5 saveta za blogovanje

Već dugo se premišljam da li da napišem post ove vrste, jer sam nekako mišljenja da nikoga zaista ne interesuju moji saveti po pitanju blogovanja, jer svako, ko želi, može da otvori blog i stvori svoj mali kutak u okviru kojeg će iznositi misli i utiske o različitim temama na način na koji želi. Ali eto, postoje neke stvari na koje sam ja počela da obraćam pažnju kod svog, ali i tuđih blogova, pa sam mislila da bih ono što sam naučila tokom ove četiri godine blogovanja mogla i da podelim sa vama. Ovo su neke stvari, kojih se ja danas pridržavam tokom blogovanja, naravno, ne znači da će tako ostati i ubuduće, jer sama draž blogovanja jeste i u menjanju i daljem napredovanju.

1. Tema bloga

Šta je to o čemu želite da pišete i po čemu bi se vaš blog mogao izdvojiti? Odabir teme za blog nije pitanje života ili smrti, uvek možete dodati ili oduzeti nešto. Ja sam najpre otvorila blog kao filmski, pa sam ga proširila na serije, a od pre godinu i po dana i na knjige, jer sam prosto želela da, na neki način, objedinim sva moja interesovanja. I to nisu jedine stvari, koje me zanimaju i kojima se bavim, ali jesu one, koje najčešće radim u slobodno vreme, pa upravo zbog toga mi pružaju i najviše materijala za pisanje. Lično, volim da čitam blogove, koji imaju jasne teme, kojima su posvećeni. Slabije čitam, takozvane, svaštare, kada neko malo piše o privatnom životu, pa o knjigama, pa o modi, šminci, kozmetici. Smatram da i ako obrađujete više tema, one bi trebalo da budu na neki način bliske ili povezane. Ukoliko još uvek ne znate za šta biste se opredelili uvek možete izabrati opciju lifestyle bloger, ali i tu bi trebalo da postoji neki red i jako je bitno da na blogu jasno naznačeno bude u kom delu pišete o putovanjima, ishrani, vežbanju ili slično, ali dobro, to već spada pod drugu tačku.

2. Izgled bloga

Izgled bloga je itekako bitan, a svi oni, koji vam kažu da nije, nisu u pravu, blago rečeno. Znam po sebi, itekako kada uđem na nečiji blog, me mogu odbiti prevelika ili premala slova, suviše tamna ili svetla pozadina, pretumbani i nepravilni redovi i rečenice, a tek kada je reč o pravopisnim i gramatičkim greškama, to se nikome ne dopada, a svi obraćamo pažnju. Da se razumemo, grešim i sama, još kako, ali se trudim, proveravam da li je ono što napišem ispravno, pa i ako me neko ispravi, zahvalim se i zapamtim za sledeći put da ne grešim više. Takođe, u mojim postovima nikada nećete videti smajlije ili bilo kakve druge emotikone, jer mi to deluje neozbiljno i na neki način, mi kvari sam izgled posta. Nego da se vratimo na temu izgleda, uvek sam za jednostavnost sa daškom personalizovanog. Ukoliko ne pišete blog samo za sebe, kada birate izgled vašeg bloga, morate razmišljati i o tome kakav utisak blog odaje pri prvoj poseti. Ja sam dugo imala temu, koja je bila mračna i turobna, ali je, takođe, imala i malog Čarlija Čaplina u dnu, a kako je blog bio filmski, mislila sam da to super odgovara, a da vas ne lažem, nekako sam se i emotivno vezala za temu. Kada sam počela da pišem o knjigama, najzad sam rešila i da je promenim, izabrala sam nešto svedeno, a opet dovoljno vibrantno da privuče pažnju. Obratila sam naročitu pažnju na odeljke, poput popularni postovi, jer sam želela da sa strane bude samo najbitnije, kako blog ne bi bio "zagušen". Naravno, linkovi ka svim vašim drugim medijima i društvenim mrežama su obavezni. U izgled bloga, svakako, spada i njegovo ime, međutim, ja sam ovde išla srcem, a nikako razumom, što i nije tako dobro, jer je možda bolje izabrati neko ime, koje je ujedno i originalno, a i oslikava oblast o kojoj pišete, ali svog imena se ne odričem. Još jedna stvar, obavezna je zaštita autorskih prava tekstova na blogu, ne kažem da će to bilo koga sprečiti da vaš tekst ukrade, ali opet, ovo je sigurnost više. Naravno, navođenje izvora fotografije se podrazumeva, osim ako nisu u pitanju vaše fotografije. Ja ne navodim izvor samo kada su u pitanju scene iz filmova i serija ili posteri, jer je to, uglavnom, deo promo materijala puštenog na internet radi reklamiranja filma ili serije. Još jedna stvar, lično, smatram da Google oglase treba izbeći, ružno deluju, naročito kada se potkrade neka reklama, koja nema nikakve veze sa vašim sadržajem, a ne donosi neku zaradu da bi se isplatilo.

3. Postovi

Ono zbog čega smo svi ovde, sami postovi. Izgled postova, kada je u pitanju gramatika, pravopis i sam stil teksta sam obradila u prethodnoj stavci, ovde će reči, pre svega, biti o sadržaju. Verovali ili ne, trebalo mi je četiri godine da dođem do današnjeg stila pisanja, naročito kada su u pitanju recenzije. Najpre sam se suviše fokusirala na sopstvena osećanja u vezi filma, potom sam previše analizirala radnju i gotovo prepričavala celokupan film, a sada su moje recenzije, uglavnom, bez ikakvih spojlera. Radnju prepričavam ukratko, bez detaljisanja, samo naglašavam ukoliko postoji sadržaj, koji bi nekoga mogao uznemiriti. Fokusiram se na elemente, poput dinamike radnje, kinematografije, glume, razvoja likova i njihov prikaz i muzike u filmu. Slično je i sa knjigama. Najlakše mi je da pišem o stvarima, koje mi se nisu naročito svidele i u pogledu kojih imam zamerke, dok pisanja o filmovima i serijama, koji su odlični i zaslužuju pažnju publike, ide daleko teže, jer ponekad pomislim da bih komotno ceo post mogla svesti na rečenicu- idite, gledajte i zahvalite mi kasnije. Trudim se da mi postovi budu sažeti, da se striktno držim teme uz po neku zanimljivost, da "skratim" tamo gde je potrebno, jer da se ne lažemo, kada je internet u pitanju, većini ljudi, pa i meni, opseg pažnje i njeno zadržavanje ume da bude prilično ograničeno i ponekad je teško koncentrisati se na "kilometarski" tekst. Pišem ovo i razmišljam kako ću samu sebe demantovati već ovim tekstom. Ali to je valjda u ljudskoj prirodi, da detaljišemo, jer osećamo da ovde imamo slobodu da se izrazimo, ali opet treba voditi računa i onima, koji čitaju. To ne znači da treba da potcenjujete inteligenciju svojih čitaoca, to nikako, ali ponekad je talenat upravo o tome da se što više kaže sa što manje reči. Na ovome i ja radim celog svog života.

4. Deljenje

Ili popularno nazvano "šerovanje". Čim ste kliknuli na ikonicu, koja vaš blog pušta u etar, znači da ipak želite da sa svetom podelite njegov sadržaj. To znači da morate vaš blog učiniti vidljivim. Moram reći da ni sama nisam baš zadovoljna ovom stavkom, jer sam ja pomalo lenja po ovom pitanju. Imam neki ustaljeni režim deljenja svojih postova od kojeg ne odstupam već skoro dve godine, a trebalo bi da se više aktiviram, čak razmišljam i da po prvi put na Facebook- u uplatim "bustovanje" nekih postova ( ako imate nekih iskustva u vezi sa tim, obavezno mi pišite u komentarima ), jer stranica posvećena mom blogu već neko vreme stagnira, a ja ne preduzimam ništa po tom pitanju. Elem, da se vratim na temu, pošto već kršim sopstvena pravila. Najbolje bi bilo da iskoristite svaku društvenu mrežu na kojoj ste za deljenje svojih postova, bio to Facebook, Instagram, Goodreads i slično. Ono što ja prvo uradim, čim objavim novi post, jeste šerovanje istog na zvaničnoj stranici bloga na Facebook- u, a zatim i u grupama, koje namenski okupljaju blogere i sve one, koji rado čitaju blogove. Takođe, ukoliko je reč o recenziji knjige, link ostavljam i u okviru svoje ocene na Goodreads- u, a post delim i na Instagramu, putem Instagram priče. Prosto je bitno da ljudi, koji vas prate, bilo gde, imaju u vidu da imate blog i da sa istim povezuju vaše ime i ličnost. Još jedan od načina na koji ćete vaš blog učiniti vidljivim, jeste komentarisanje postova drugih blogera. To ne znači da idete redom i ostavljate komentare tipa- divna si, super ti je blog, a post odličan, zaprati me ili evo link do mog bloga, a imala sam i one posebno bezobrazne, koji bi u komentaru ostavili samo link svog bloga, bez bar ćao. Takve automatski brišem, a verujem i svi drugi. Takođe, mada često objavim i takve, sasvim lako mogu da procenim ko mi je tek tako ostavio komentar, a da sam post nije ni pročitao, na primer, ako ja u uvodu već napišem u ovom postu neću spominjati filmove poput Hari Potera ili Gospodar prstenova, jer je to suviše očigledan izbor, a neko dođe i napiše mi -a gde je Hari Poter, jasno mi je koliko je sati. Najbolje bi bilo kada bi se povezali sa blogerima iz sopstvene niše, što naravno podrazumeva smislenu interakciju, a možete pratiti i grupe u kojima i ovako postujete, pa ukoliko je post o temi, koja vas interesuje, slobodno ostavite komentar, autoru teksta će sigurno biti drago, jer svi mi volimo bilo kakvu vrstu povratne reakcije. Možete i uraditi neki od tagova, koji kruže internetom, ali uvek navedite osobu od koje ste tag preuzeli, jer se to u svetu blogovanja, smatra osnovnom kulturom.

5. Iskrenost

Verovatno najbitnija stavka na ovoj listi. Znam da već zvuči otrcano i da to ponavljaju svi, bilo da imaju Instagram profil, You Tube kanal ili nešto treće, ali zaista je najbitnije da možete stati iza svake napisane reči. Bilo kakvo lažno predstavljanje svoje ličnosti ili pisanje o stvarima koje vas ne interesuju brzo će vas umoriti i ubiti svaku želju za blogovanjem, a upravo ta ljubav prema pisanju i jeste razlog zbog kojeg ste otvorili blog, zar ne? U okviru ove stavke, naročito bih se osvrnula na recenziranje. Mada to kod nas, koliko mi je poznato, nije obavezno, ja uvek navodim ukoliko sam neku knjigu dobila od pisca ili izdavača u zamenu za recenziju, odnosno ukoliko mi je knjiga poslata. U slučaju kada bi mi bilo plaćeno ( kamo lepe sreće ) da napišem recenziju neke knjige ili nešto o njoj, isto bih i to posebno naznačila. Naravno, u oba slučaja moja recenzija bi bila potpuno iskrena i to ni na koji način ne bi na nju uticalo, jer smatram da je ovaj blog u potpunosti moja svojina, u okviru koje mogu pisati apsolutno sve što poželim, dokle god je u granicama pristojnosti i normale, a ne nečiji poligon za reklamiranje. Ovu praksu sam usvojila gledajući Booktube i ne nameravam da je menjam. Ne morate i vi raditi isto, nije obavezno, ali meni je jako bitno da oni, koji me čitaju dobiju kompletnu sliku onoga o čemu pišem.

Nadam se da sam uspela da obuhvatim sve ono što čini jedno blogovanje, s tim da sam se ja možda malo više fokusirala na svoju sferu, a to je recenziranje filmova, serija i knjiga. Toliko od mene, nadam se da ću ovim postom podstaći i pomoći bar jednoj osobi prilikom pokretanja i pisanja bloga.