Krajevi se potroše, počeci uvek traju

Već neko vreme mi se u glavi mota ideja o promeni. Nisam od onih osoba, koje vole da menjaju stvari sa dolaskom Nove godine. Za mene je to uvek period proleća, dolazak toplog vremena i rascvetanog drveća kada preduzimam jedno veliko prolećno "spremanje". Ovaj blog postoji od kraja 2013. godine. Od tada, pa do danas, na njemu nisam uvodila znatnije promene, niti u pogledu izgleda, niti u pogledu tematike, osim što sam povremeno, osim o filmovima, pisala i o serijama. Međutim rešila sam da to promenim.

Verovatno sam već negde napisala to o sebi, ali nije zgoreg ponoviti- osim što sam veliki ljubitelj kinematografije, takođe sam i pasionirani čitalac. Čitam od ranog detinjstva i pročitala sam veliki broj knjiga, tako da ponekad pomislim da sam kao mlađa imala čak i bolju i strastveniju naviku čitanja nego danas. Nisam čitalački snob, ne držim se striktno jednog žanra, već volim da "šaram", istražujem, pustim da mi naslov ili sinopsis zagolicaju maštu ili radoznalost. Ako bih morala da izdvojim omiljene žanrove ili bar one, kojima se najradije vraćam to bi bila epska fantastika, natprirodna fantazija, klasici engleske književnosti, istorijski romani, misterije i trileri, detektivski romani, a od pre par godina sam se opasno "navukla" na young adult novele, koje su mi spas kada mi treba nešto što me neće previše opteretiti i u čemu ću uživati. Kako je slobodnog vremena sve manje, zbog nekih svakodnevnih obaveza, često nemam dovoljno vremena da podjednako uživam u svojim dvema omiljenim aktivnostima- čitanju knjige i gledanju filma, tako da nailaze periodi, kao trenutni, kada sam više okrenuta jednom ili drugom.

Pošto mi je uvek krivo da blog trpi zbog mojih hirova, razmišljala sam kako bi bilo da kada već čitam knjige, podelim svoje mišljenje o istim i negde drugde, kako bih naišla na druge ljubitelje književnosti sa sličnim ili možda i različitim ukusom, sa kojima bih mogla diskutovati o pročitanom. Tako se najpre rodila ideja o otvaranju zasebnog bloga, ali onda sam promislila i shvatila da bi mi to oduzimalo i previše vremena, te sam se vratila na ovaj moj mali, omiljeni kutak na internetu i odlučila da pišem upravo ovde, jer je to ono što volim da radim, što me smiruje, opušta i čini srećnom. 

Sa promenom izgleda bloga, koji je, po meni, sada svedeniji i elegantiji, takođe nekako vedriji, najavljujem i proširenje njegove tematike. Planiram da pišem svoje mišljenje o knjigama, koje čitam i koje sam pročitala. Namerno pišem mišljenje, jer se recenzijom knjiga bave, kao i u slučaju filmova ljudi daleko ozbiljniji i stručniji od mene. Ovde to naglašavam, mada će mi se verovatno potkrasti i ta reč recenzija kako budem dalje pisala, pa se izvinjavam unapred. Znači pisaću isključivo svoje mišljenje, zapažanja, ne očekujte od mene stručnu analizu dela, počev od zapleta i likova, pa do upotrebe stilskih figura i čega sve ne, jer kao i za sve u životu i za to postoji škola, a ja nisam neko ko se drugim ljudima meša u posao, kao što ne volim ni davanje paušalnih saveta u svom zanimanju. Takođe neću se fokusirati na klasike, niti je to nešto za čim uvek rado posežem, osim ako nije u pitanju neki, koji meni lično prija. Nisam čitlački snob i volim da čitam sve što mi padne pod ruke, tako da će i izbor biti raznovrstan i šarenolik. 

Nadam se da ćemo se i dalje lepo družiti i razmenjivati mišljenja, kao i do sada kada je o filmovima bilo reči, a koji svakako neće biti zapostavljeni. Ko god pročitao ove redove unapred mu se zahvaljujem, kao i onima, koji inače prate moj blog i čitaju ga, ne mogu opisati koliko me to čini srećnom. Do nekog sledećeg čitanja...

Sve fotografije korišćene u ovom postu su moje fotografije.
Photos used in this post are taken by me.