koji se na njima mogu naći. Ima onih, koji dele premalo, onih, koji zaista dele previše, a i ljude, koji se trude da održe neku zlatnu sredinu postavljajući taman oniliko informacija, za koje smatraju da ih mogu otkriti, a da se ne osećaju suviše izloženim. I možda oni osuđuju jedni druge, odnosno njihovo ponašanje na ovim mrežama, ali je svakom od njih data sloboda da upravljaju protokom sopstvenih informacija.

Knjiga "Krug" pokušava da nam pruži uvid u blisku mogućnost, gde ta sloboda izbora ne bi bila dostupna i meni lično, to deluje zastrašujuće. Nije da se zalažem da je anonimnost na internetu neophodna, ni sama ne volim "trolove", ali i dalje posedujem mogućnost da se jednostavno isključim iz svega toga. Nisam ni protiv napretka, još 2007. godine sam otvorila svoj profil na FB kada je o njemu tek počelo da se priča u Srbiji i kada je još uvek predstavljao mrežu, gde smo jedni drugima slali virtuelne kafe i čokolade, a o današnjim opcijama smo samo sanjali. Vremenom sam prelazila na neke druge mreže, međutim ni jedna nije pobudila moju pažnju kao Instagram, jer mi je pružao šansu da negde iskažem svoju ljubav prema fotografiji, a da budem okružena ljudima sa sličnim idejama. Naravno, sticanje profita je odavno postao primarni cilj i Instagrama, te se javio veliki broj influensera, koji nam "prodaju" svoj stil života, spontana vožnja određenih kola, spontano nošenje patika određenog brenda ili ispijanje samo određene vrste gaziranog pića. Međutim, ono što sam primetila jeste da mi ponekad društvene mreže, naročito Instagram stvaraju neku vrstu anksioznosti. Po prirodi sam izraziti perfekcionista i na isti način se trudim da svemu pristupam, te veliku pažnju poklanjam ovom sadržaju, ali u svoj toj gunguli slikanja, postavljanja, lajkovanja, komentarisanja, često mi se čini da gubim dragoceno vreme, koje je nenadoknadivo, dok se stvara neki prividan osećaj povezanosti sa celim svetom. Verujem da je nekim ljudima takav kontakt dovoljan i sasvim normalan u današnje vreme, ali ja i dalje pripadam onoj, malo starijoj generaciji, koja je vaspitana da ne treba uvek sve iznositi pred ljude, bilo to dobro ili ružno. I dalje napominjem, ne osuđujem one, koji to čine, naročito mlađe generacije, verujem da to za neke ima gotovo terapeutsko dejstvo, ali to jednostavno nisam ja.

Elem, da se vratim na knjigu, ne zamerite na ovoj digresiji, iz svih prethodno pomenutih razloga, ni do kraja čitanja nisam sasvim razvila stav šta mislim o idejama, koje je autor predočio na papir. Naravno, one totalitarne, koje predstavljaju bilo kakvo ograničavanje ili kršenje ljudskih prava oštro osuđujem, ali opet, negde priznajem da pojedine mogu imati smisao i olakšati život, a naročito njegovu sigurnost na ovoj planeti. Ali postavlja se pitanje, gde je granica? Ko je nadležan da tu granicu određuje? Država, vlast, narod ili konglomerati? Ovo što pišem vam dovoljno govori o tome koliko me je knjiga bacila u razmišljanje, kako sam je u jednom dahu pročitala, ali ne onako kako se čitaju lagani ljubavni romani, već je uspela da u tolikoj meri zaokupi moju pažnju da je ispustiti je iz ruku postalo nemoguća misija. Bila je to neverovatna vožnja emocija, koju je, možda, jedino na kraju pokvarilo odsustvo zaključka. Možda bih više volela da je autor ponudio i neko rešenje, osim što je izneo problem, ali verovatno je i cilj bio da do zaključka dođemo sami, odnosno da svako od nas izvuče neku njemu svojstvenu pouku.

Izdavač knjige "Krug" je izdavačka kuća Booka.

Zaključak: Izvrstan roman, koji me je podstakao na samorefleksiju i sigurno ću još dugo biti pod utiskom i razmišljati o ovoj knjizi iliti bar o posledicama o kojima govori.