Molly`s Game

Zaplet: Istinita priča o Moli Blum, bivšoj skijašici olimpijskog kalibra, koja je dugi niz godina uspešno vodila podzemne igre pokera, koje su posećivali bogati i slavni.

Glume: Jessica Chastain, Idris Elba i Kevin Costner.

Režija: Aaron Sorkin.

Film je zasnovan na istinitoj priči o takozvanoj Princezi pokera, Moli Blum, koja je osam godina bila domaćica najpoznatijih i najozloglašenijih igara pokera, najpre u Los Anđelesu, a zatim u Njujorku. Zna se da su njene partije posećivali profesionalni igrači pokera u svetu poznatih i slavnih, poput Tobija Megvajera, koji je navodno i jedan od bitnijih likova u ovom filmu, Igrač X, koga tumači glumac Majkl Sera, što je kompletno promenilo moje mišljenje o ovom glumcu i to na gore, zatim Leonarda Dikaprija, Bena Afleka, Meta Dejmona, Makoli Kalkina, te mnogi drugi, kako glumci, tako i poznati političari, biznismeni sportisti, pa i pripadnici ruske mafije. Moli je u svojoj knjizi, koja se pominje i u filmu, odala samo ona imena, koja su već bila poznata iz njenog svedočenja FBA- u, dok je većinu i dalje zadržala za sebe. Moli je bila i skijašica olimpijskog kalibra, koja potiče iz porodice uspešnih ljudi, s obzirom da joj je jedan brat čuveni američki skijaš, a drugi naučnik. Njena avantura sa pokerom počela je tokom godine pauze, koju je Moli uzela, pre pohađanja prava na Harvardu, kada je u svet pokera ušla putem rada u noćnom klubu Viper`s Room, u filmu Cobra`s Lounge, poznatom kao mesto smrti glumca Rivera Feniksa i po tome što se nalazio u vlasništvu Džonija Depa do 2003. godine i zaposlenjem kod jednog od suvlasnika kluba.

"Molly`s Game", inače, kod nas neshvatljivo preveden kao "Velika igra", je prvi film, koji je čuveni scenarista Aron Sorkin, poznat po filmovima "The Social Network", "Steve Jobs" i seriji "The West Wing", ujedno i režirao. Jedna sam od retkih, kojoj se film "The Social Network" o osnivanju društvene mreže Facebook nije dopao. Moj problem su bili previše napadni i dinamični dijalozi i iritantni likovi, što je očigledno odlika samog Sorkinovog pisanja, što dokazuje i ovaj film. Prosto celokupno upinjanje da se glavni lik, u ovom slučaju sama Moli Blum predstavi u tolikoj meri inteligentnom, sposobnom i britkom, kako u pogledu pameti, tako i u pogledu jezika, čini njen lik pretencioznim i iritantnim. Obožavam da gledam filmove kada neko snagom volje i inteligencijom ni iz čega stvori nešto, ali postoji granica kada taj lik postaje nerealan i naporan. Sorkinov način pisanja, a i režiranja, su dijalozi, koji teku brzinom svetlosti i suviše dugi monolozi, u kojima likovi sami sebi pumpaju ego. I upravo tim stvarima nas on "udara po glavi" i u ovom filmu. Ne kažem da je ovaj stil sam po sebi loš, definitivno je do subjektivnog mišljenja, tako da mogu samo da kažem da ako vam se svideo bilo koji od filmova, na kojima je on prethodno radio, sigurno će vam se svideti i ovaj. Nekako sam sve vreme imala utisak da već dramatičnu priču on pokušava da napravi još dramatičnijom, za čim nije bilo potrebe, jer je istinita priča već dovoljno zanimljiva i intrigantna.

U delovima, u kojima film obrađuje Molin uspon prethodno pomenuto nije bilo toliko izraženo, jer interesantna priča o svetu tako dalekom od našeg, je dovoljna da drži pažnju gledaoca, međutim, problem nastaje smenjivanjem sa sadašnjim događajima i procesom, koji je protiv Moli pokrenut, a koji prate njeni verbalni dueli sa advokatom, koga u filmu tumači Idris Elba. Ovi trenuci su naročito bili iritantni, pa i nepotrebno razvučeni i dosadni, uz neprestano ubeđivanje, koje ponekad nije imalo smisla, niti je služilo nekoj svrsi, što je svakako uticalo na preveliku minutažu filma. Čak mi je povremeno bilo teško da se prešaltujem sa prošlih na sadašnje događaje, jer nisam mogla razaznati jasno o kom periodu konkretno film govori. Džesika Častejn je svakako odlična u svojoj ulozi i odaje neophodnu auru žene čvrstog karaktera i snažne ličnosti, a da pri tom, usput, i izgleda neverovatno dobro u dizajnerskim haljinama. Sigurna sam da je način na koji je odigrala svoj lik bio izbor samog režisera i pravac, za koji se on odlučio.

Zaključak: Sve što sam prethodno napisala, ne znači da je ovo loš film, naprotiv, ovo je film, koje će vam svakako razbiti iluzije o Holivudu, ako ste iste uopšte i gajili i prikazati, navodno, istinitu stranu priče, koja se mesecima povlačila po tabloidima. Da li je ovaj film bio potreban? Verovatno ne, jer sam u životu mogla da prođem i bez poznavanja ovog dela ljudske istorije, ali ako sam se već u to upustila, očekivala sam manje pretencioznosti, naročito, jer film govori o pokeru i razmaženim bogatašima, a ne o napretku čovečanstva. A ja mrzim kada neko od priče, koju obrađuje pokušava da napravi slona.