Temišvar- oktobar 2017. godine

Već neko vreme imam utisak kao da nemam inspiraciju za pisanje, naročito, od kako sam počela da objavljujem dva posta nedeljno. Nekako me svrbe prsti da nešto menjam, preuređujem, prosto imam utisak da blog stagnira, te postoji jedna ideja, koja u meni tinja još od letos i sada mi je pomalo žao što je ta prilika već propuštena, jer su mi neke informacije i iskustva već isparila iz glave. I tako bi, verovatno, ova ideja i dalje samo tinjala da nisam naišla na izvanredan blog pod nazivom Cosmoholic. Nemojte da vas naziv odvrati, ukoliko niste ljubitelj kozmetike, Anđelija, koja se "krije" iza ovog bloga piše, takođe, izvanredne tekstove o životu, putovanjima, pa i o samom blogovanju. Upravo je ona bila inspiracija da proširim svoje vidike i udahnem novi život ovom blogu, a sledeće na redu će sigurno biti i vizualna promena, čim pronađem temu, koja mi estetski odgovara. Nemam nekog preteranog iskustva u pisanju putopisa, ali ću se uvek truditi da vam prenesem neka svoja lična iskustva i preporuke, pa bili to inostranstvo ili neko mesto u našoj prelepoj Srbiji. E sad, ne znam koliko će postovi ove vrste biti česti, sve zavisi od mogućnosti, ali kada god odmaknem od svog grada, trudiću se da napišem po koji red zanimljivosti ili korisnih informacija, te da sve propratim fotografijama, koje su mi uvek omiljeni deo posta. Zaista se nadam da ćete uživati u ovom postu.

Prvo neke opšte informacije, ukoliko putujete automobilom. Temišvar se nalazi na nekih 160km udaljen od Beograda, te ukoliko živite u okolnom području, može biti savršena destinacija za vikend putovanje, pa i jednodnevni izlet, kao u našem slučaju. Zadržavanje na granici, kako našoj, tako i rumunskoj, je sasvim moguće, pa i po nekoliko sati, što je bilo moje iskustvo tokom prve posete. Ovog puta smo imali nešto više sreće, bio je mali zastoj na srpskoj granici, tako da smo čekali možda pola sata, ali smo zatim brzo prošli rumunsku granicu. Kao što verovatno znate, za vožnju kroz Rumuniju, obavezna je vinjeta. Mogu se kupiti i neposredno pre granice, ali nama "teta", koja je tu radila, nije baš bila zainteresovana da istu proda, pa smo se prekrstili i krenuli dalje u nadi da ćemo ih kupiti na nekoj pumpi usput. Prva pumpa ih nije imala, ali druga jeste, naravno, nisu imali da nam vrate kusur u evrima, niti smo mi imali sitno, tako da smo najzad osetili ono što svi pišu po raznim forumima, posebno "povoljan" kurs menjanja van menjačnica na prometnim mestima. Tu smo ostali uskraćeni za nekih deset evra, što nije iznos za očajavanje, ali, s obzirom da smo kasnije za isti ručali, nije ni zanemarljiv. Inače, vinjeta za putnički automobil košta tri evra. 

Što se tiče samog puta, on je odličan, ja sam uživala u scenama livada i pašnjaka, koji su proticali kraj nas, sa sve živopisnim kravama, ovcama i konjima. Gradići ili seoca, kroz koje smo prošli su bili isto tako slikoviti, mada sam i dalje imala utisak da sam u svojoj Vojvodini, što nije ni čudno, s obzirom da sve je to i dalje Banat. O Rumuniji sam, inače, po internetu čitala različite predrasude o zemlji i o njihovom standardu, ali utisak, koji sam stekla, bar iz Temišvara, je da je standard viši u odnosu na naš. Nebrojano novih automobila, lepo obučenih ljudi i dosta jako mladih ljudi, onako rasterećenog izgleda, sa malom decom, mi je ostavio i više nego pozitivan utisak. E sad, verovatno i strancu kada poseti splav u Beogradu, deluje kao da je upravo proveo noć u Bankoku, ali opet, generalno mi je bila nekako pozitivnija atmosfera.

Mi smo se, po dolasku, parkirali u garaži čuvenog Ilius tržnog centra, što nam je oduzelo i najviše vremena, jer je gužva bila ubitačna, pa smo jedno pola sata sigurno kružili u nadi da će neko izaći, pa da mi možemo da se parkiramo. Mada je nekako bilo i zabavno, onako pravo "lovljenje" mesta i izviđanje, jer je, naravno, još gomila automobila kružila sa nama, svi ujedinjeni u istom cilju. Sam šoping centar je ogroman, bar za moje poimanje, na trećem, ujedno i poslednjem spratu, standardno, se nalaze restorani brze hrane, uspela sam da vidim japansku, meksičku, tursku, pa čak i našu kuhinju. Mada je izazov da stanemo u red za našu bio veliki, jer sam jedino tu mogla "nabodem" neku hranu, koja mi neće smetati, jer ne jedem ništa jako začinjeno, a naročito ne ljuto, ali ipak smo se vodili starom dobrom parolom- gledaj gde jedu domaći, tako da kada smo videli da neki radnici obezbeđenja tržnog centra tu stoje, stali smo i mi u najveći mogući red za domaću, rumunsku kuhinju. Engleski nisu znali, ali to nije ni bio problem, jer samo naručivanje ide kao na pokretnoj traci i jednostavno pokazuješ šta želiš, tako da, iako jezik baš ne znaju, bar na tom mestu, jako su uslužni i ljubazni. Najveće iznenađenje bilo je na kasi, ručak za dvoje, koji se sastojao od supe, mesa i priloga, salate, sosa, zemički, jedne koka kole i jedne flaširane vode iznosio je neverovatnih 40 leva iliti oko 10 evra. Plus je hrana izvanredna, salate sveže i ukusne, a sam obrok prilično bogat, jer čak ni moj suprug nije uspeo da pojede sve do kraja. Samo ću još reći da sam jela u nekim eksluzivnijim restoranima, gde je hrana bila lošija od ove, iako su i to bili pristojni obroci.

Ono što je mene najviše oduševilo u Temišvaru su parkovi, što nije ni čudno, s obzirom da je ovaj "mali Beč" poznat po njima. Uglavnom su smešteni u centru ili nedaleko od njega, a mi smo stigli da posetimo kako one manje, koji su već bili okupanim zlatom jesenjeg lišća, tako i prelepo uređeni Park ruža. Inače, Temišvar je poznat i kao "Grad cveća", s obzirom da je, tokom 19. veka, snabdevao čitavu Evropu ružama i cvećem. Prema nekim predanjima, ovaj park je izgrađen zahvaljujući damama iz visokog društva, koje su naručivale sadnice specifičnih sorta ruža, a izložbeni park je realizovan od strane Wilhelm Mühle- a. Tokom Drugog svetskog rata je uništen da bi, tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, bio obnovljen. U ovom parku se takođe nalazi i ogromna Letnja pozornica, gde su koncerte održavali i naši izvođači, a kojim je, verujem, fantastično prisustvovati tokom večernjih časova, okruženi prelepim vrtom i mirisom ruža. Kada izađete iz ovog parka odmah nailazite na ljupko šetalište pored reke Begej. Zanimljivo je da je reka Begej jedina, koja protiče kroz ovaj grad, iako bi se, s obzirom na naziv grada, moglo pomisliti drugačije, ali je regulacijom vodenih tokova Tamiš pomeren van područja grada. Uz reku je smeštena i biciklistička staza, a širom grada i punktovi, gde možete sasvim lako iznajmiti bicikl, ali pošto ja baš nisam vična, mi smo to propustili da uradimo. Laganom šetnjom pored reke stižemo i do Rumunske saborne crkve, koja je, za mene, najprepoznatljivije zdanje ovog grada i koja me uvek oduševi svojom specifičnom arhitekturom. Odmah preko puta crkve nalazi se suvenirnica, u kojoj ima od igle do lokomotive, a najviše sa prepoznatljivim licem Vlada Cepeša, ali su i cene skuplje, pa je suvenire možda bolje potražiti malo dalje od centra ili u nekoj od knjižara.

Zatim mali odmor na nekoj od klupa na Trgu Pobede, jednom od tri glavna trga u Temišvaru, čuvenom, između ostalog, po veličanstvenoj zgradi Palate kulture, sa čijeg je balkona započela Rumunska revolucija, a koja naročito lepo izgleda u sumrak, kada se polako pale ulične svetiljke, te statui vučice koja doji Romula i Rema, a koju je grad Temišvar dobio na poklon 1926. godine, kao i Muzeju Banata i još nekoliko čuvenih dvorova, poput Dauerbah iz 1913. godine, Lojd i Lefrerovog. U Palati kulture nalaze se sedište kako nacionalnog, tako i mađarskog i nemačkog nacionalnog teatra, te sedište opere. Odmah pored Palate kulture, na uglu, nalazi se Starbucks, te kao svaki instagramer, a naročito bookstagramer, koji drži do sebe, morala sam da najzad probam čuveni pumpkin spice latte i carrot cake, te sam razbila predrasude, koje se tiču kolača, po američkoj recepturi, a to je da su prepuni patišpanja i suviše suvi, doduše i dalje stoji da trpaju previše šećera, bar za moj ukus. Kako je kolač zaista bio pozamašan, inače cena mu je 15,5 leja, a plašili smo se da toliku količinu slatkog nećemo izdržati, zadovoljili smo se sa po malom kafom, koja je koštala 15 leja ( oko tri evra ), a koja je veličine poput naše standardne kafe za poneti, dok, mi se čini, da najveća iznosi 19 leja. 

Kako je već počeo da pada mrak, a inače u Rumuniji je vreme podešeno sat unapred u odnosu na naše, krenuli smo nazad ka Ilius tržnom centru. Tamo se u toku celog dana organizovala neka vojna proslava, pa je bilo moguće provozati se i vojnim helihopterom, a mi smo, po povratku, naišli na manji koncert vojnog orkestra, koji je upotpunio svečanu atmosferu. U hiper- market, koji se nalazi u prizemlju ovog tržnog centra, smo vratili samo kako bismo se opskrbili vodom za put nazad, te koliko sam uspela da vidim cene su prilično slične kao i kod nas, sem ako se ne nađe nešto na akciji. Ono što sam primetila je da su im proizvodi šminke sigurno aktuelniji u odnosu na naše, jer sam naišla na pakovanje mineralnog L`oreal pudera, čija je ambalaža svemirski brod u odnosu na onaj, koji nalazim u Liliju i kupujem već deset godina, ali, na žalost, nisam imala vremena da se uhvatim u koštac sa nijansama. Kada je reč o garderobu i tu je moj utisak da su cene kao kod nas, osim ako nije sezona nekih sniženja, te brendovi poput UGG, Timberland ili Tommy Hilfinger, koliko sam uspela da "ždraknem" u izlogu, imaju usklađene cene našim. Ja ne bih bila ja kada ne bih pronašla neku knjižaru, pa još kada sam u istoj videla neka divna izdanja na engleskom klasika, jedva sam se suzdržala, sve vreme ponavljajući mantru sajam knjiga, ideš za koji dan na sajam knjiga.

Nakon manje kupovine i jedne masaže u onim velikim foteljama u holu, čisto da potrošimo višak leja, krenuli smo nazad ka Srbiji. Prelazak preko granice je prošao bez problema, a jedini utisak mi je bio, kao i onaj iz Grčke, da nemaju dovoljno usputnih pumpi sa toaletom, tako da, ako poput mene imate slabiju bešiku, imajte to u vidu i ne nalivajte se vodom, kao ja. Finalni utisak je da ovaj grad itekako vredi posetiti, ne samo zbog šoping tura, po čemu je danas poznat, već zbog njegove lepote i izvanredne atmosfere dobrodošlice, koja se oseća na svakom koraku, savršena destinacija za kratki predah od svakodnevnice, u koje ću se ja sigurno vratiti još koji put, pa makar i na jedan dan.

Da li ste posetili Temišvar? Kakvi su vaši utisci?