Zaplet: Film inspirisan životom, a pre svega brakom, danske umetnice Lili Elbe, kao pionira svojevrsne revolucije za transrodne osobe
Režija: Tom Hooper.
Ajnar Vejner je danski slikar u usponu, oženjen prelepom i podjednako talentovanom, ali ne i tako uspešnom, slikarkom Gerdom. On pokušava da pomogne svojoj ženi da se "probije" u svetu umetnosti, međutim njeni portreti običnih muškaraca i žena, iako pokazuju njeno slikarsko umeće, jednostavno nemaju "ono nešto", što bi inspirisalo potencijalne izlagače i kupce. Jednom prilikom, kada je Gerda morala da, usled isticanja roka, završi portret balerine, ona moli svog muža da zauzme mesto modela, te obuče svilene čarape i obuje visoke potpetice. Transformacija, koja se završava prislanjanjem baletske haljine na Ajnarovo telo, biće okidač za pokretanje nečega što je duboko bilo u njemu sve vreme, te povod za rađanje Lili Elbi.
Reč je o izuzetno " ženstvenom" filmu, mada nisam neko ko voli da filmove svrstava u takve kategorije. Pod tim ne mislim da je film namenjen isključivo ženskoj publici, već da česti momenti uhvaćene lepote, bilo prirode, bilo ljudskog tela, u sebi imaju nešto izrazito ženstveno, naročitu suptilnost i tananost osećanja. Ovo nije naročito pozitivna stvar. Mada su ovakvi momenti, odnosno scene, prelepi za gledanje sa umetničkog aspekta, oni ne odražavaju dinamiku, niti jačinu utiska, koji bi film ovakve tematike trebalo da proizvede. Tokom celog filma oseća se nedostatak svojevrsnog uvida u lik Ajnara. Prati ga nedovoljan prikaz unutrašnjeg konflikta, postepenost transformacije, te snažnijih psihičkih emocija. Prevagu namesto kvalitetno urađene priče odnosi umetnost fotografije, što film čini pomalo površnim, kao da nema dovoljne udubljenosti u psihologiju tematike. Do samog kraja nisam uspevala da se u potpunosti povežem sa glavnim likom, da osetim svu njegovu patnju, bol, psihički i fizički, kroz koji bi mogla prolaziti jedna osoba zarobljena u telu pola, za koji misli, oseća da mu ne pripada. Nedostajalo je više dramatičnosti, životnosti, iskrenijih ili uopšte prikazanih reakcija okoline, jer ipak govorimo o vremenu kada se i prikazivanje ženskog članka smatralo skandaloznim, što je film na momente činilo previše umetničkim, pa čak i monotonim. Muzika je uspevala da me "izvuče" iz pojedinih scena, preterano ih naglašavajući. Nisam neko ko voli da mu se izborom muzike, komponovane za određene scene, govori kako u istim treba da se oseća. Pa smo tako imali klasične numere za strah, uznemirenost, uzbuđenost, dramatičnost, srećne momente i slično.
Film je na neki način "oživeo" zahvaljujući dvoje glumaca, koji su tumačili glavne uloge, Edi Redmejna i Alisije Vikander. Ne sporim da Redmejn poseduje ambivalentnu lepotu potrebnu za ovakvu vrstu uloge, niti da je istoj doneo izvesne finese i emotivnost, međutim povremeno mi je delovalo da "preglumljuje", odnosno preteruje u sopstvenoj interpretaciji ženstvenosti, koja se ipak ne sastoji od neprekidnog treptanja, blago ( telećih ) pogleda i stidljivih osmeha, biti žena je ipak nešto više od toga, što mislim da on nije uspeo sasvim da " uhvati". Opet bila je ovo pristojna performansa od njega, koja mu je donela nominaciju za Oskara, te mada je on najčešći predmet pohvala, za mene, fantastičnu ulogu iznela je upravo Alisija. Postoji jedna scena, na samom početku, intiman čin između supružnika, gde ona uspeva da na gledaoca prenese stanje šoka u kome se nenadano našla, a da zatim, sasvim suptilno i nenapadno, izvrši tranziciju u momenat neizmerne ljubavi i prihvatanja, što je zaista prelepo snimljeno. Gerda je personifikacija žene, kakva bi Ajnar želeo da bude i kakvoj teži, a kasnije i osnovni stožer za Lili, te je Alisija igra sa fantastičnom snagom i ekpresijom, doprinoseći da njihov odnos zaista osetimo, da ga posmatramo kao nešto što je postojalo i odigralo se u stvarnom životu, te što se mene tiče zaslužena nominacija za Oskara, doduše u kategoriji sporedna ženska uloga. Ostali glumci, a naročito Matijas Šunarts, su bili prilično neupotrebljeni u filmu.
Zaključak: Mislim da je ova, nadasve, tragična priča mogla biti ispričana na daleko emotivniji način. Stičem utisak da je život pravog bračnog para Vejner ( i dalje nisam uspela da nađem da li se čita Vejner ili Vegener, ali ajde verovaću programu ovogodišnjeg FEST- a ) bio daleko uzbudljiviji i dramatičniji, naročito imajući u vidu naznake o mogućoj homoseksualnosti Gerde, koja se u filmu, ali da budem iskrena, ni u knjizi po kojoj je isti snimljen, ne pominje. Film govori o jednoj izuzetno bitnoj temi, na neupečatljiv način, ne iskoristivši svoj pun potencijal, te ga spašava od osrednjosti jedna izuzetna i jedna dobra performansa glumaca.
Reč je o izuzetno " ženstvenom" filmu, mada nisam neko ko voli da filmove svrstava u takve kategorije. Pod tim ne mislim da je film namenjen isključivo ženskoj publici, već da česti momenti uhvaćene lepote, bilo prirode, bilo ljudskog tela, u sebi imaju nešto izrazito ženstveno, naročitu suptilnost i tananost osećanja. Ovo nije naročito pozitivna stvar. Mada su ovakvi momenti, odnosno scene, prelepi za gledanje sa umetničkog aspekta, oni ne odražavaju dinamiku, niti jačinu utiska, koji bi film ovakve tematike trebalo da proizvede. Tokom celog filma oseća se nedostatak svojevrsnog uvida u lik Ajnara. Prati ga nedovoljan prikaz unutrašnjeg konflikta, postepenost transformacije, te snažnijih psihičkih emocija. Prevagu namesto kvalitetno urađene priče odnosi umetnost fotografije, što film čini pomalo površnim, kao da nema dovoljne udubljenosti u psihologiju tematike. Do samog kraja nisam uspevala da se u potpunosti povežem sa glavnim likom, da osetim svu njegovu patnju, bol, psihički i fizički, kroz koji bi mogla prolaziti jedna osoba zarobljena u telu pola, za koji misli, oseća da mu ne pripada. Nedostajalo je više dramatičnosti, životnosti, iskrenijih ili uopšte prikazanih reakcija okoline, jer ipak govorimo o vremenu kada se i prikazivanje ženskog članka smatralo skandaloznim, što je film na momente činilo previše umetničkim, pa čak i monotonim. Muzika je uspevala da me "izvuče" iz pojedinih scena, preterano ih naglašavajući. Nisam neko ko voli da mu se izborom muzike, komponovane za određene scene, govori kako u istim treba da se oseća. Pa smo tako imali klasične numere za strah, uznemirenost, uzbuđenost, dramatičnost, srećne momente i slično.
Film je na neki način "oživeo" zahvaljujući dvoje glumaca, koji su tumačili glavne uloge, Edi Redmejna i Alisije Vikander. Ne sporim da Redmejn poseduje ambivalentnu lepotu potrebnu za ovakvu vrstu uloge, niti da je istoj doneo izvesne finese i emotivnost, međutim povremeno mi je delovalo da "preglumljuje", odnosno preteruje u sopstvenoj interpretaciji ženstvenosti, koja se ipak ne sastoji od neprekidnog treptanja, blago ( telećih ) pogleda i stidljivih osmeha, biti žena je ipak nešto više od toga, što mislim da on nije uspeo sasvim da " uhvati". Opet bila je ovo pristojna performansa od njega, koja mu je donela nominaciju za Oskara, te mada je on najčešći predmet pohvala, za mene, fantastičnu ulogu iznela je upravo Alisija. Postoji jedna scena, na samom početku, intiman čin između supružnika, gde ona uspeva da na gledaoca prenese stanje šoka u kome se nenadano našla, a da zatim, sasvim suptilno i nenapadno, izvrši tranziciju u momenat neizmerne ljubavi i prihvatanja, što je zaista prelepo snimljeno. Gerda je personifikacija žene, kakva bi Ajnar želeo da bude i kakvoj teži, a kasnije i osnovni stožer za Lili, te je Alisija igra sa fantastičnom snagom i ekpresijom, doprinoseći da njihov odnos zaista osetimo, da ga posmatramo kao nešto što je postojalo i odigralo se u stvarnom životu, te što se mene tiče zaslužena nominacija za Oskara, doduše u kategoriji sporedna ženska uloga. Ostali glumci, a naročito Matijas Šunarts, su bili prilično neupotrebljeni u filmu.
Zaključak: Mislim da je ova, nadasve, tragična priča mogla biti ispričana na daleko emotivniji način. Stičem utisak da je život pravog bračnog para Vejner ( i dalje nisam uspela da nađem da li se čita Vejner ili Vegener, ali ajde verovaću programu ovogodišnjeg FEST- a ) bio daleko uzbudljiviji i dramatičniji, naročito imajući u vidu naznake o mogućoj homoseksualnosti Gerde, koja se u filmu, ali da budem iskrena, ni u knjizi po kojoj je isti snimljen, ne pominje. Film govori o jednoj izuzetno bitnoj temi, na neupečatljiv način, ne iskoristivši svoj pun potencijal, te ga spašava od osrednjosti jedna izuzetna i jedna dobra performansa glumaca.
Maestralan prikaz!
ОдговориИзбришиUhvatila si, predočila, sve te sitne nijanse koje prosto ne mogu da ne zapadnu za oko.
Slažem se, falilo je ono najbitnije na datu temu - boljeg, detaljnijeg opisa unutrašnje borbe, psihološkog aspekta ličnosti same Lili/Ajnara.
Tolika potenciranost treptanja, nekon suvišnog "uvijanja", da tako kažem.
Izforsirano i na trenutke iritantno.
Žene jesu graciozne, delikatne, ali u istoj meri su i hrabre, smele, odvažne - čvrste ličnosti.
Za vreme u kom je živela Lili te hrabrosti, sigurnosti je bilo potrebno na izvoz. Put kojim je ona tada krenula bio je 100% nepoznat.
Alisija s druge strane sija, po meni, njene ekspresije, date u pravo vreme na pravom mestu, u preciznoj i pravoj meri, nose celu emociju filma.
Hvala puno. :*
ИзбришиJoš se mučim da rastumačim prezime. :D
Apsolutno se slažem, dobro si napisala baš to "uvijanje" mi je smetalo, pa čak i iritiralo u nekim trenucima. Delovalo mi je kao njegova interpretacija kako on smatra da žena treba da izgleda i da se ponaša, što mi nije išlo pod ruku sa onim naglašavanjem da on sebe vidi u svojoj ženi, koja je otresita i snažna. Nije delovao kao neko ko prirodno oseća da je žena.
Upravo i meni su se najviše svidele scene kada glumi zbunjenog muškarca, scena kada se skida ispred ogledala i imitira pokrete striptizete su maestralne, međutim kada pređe u ulogu Lili, za mene, čarolija se gubi. Edi je dobar glumac, ali deluje mi, kao npr u Uzdizanju Jupitera, da poseduje izvesnu ekscentričnost izgleda, koju pojedini reditelji vole da naglašavaju ili ga puštaju da se razmaše u preteranoj dramatičnosti, pa onda film krene po zlu, kada to radi sa merom, dobija priliku da zaista sija. I meni je to bilo zanimljivo, baš želim da pročitam par tekstova o Gerdi kada smognem vremena. Alisija je divno odigrala taj prelaz iz nečega što je prihvatila kao zabavu i još jednu njihovu otkačenost u očaj zbog gubitka muža, ona scena u krevetu, kada su razdvojeni zavesama mi je bila neizmerno tužna. Haha jao young Putin, ti si kriva ako me izbace iz čitaonica, nije ni čudo što volim Matijasa. :))))
ИзбришиI meni se Amber svidela za divno čudo, pošto gajim neki neobjašnjivi animozitet prema toj glumici. :D Šteta što njena uloga, kao i uloga drugih sporednih likova nije bila veća, mada varovatno nije mogla biti.
ИзбришиJeste, Ben, ja sam ga u poslednje vreme gledala u dosta filmova, najskorije u Džejms Bondu. Pa da, ne volim glumice, koje se ističu prvenstveno time sa kim se zabavljaju, gledala sam je u par akcionih filmova, mislim da je glumila i u onom sa Kostnerom, što se snimao kod nas. Još predstoji da me negde zadivi da je uopšte zapamtim.
ИзбришиHvala, javi utiske obavezno. :D
ОдговориИзбришиFenomenalno odrađen film, Eddie i Alicia su odlično izneli uloge, posle sam danima bila pod utiskom iako se, moram da naglasim, film nije do kraja držao istorijskih činjenica o čemu sam ja još davno čitala, najviše zbog rada Gerde. O njihovom životu iz stvarnog ugla možete da pročitate ovde pošto inače ima vrlo malo informacija o njima na srpskom, a da su pritom tačne. http://pomahnitalasova.wordpress.com/2016/01/29/gerda-vegener-i-zena-u-kostimu-muskarca/
ОдговориИзбришиDa kažem i to da ste super izneli film tako da, da o njima nisam ništa znala do sad i ga nisam pogledala već, ovaj tekst bi me naveo na to. Srdačan pozdrav!
Hvala puno na divnom komentaru. :)
ИзбришиObavezno ću pročitati tekst, jako me zanima da saznam što više o onima, koji su poslužili kao inspiracija za ovaj film. :)
Da, slažem se, film je sa umetničke strane zaista prelep, neke slike su mi ostale bukvalno urezane. E to, ja sam možda očekivala veći akcenat bačen na reakcije okoline i interakcije i sa drugim ljudima, kao i na samu proceduru. Tek kasnijim čitanjem mi je bilo jasno da je na njemu izveden pokušaj presađivanja uterusa. Ali je njihov odnos zaista funkcionisao i u tom pogledu mi se film dopao, prikaz njihove bezgranične ljubavi i podrške. Takođe se slažem za Oskara, otprilike se vidi trenutak kada plasiraju određeni film, a sa celim haosom oko Kejtlin Džener čini mi se da su producenti hteli da uhvate momentum, ali bez obzira drago mi je da je njegova priča ispričana, jer ja pre ovog ništa nisam znala ni o njemu, ni o Gerdi, a verujem da ima dosta njih poput mene. Lepota filmova. :D
ОдговориИзбришиDa, jedino mi je ta scena onako baš delovala dramatično i kao da jedina zaista oslikava tadašnje društvo, ma koliko naizgled bili blagonakloni prema ekscentričnosti. Ja sam na Kejtlin pomislila još kada je film trebalo da izađe. :D
ОдговориИзбришиMislim da je u srcu želeo porodicu i mislio je da je jedini način da to ostvari da sam rodi dete, ali opet to mi je u filmu nekako bila prevelika promena odjednom, od probanja ženske odeće i lako homoseksualnih želja dolazi se do toga da on želi da rađa decu, nekako mi nije lepo urađen taj ogromni emotivni preokret.
Ja sam gledajući film stekla utisak da se to presađivanje u principu tada smatralo normalnim delom procesa sa hiruške strane.
ОдговориИзбришиPošto je on tada bio prvi ili drugi slučaj, lekari verovatno nisu zalazili u dublja istraživanja tj. istražili su i došli do zaklučaka, rešenja shodno vremenskom periodu u kom su živeli i shodno tehnikama i instrumentima kojima su raspolagali.
P.S. Apropo Kejtlin, u početku mi je cela njena priča delovala super, ali sada samo možete čuti kako blati bivšu ženu i sa tim sebi diže popularnost.
I meni se čini da su sa naučne strane to tada smatrali izvodljivim. On je bio prvi zvanični, ne smem ni da pomislim koliko je bilo nezvaničnih, ali to je tako u medicini.
ОдговориИзбришиNe samo to, već on kao navodno transrodna osoba blati homoseksualce, užas.
ovo mi je u planu od kako vidjeh najavu za film na netu :) skinucu pa kad odgledam javim se opet ođe :P
ОдговориИзбришиJavi, javi. ;)
Избришиuh.. 'ovak, gledala sam nekih 40 min i nisam mogla vise, jer mi je sve djelovalo tako nezanimljivo i traljavo. Nikakva hemija medju glumcima. Nešto je falilo i to debelo falilo.
ИзбришиNa stranu to sto je ovo izrazito bila teska uloga Ediju i zahtejvna da se ne lazemo, al' prosot nikako mi nije bio uvjerljjiv, cak su mi smetale njegove ekspresije lica...mucno mi ga bilo geldati, iako smatram da je odlican glumac.
Od ovog filma sma ocekivala "woow" efekat, a izazvao je "booo".
E pa tako nekako sam se i ja osećala, baš sam mislila sada će me ova priča potresti do srži, a ono me samo nateralo da osetim odbojnost i iritiranost, naročito Edijevom glumom. Hvala na utisku. :)
ИзбришиDa i mene je njegova kasnija sebičnost baš iritirala, kao da je ona bila krivac za to što on ranije nije zaista otkrio sebe. Delovao mi je jako hladno i bezobzirno, pretpostavljam da mu je za psihu tako bilo lakše, da odvoji ličnosti, nego da se suoči sa svime. Meni je bila iskreno čudna želja za udajom, mislim prethodno ni u jednom delu nije prikazao da ga privlače muškarci, koliko mi je poznato transrodne osobe ne moraju po difoltu menjati i seksualno opredeljenje.
ОдговориИзбришиDa, to je i mene najviše zbunilo, nekako se baš osećala seksualna hemija između Gerde i njega, nije to moglo nestati preko noći. Zaista mislim da su se njihovi međusobni odnosi, sem podrške, odigrali potpuno drugačije u stvarnom životu.
ОдговориИзбриши