Zaplet: U Nemačkoj, nakon Drugog svetskog rata, gotovo deceniju nakon njegove afere sa dvostruko starijom ženom, student prava, Mihael Berg će istu ženu susresti na suđenju, kao optuženu za ratne zločine.
Režija: Stephen Daldry.
U posleratnoj Nemačkoj, tinejdžeru Mihael Bergu, kome je pozlilo pri odlasku u školu, pomaže Hana, neznanka, dvostruko starija od njega. Nakon oporavka od gripa, Majkl ponovo pronalazi Hanu kako bi joj se zahvalio na ukazanoj pomoći. Međutim, njih dvoje će ubrzo, sasvim spontano započeti zabranjenu aferu, koja prerasta u nešto dublje od fizičke privlačnosti kada Mihael otkriva da Hana voli da joj neko čita i kada se najzad na licu ove žene ukažu dugo skrivane emocije. Nakon jedne od svađa ljubavnika, Hana misteriozno nestaje, te će je Mihael susresti tek osam godina kasnije na suđenju za ratne zločine, kojem prisustvuje kao student prava.
The Reader predstavlja ekranizaciju knjige "Čitač" autora Bernhard Šlinka, koji je Katarina sjajno recenzirala na svom blogu u ovom postu.
Veliki broj filmova je sniman o holokaustu i svaki od tih filmova je podjednako potresan i šokantan. Specifičnost ovog filma je što prikazuje način na koji se posleratna Nemačka bori sa demonima svoje prošlosti. Takođe imamo priliku da sagledamo um iza jednog od zločina, te sa globalnog stradanja i opšte krivice jednog naroda, film zumira naročitu tragediju i odgovornost za istu. U središtu svega je Hana, priprosta žena iz niže radničke klase, čvrstog karaktera, koja po svaku cenu želi da očuva svoju sramotnu tajnu.
Može se reći da je film podeljen na tri dela. Prvi govori o ljubavnoj priči nezrelog Mihaela, koji iskušava prve plodove seksualnog života sa Hanom, ženom, koja ga, bez ikakvih emocija, gotovo grubo, kao svojevrsna madam, uvlači u svoj život i u svoj krevet. Za njega ovi susreti predstavljaju neopisivu radost, smisao njegovog mladalačkog života i Dejvid Kros igra Mihaela sa zaraznim ushićenjem, koje se prenosi i na gledaoca. Glumac fantastično hvata esenciju prve ljubavi, njene nevinosti, lepote izmešana sa dubokim doživljavanjem prvih razočaranja, svađa i neizbežnog otuđenja od svih onih, koji ga okružuju, poput prijatelja i porodice. Nasuprot njemu je Kejt Vinslet u, definitivno, jednoj od uloga svog života, žena okamenjenog lica i emocija, čiju strast zadovoljava jedan tinejdžer. Njen duh će biti probuđen kada Mihael počne da joj čita knjige, koje su mu zadate kao školska lektira, te se ređaju Odiseja, Dama sa psetancetom, Doktor Živago i drugi klasici, koji kod Hane najzad izazivaju sjaj u očima i stavljaju osmeh na lice. Iznenada, Hana nestaje, posle jedne od grubljih svađa ljubavnika, te isto tako nepredvidivo i sirovo, kako je njihova veza nastala, ona se okončava, a Mihael dozvoljava da ovaj gubitak na njemu ostavi neizbrisivi trag, koji će kasnije prožimati sve sfere njegovog života.
Drugi deo se fokusira na suđenje za ratne zločine, na kojem će se Hana naći kao jedna od optuženih. Majkl sada prati suđenje, kao student prava, te ga osim pravnih dilema potresaju i one moralne, kada se nađe pred izborom da li se umešati ili ostati nemi posmatrač događaja, koji se pred njim odvijaju i koji će označiti aktivno gašenje jednog života. Ovaj deo filma ostaje i najupečatljiviji, igrajući se sa kontraverznim pitanjem da li su i čudovišta samo ljudi? Treći deo, te sam kraj filma je podjednako snažan, kada se ovo dvoje ljudi, ponovo susreću na zenitu svojih života, jer čini se da je život jednog počinjao i završavao se sa životom onog drugog. Rejf Fajns je jednostavno Rejf Fajns. Pametnome dosta. U scenama sa Kejt nastaje apsolutna magija i emocije, koje se rečima ne mogu opisati.
Film u osnovi predstavlja ljubavnu priču, ali je daleko više od toga. Nosi se sa kontraverznim temama, gotovo sa lakoćom, ne stvarajući osećaj da gledamo nešto perverzno ili bolesno, te izaziva sukob emocija između revoltiranosti i sažaljenja i zaista navodi na razmišljanje u pogledu brojnih pitanja poput vinosti, odgovornosti, banalnosti ljudskog uma i zla, koje nas okružuje.
Zaključak: Preporučujem ovaj film ljubiteljima kvalitetnih drama, koje izazivaju snažnu reakciju i ostaju dugo u nama. Zaista ga vredi pogledati prvenstveno zbog same priče i specifičnih likova, a zatim i zbog fantastičnih performansi glavnih glumaca.
The Reader predstavlja ekranizaciju knjige "Čitač" autora Bernhard Šlinka, koji je Katarina sjajno recenzirala na svom blogu u ovom postu.
Veliki broj filmova je sniman o holokaustu i svaki od tih filmova je podjednako potresan i šokantan. Specifičnost ovog filma je što prikazuje način na koji se posleratna Nemačka bori sa demonima svoje prošlosti. Takođe imamo priliku da sagledamo um iza jednog od zločina, te sa globalnog stradanja i opšte krivice jednog naroda, film zumira naročitu tragediju i odgovornost za istu. U središtu svega je Hana, priprosta žena iz niže radničke klase, čvrstog karaktera, koja po svaku cenu želi da očuva svoju sramotnu tajnu.
Može se reći da je film podeljen na tri dela. Prvi govori o ljubavnoj priči nezrelog Mihaela, koji iskušava prve plodove seksualnog života sa Hanom, ženom, koja ga, bez ikakvih emocija, gotovo grubo, kao svojevrsna madam, uvlači u svoj život i u svoj krevet. Za njega ovi susreti predstavljaju neopisivu radost, smisao njegovog mladalačkog života i Dejvid Kros igra Mihaela sa zaraznim ushićenjem, koje se prenosi i na gledaoca. Glumac fantastično hvata esenciju prve ljubavi, njene nevinosti, lepote izmešana sa dubokim doživljavanjem prvih razočaranja, svađa i neizbežnog otuđenja od svih onih, koji ga okružuju, poput prijatelja i porodice. Nasuprot njemu je Kejt Vinslet u, definitivno, jednoj od uloga svog života, žena okamenjenog lica i emocija, čiju strast zadovoljava jedan tinejdžer. Njen duh će biti probuđen kada Mihael počne da joj čita knjige, koje su mu zadate kao školska lektira, te se ređaju Odiseja, Dama sa psetancetom, Doktor Živago i drugi klasici, koji kod Hane najzad izazivaju sjaj u očima i stavljaju osmeh na lice. Iznenada, Hana nestaje, posle jedne od grubljih svađa ljubavnika, te isto tako nepredvidivo i sirovo, kako je njihova veza nastala, ona se okončava, a Mihael dozvoljava da ovaj gubitak na njemu ostavi neizbrisivi trag, koji će kasnije prožimati sve sfere njegovog života.
Drugi deo se fokusira na suđenje za ratne zločine, na kojem će se Hana naći kao jedna od optuženih. Majkl sada prati suđenje, kao student prava, te ga osim pravnih dilema potresaju i one moralne, kada se nađe pred izborom da li se umešati ili ostati nemi posmatrač događaja, koji se pred njim odvijaju i koji će označiti aktivno gašenje jednog života. Ovaj deo filma ostaje i najupečatljiviji, igrajući se sa kontraverznim pitanjem da li su i čudovišta samo ljudi? Treći deo, te sam kraj filma je podjednako snažan, kada se ovo dvoje ljudi, ponovo susreću na zenitu svojih života, jer čini se da je život jednog počinjao i završavao se sa životom onog drugog. Rejf Fajns je jednostavno Rejf Fajns. Pametnome dosta. U scenama sa Kejt nastaje apsolutna magija i emocije, koje se rečima ne mogu opisati.
Film u osnovi predstavlja ljubavnu priču, ali je daleko više od toga. Nosi se sa kontraverznim temama, gotovo sa lakoćom, ne stvarajući osećaj da gledamo nešto perverzno ili bolesno, te izaziva sukob emocija između revoltiranosti i sažaljenja i zaista navodi na razmišljanje u pogledu brojnih pitanja poput vinosti, odgovornosti, banalnosti ljudskog uma i zla, koje nas okružuje.
Zaključak: Preporučujem ovaj film ljubiteljima kvalitetnih drama, koje izazivaju snažnu reakciju i ostaju dugo u nama. Zaista ga vredi pogledati prvenstveno zbog same priče i specifičnih likova, a zatim i zbog fantastičnih performansi glavnih glumaca.
Fantastično!
ОдговориИзбришиSad sam videla, obradovala sam se kao malo dete.. Konačno je stigao na red 😊
Odlična recenzija za odličan film.
Sve najbitnije aspekte, sam kostur priče uvek istakneš.
Hvala na pominjanju 💋
Nema na čemu. :*
ИзбришиHvala puno, film je stvarno divan, baš ostavlja utisak.
Treći put čitam tekst.
ИзбришиSvaki put se slatko ismejem na opasku:
"Rejf Fajns je Rejf Fajns. Pametnome dosta."
Živa istina!
Što duže posmatram njegov rad shvatam da on zaista jeste jedan od onih koji se ne mogu/ne moraju opisati.
On jednostavno jeste!
Drago mi je da ti se svidela.:-)
ИзбришиJeste, neopisiv glumac, savšen u svakoj ulozi, njegovu pojavu je zaista teško opisati rečima.♥
Jedva čekam tvoj utisak.
ОдговориИзбришиHvala puno.
I meni je Hana najupečatljiviji lik, a Kejt ju je dočarala savršeno, retko je gledam u takvim ulogama.
I ja malo pravim pauzu, nekako dok učim ne mogu baš da balansiram između filmova i čitanja knjiga u slobodno vreme, moraću i neki blog o knjigama da pokrenem, nedostaje mi pisanje. :D
Odlična ideja!
ОдговориИзбришиJavi kada ga realizuješ, pa ću pojuriti da se upišem 💕
Javljam ako se odlučim. :*
ОдговориИзбришиPozdravljam ideju!:)))
ОдговориИзбришиNe sumnjam da ćeš i o knjigama jednako zanimljivo i inspirativno pisati. :***
Hval.:-*
ОдговориИзбришиboze koliko obozavam ovaj film..sjajni su mi i u Revolutionary road
ОдговориИзбришиZnaš da ja nikako da odgledam RR, baš si me dobro podsetila da ga skinem.😊
ИзбришиLeo i Kejt ponovo u tandemu.😊
Hmmm..osetljiva tema, razmisli da li je vreme
ИзбришиDa, čula sam da je težak. Čuvam ga za pravi trenutak.
Избриши