Lady Bird

Zaplet: Priča o želji jedne tinejdžerske, jedinstvenog karaktera i specifične duše, da pronađe svoje mesto u svetu i pobegne iz svoje male, učmale sredine.

Glume: Saoirse Ronan, Laurie Metcalf i Tracy Letts.

Režija: Greta Gerwig.

"Lady Bird" je još jedna priča o odrastanju, kojih ja nikako ne mogu da se zasitim i svojevrsna autobiografska priča rediteljke. Osim toga, ovo je film o specifičnom odnosu majke i kćerke, večitom prepucavanju i neslaganju, generacijskom jazu, ali i neizmernoj ljubavi u dubini svega. Film je obožavan od strane kritike i sasvim sigurno će se naći u trci za Oskara, a Zlatni globus za najbolji film je već osvojio. Meni se svideo kao simpatična i na momente jako dirljiva priča, pa čak i film u čijim segmentima mogu da se i sama pronađem, ali ne mogu reći da me je toliko oduševio, kao sve ostale. Prosto još jedna priča o odrastanju osobe neobičnog i živopisnog karaktera, kojoj je potrebno da shvati da od sebe ne može pobeći, s tim da je ono što ovaj film, po meni, izdvaja to što je lako mogao skrenuti u domen pretencioznog i egocentričnog, naročito, jer je reč o autobiografskoj priči, ali, srećom, nije. Najviše zahvaljujući objektivnosti rediteljke i izvanredne glume Serše Ronan, jedne od najboljih glumica svoje generacije, koja i u trenucima kada čini nemoralne stvari ili je možda naporna ili iritantna, i dalje je nekako simpatična i ostaje lik za koji navijamo da uspe u svom naumu. Istakla bih i glumu Lori Mekalf, koja tumači ulogu majke glavne junakinje, koja je doprinela da scene majke i kćerke budu hajlajt ovog filma i nešto zaista posebno i stvarno, te se stiče utisak kao da se pred nama odvija stvarni život, a ne scena iz nekog filma.

Ono što me je najviše oduševilo kod glavne junakinje, osim njenog neospornog samopouzdanja, jeste njena posebnost i simpatična uvrnutost, koja nije istaknuta radi osude drugih. Objasniću na šta mislim. Znate ono kada u knjigama pročitate ili na filmu vidite devojku, obično umetničke duše, zadubljenu u knjigu, ne naročito sređenu, kako kaže ja nisam kao druge devojke, što je obično praćeno time da ona ne izlazi kao druge devojke, da se ne šminka, opet kao druge devojke ili ne sluša muziku, koju svi slušaju, itd... jasna vam je ideja. Od takvih izjava, kojima se pisci ili scenaristi koriste da bi naznačili koliko je ta njihova junakinja posebna i drugačija od svih ostalih, koje su po difoltu lošije od nje, meni se diže kosa na glavi. Svako sa svojim životom radi šta želi, te to tu osobu ne čini ništa posebnijom u odnosu na druge, a inače sam mišljenja da je danas postala opšta opsesija biti specijalan na bilo koji način i po svaku cenu, samo, na žalost, upravo u toj posebnosti, takvi ljudi liče na sve ostale, slične njima. E pa, ovo nije poruka ovog filma. Ili je bar ja tako nisam shvatila. Iako, Lady Bird neminovano želi da štrči i da se istakne, te usput, tipično tinejdžerski, zaboravi one, kojima je do nje zaista stalo, nemam utisak da je "suprotni tabor" previše nagrđen. Devojka, koja je zgodna i šminka se, nije otelotvorenje zla i u sebi duboko poremećena, već samo devojka, koja želi za sebe neke uobičajne stvari u životu, u čemu nema ničeg lošeg. Nima ničeg lošeg u tome živeti na društveno prihvaćen i uobičajan način i niko ko radi suprotno ne zaslužuje nikakvu naročitu medalju ili orden. I što više neko beži od sebe i onoga odakle je potekao to će ga to brže sustići, što mislim da se desilo i sa glavnom junakinjom ovog filma, doduše kraj je prilično nedovršen i bez pravog zaključka, pa se ne može sasvim reći.

Zaključak: Film za one, koji vole obično neobične priče o životu i sazrevanju. Svakako vredi pogledati u predstojećoj sezoni filmskih nagrada.