Čitalački ciljevi

Prvobitna misao je bila da ovaj post nazovem Čitalački ciljevi u 2018. godini, ali sam na trenutak zastala i pomislila da sigurno ne mogu svake godine izmisliti nešto novo kada se, realno, isti ciljevi kod mene već godina provlače, bar kada je o čitanju reč. S tim da ih nekada ispunim u većoj ili u manjoj meri. Mislim da bi bilo zabavno da sebi, a i svakom kome je zanimljivo da ovako nešto čita kod drugih, ja sama sam pogledala mali milion Booktube videa na ovu temu, popišem šta je to što bih, kada je reč o čitanju, želela da uradim ove godine, pa možda na kraju godine napišem i neki post u smislu svođenja računa. 

1. Klasici

Da, da znam šta ste pomislili, prvo, pa kliše. Svi se na početku godine zariču da će čitati ruske klasike u originalu, dok meditiraju, gledaju iranske crno- bele filmove i ispijaju čaj od jasmina, ali to ne bude baš tako. Ova stavka, stoga, ne predstavlja zaricanje u smislu ove godine čitaću samo klasike ili najzad ću pročitati one lektire, koje sam eskivirala u srednjoj posluživši se Praktikumom, ko šiša profesorku, što nije umela da primeti razliku, pa joj je čak ovo iz Praktikuma bilo bolje. Ne, već planiram da ove godine pročitam par klasika, koji su mi na radaru već neko vreme, ali uvek neke druge knjige imaju primat, čisto, jer njima ne moram da posvetim neku naročitu pažnju i brzo ih pročitam, jer, u suštini, ne volim da se "davim" sa nekom knjigom i obično sam tip čitaoca, koji voli da čita u cugu, a ne gustira, što je verovatno još jedna stvar na kojoj bi trebalo da radim, jer mi se, sa prolaskom godina, knjige stapaju jedna u drugu. Ovaj zadatak sam počela da ispunjavam već krajem prošle godine kada me je uhvatila neizdrživa želja da pročitam "Tri musketara ", Aleksandra Dime. Imam tu knjigu već godinama i bilo je vreme da se sa njom uhvatim u koštac. Čitala sam je ili bar pokušala da je čitam u osnovnoj školi, ali mi je tada bila dosadna. Pre jedno dve nedelje sam knjigu završila i bilo je to mnogo lakše i pozitivnije iskustvo nego što sam očekivala, jer sam predvidela određenu suvoparnost, a naišla na vrcav i sarkastičan humor, divne likove, a još divnije opisano prijateljstvo i avanture. Tako da planiram da me još neki klasici prijatno iznenade ove godine, a i ubuduće.

2. Provesti vreme uz knjigu i posle čitanja

Ovim se nekako nadovezujem na prethodnu priču. Jako brzo čitam i to nekada predstavlja pravi problem, jer ne umem da se iskontrolišem i em, duže uživam u knjizi, em, da je zadržim u trajnijem sećanju. Od kako sam počela da vodim bullet journal i da zapisujem ukratko utiske i knjizi dajem ocenu, navedeno se popravilo, međutim, planiram da pravim duže razmake između knjiga, koje čitam.  Želim da još neko vreme provedem sa knjigom, koju sam prethodno pročitala, pa bila ona i loša, kako bi ostavila neki trajniji trag u mom sećanju. Da pustim da se utisci i možda početno ushićenje, slegnu, pa da tek onda dam neki svoj sud i mišljenje. Što nas, sasvim prirodno, vodi ka sledećoj stavki.

3. Strožiji kriterijum ocenjivanja

Obično, kada završim sa čitanjem knjige, odmah hitam na Goodreads kako bih je ocenila, pod naletom euforije i pomešanih osećanja. Pa se tako desi da dam petice ili četvorke i nekim knjigama, koje to nisu zaslužile i posle nekoliko dana i razmišljanja, shvatim da mi se neke stvari nisu svidele i da knjiga ima mana. To mi se pogotovo dešava sa YA knjigama. To je za mene lako štivo, knjige za razbibrigu u kojima uživam, pa tako kada me neki serijal naročito ushiti delim visoke ocene i šakom i kapom, a realno nisu zaslužile. Zato sada pustim da se malo utisci slegnu, pre nego što dam konačni sud. Osim toga, i ocena tri, odnosno tri zvezdice, znači da mi se knjiga i dalje svidela, ali da nije savršena. Ako mislim da u okviru te kategorije, pa bile to i YA knjige, knjiga zaslužuje i dalje visoku ocenu, naravno da ću joj istu i dati, ali želim da malo kritički formiram svoje mišljenje i ocenu u pogledu knjiga, koje čitam.

4. Više recenzija

Ovo je nešto što ću se truditi da ispunim i u pogledu knjiga i u pogledu filmova. Iskrena da budem, pojedinačne recenzije su nešto što je uvek najmanje popularno i čitano, to vam može reći svaki blogeri ili jutjuber, ali pojedinačne recenzije su nešto u čemu ja jako uživam i prosto je lep osećaj kada pišem mesečne preglede i za sve ili za bar većinu onoga što sam čitala ili gledala mogu da priložim link do recenzije, a i meni služi da se podsetim svojih utisaka i vratim u taj period čitanja ili gledanja. Prosto je to nešto što želim da forsiram na ovom blogu i nadam se da ću u tome uspeti, jer kao što rekoh, mada u njima uživam, one su mi i najzahtevnije za pisanje, jer treba osmisliti čitav post posvećen jednoj knjizi ili filmu, a da zapravo ne odaš radnju i ne prepričavaš. Najlakše mi je osmisliti nekoliko predloga i opisati ih u par rečenica. Klasici su mi najteži, jer se tu nekako dvoumim između želje da kao zvučim što ozbiljnije, mislim kao da ja zaista imam neko stručno znanje o tome, sem onog što se uči u Gimnaziji i da prosto iznesem svoje mišljenje, mada kako možda nekom delovalo površno ili neozbiljno tako analizirati neko delo. Tako se sve rešavam i da pišem o "Tri musketara", pa se nadam da ću preseći.

5. Epska fantastika

Verovali ili ne, epska fantastika je jedan od mojih omiljenih žanrova i to ona prava, sa serijalom od milion knjiga, gde ti treba pola života da ih pročitaš, a isto toliko vremena i autoru da ih napiše i izda. Epsku fantastiku sam počela da čitam kao klinka, naravno, počevši od Tolkina, pa nastavivši sa Martinom, Edingsom, Fajstom i svima onima, koje je Laguna izdavala u to vreme. Jedino su se u Beogradu, u Platou i još po nekoj knjižari, mogle kupiti knjige na engleskom, a i tada nisam još bila u fazonu da tako komplikovane knjige čitam na engleskom jeziku, pa sam se morala ograničiti na ovo što su naši izdavali. Kako su nastavci izlazili nakon par godina, pa ponekad nisu izlazili uopšte, postojao je taj neki period kada sam se okrenula drugim knjigama, a i u periodu fakulteta nisam imala ni živaca ni vremena da se posvetim nekom serijalu. Zato sam odlučila da ponovo počnem sa nekim serijalom i posvetim mu svoje vreme i pažnju. Za sada, izbor je pao na "Ime vetra" Patrika Rotfusa, međutim, plaši me to što na sajtu već sada nema da se poruči drugi tom druge knjige, a znam da naši izdavači često ne doštampavaju svoja izdanja, pa tako knjige od pre par godina postaju gotovo antikviteti kod nas, koliko su retke i dragocene. Ako imate neku informaciju u pogledu ovog serijala i da li će knjiga biti dostupan, obavezno vičite. Takođe, želim ponovo da pokušam i sa "Laži Lokalamore", Skota Linča.

6. Izlaženje iz zone komfora

To znači da kada mi se čita neka knjiga, neću, po stoti put, posezati za sličnom pričom, koja me ni na koji način ne podstiče na razmišljanje, niti mi predstavlja izazov, već za nečim drugačijim. Pokušaću da čitam više pisce van engleskog govornog područja, jer su to knjige, kojima najčešće levitiram poslednjih godina, osim povremenih izleta u skandinavske vode. Pružiću šansu piscima iz drugačijih kultura, koji piše o temama, koje mi možda i nisu bliske, da me iznenade. 

7. Manje kupovine, a više čitanja

Ranije sam bila osoba, koja spontano kupuje knjige i istog momenta ih čita, pa makar to bilo i deset knjiga sa Sajma knjiga. Međutim, od kako imam Instagram profil, koji je, između ostalog, a naročito u poslednje vreme, okrenut knjigama, počela sam da se predajem zahtevnoj i napornoj maniji zvanoj gomilanje knjiga, koja me je posebno drmala tokom 2016. godine. Samo ću reći da još uvek imam knjige iz tog perioda, koje još nisam pročitala. Prvo je krenulo sa tim da sam odjednom počela da se interesujem za nova izdanja, pa lepa izdanja, pa jao vidi ova ima lepe korice, a ova ima divne crteže unutra ili ovu non stop viđam na Instaramu sigurno je dobra ili uzeću ovo izdanje, poslužiće mi za slikanje. Sasvim je lako da se čovek navuče i vrati se sa gomilom prosečnih knjiga, koje će mu se posle vucarati po kući, naročito ako ste kao ja i duša vam se cepa da se rastanete od neke knjige, ma koliko ona bila loša. Otuda i moja odluka, doduše ne uklesana u kamenu, da ove godine ne idem na Sajam knjiga. Na stranu moje negativne impresije od ove godine, prosto mi to više nije to, vratim se sa gomilom nekih knjiga, kupljenih zbog popusta, koje mi se čak ni ne čitaju u datom momentu. Tako da je za mene najbolja opcija da kupim knjigu, koja mi se zaista čita, koja me je zainteresovala i zaintrigirala. A i pravo da vam kažem, odnosno napišem, ni ne želim da bacam novac na knjige, koje ne želim da čitam. Tu su uvek i biblioteka, kako gradska, tako i ona kućna, tako da materijala za čitanje uvek imam.

8. Koncentracija 

I poslednji, ali ne i najmanje bitan cilj, da radim na svom fokusu i koncentraciji tokom čitanja. Objasniću na šta mislim. Od kako su društvene mreže, naročito Instagram, preuzeli primat nad našim životima, čast izuzecima, ovako izgleda moje čitanje, pet minuta čitanja knjige, deset minuta beskorisnog skrolovanja, pa ajde da apdejtujem Goodreads, pa šta ima na Booktube i tako moja koncentracija izleće kroz prozor, a i interesovanje. Ne kažem, nekada je knjiga toliko zanimljiva da me ščepa i ne pušta, ali želim da budem u stanju da održim svoju pažnju prema knjizi duže od pet minuta, pa makar ona i ne bila najuzbudljivija na svetu. Da me ne shvatite pogrešno, volim Instagram i uživam, ne samo u slikanju, već i u traženju inspiracije za fotografije, o čemu sam već i pisala u ovom postu. Ali želim da se vrate ona stara vremena, pre ekspanzije interneta, kada je knjiga, koju čitam imala moju nepodeljenu pažnju.

Ovo su neki ciljevi, koje želim da ispunim u ovoj godini, pa i u onim godinama, koje dolaze. Da li vi imate nešto slično i šta je to što želite da postignete u vezi čitanja u ovoj godini?