The Wolf of Wall Street

субота, 11. јануар 2014.



Zaplet: Zasnovano na istinitoj priči o raskalašnom životu Jordan Belforta- a i njegovom usponu kao bogatog brokera, ali i kasnijoj propasti, praćenoj kriminalom i korupcijom.


Režija: Martin Scorsese



Još jedna zvučna saradnja Skorceza i njemu, već par godina, omiljenog glumca Dikapria. Početak je solidno interesantan, pa čak i sjajan u scenama kada učestvuje Metju Makonahej, kao iskusni i prefrigani broker, sa nastupom zabavljača, koji u par rečenica odlično sumira istinu o misteriji zvanoj berza, ali te scene smo imali prilike da pogledamo i u trejleru za ovaj film. Logično je i da nam se pruži bar nešto više. 



Sasvim obećavajuće priča nastavlja da se razvija, mladi Dzordan se zapošljava u poznatoj brokerskoj firmi u Njujorku, stekao je mentora, u vidu već pomenutog Makonaheja i polako počinje da ulazi u štos, međutim dešava se nešto poznato kao `crni ponedeljak`, odnosno krah berze veličine onog iz 1929. godine i Dzordan ostaje bez posla. Kao ambiciozan, ali i porodičan čovek, Dzordan želi da se zaposli na bilo koji način, ali uz nesebičnu podršku žene ( da je znala kako će proći definitivno bi uticala na njega da postane prodavac tehnike ) konkuriše na posao brokera u neuglednoj firmi, koja se bavi prodajom nečega što se zove pink sheets, odnosno koliko sam razumela to je lista akcija manjih kompanija, gde broker ima 50% dobiti od svake uspešno završene prodaje. Dzordan uviđa priliku, ubrzo počinje da zarađuje odličnu sumu novca i podiže svoj životni standard. Znači ovde imamo sasvim fin i određen tok događaja, ali upoznavanjem lika, koji tumači Dzona Hil sve kreće nizbrdo. Za njim, pridružuje se i plejada živopisnih likova, koje Dzordan okuplja, radi osnivanja sopstvene firma i koji su, pre svega, dileri droge ili neki od njih, tu malo stvari postaju nejasne. Njihova imena i nisu toliko bitna, niti su potrebna da ih zapamtite, jer oni do kraja ostaju samo figure u senci narcisoidne avanture našeg glavnog junaka. Sasvim lako su mogli i da zaposle statiste, pošto se niko ne izdvaja sa svojim karakteristikama, s tim da neki, kao Dzon Berntal, imaju zanimljiv, ili bolje je reći čudan spoljašnji izgled, valjda da bi nam bilo jednostavno nacrtano kakvu bi vrstu osobe on trebalo da predstavlja. 



Sledi niz scena razvrata uz red kokaina i smrkanja i to obavezno na nekom delu tela prostitutke ili više njih, te red tableta, pa još par scena kako se ljudi lako prodaju za pare, zatim kako skrupule tu ne igraju veliku ulogu, a kroz sve to nas vodi naracija Dzordana u njegovom dobro skrojenom odelu. Uspeva da i ženu zameni za znatno luksuzniji model nabudzene plavuse, sa evropskim pedigreom, što će se kasnije pokazati vrlo korisnim, opet bez nekog velikog razvoja i njenog lika. Uz još poneku, užasno nepotrebno, razvučenu ( razgovor o patuljcima u kancelariji ) ili ubačenu scenu ( gay batler i krađa para, koja ne vodi nikuda ) stigosmo i do sat i po trajanja filma. Neki sasvim kvalitetni filmovi su u okviru ove satnice uspevali da pruže i uvod i razradu i zaključak, a ne niz razbacanih scena, koje smo već videli i u trejleru i još par scena, koje nisu poslužile nikakvoj karakterizaciji ili razvoju bilo kog drugog lika, osim Dzordana, niti daljem napredovanju priče. Iskreno, nisu me preterano ni šokirale niti zabezeknule, već ostavile sa utiskom ok, sada oni orgijaju u kancelariji, avionu, automobilu, boring, move on.







Na kratko se ubacuje i lik dizajnera cipela, prijatelja iz detinjstva Dzone Hila ( ovi ljudi su nekim čudom odrastali ili se školovali sa u tom trenutku izuzetno uspešnim i ljudima na položaju ), koji pristaje da sarađuje sa firmom Dzordana, ali ga u totalno čudnoj i neprijatnoj sceni svi brokeri u firmi ismevaju zbog istih tih cipela, koje su mu donele ogromnu zarada, stvarno, scena podseća na obračun u vrtiću, da bi ga sveti Dzordan uzeo u zaštitu i opet održao neku vrstu govorancije, koja bi u normalnom svetu, gde ti treba da zadiviš klijenta, pošto je on tebi potreban, bila apsolutno suvišna.


Drugi deo filma je nešto gledljiviji, da li zato što Dzordan dobija makar jedan deo onoga što je zaslužio ili zato što bar dolazi do nekog daljeg razvoja radnje, odnosno nešto konkretno se dešava. Pojavljuje se agent FBA- a, za koga je inače jako bitno da se vozi metroom i da je naravno nekada pokušao da postane broker, sa odlučnim stavom da uhvati Dzordana za sve njegove malverzacije, pa smišljaju cunning plan da pomoću prijatelja jednog od njih ( totalno smešan tip sa tupeom na glavi ), koji je, gle slučajnosti, bankar na položaju u Švajcarskoj, prebace sav novac na račun u švajcarskoj banci. Imamo suludi put avionom, prepun iživljavanja, pošto ova ekipa očigledno ne može nigde da stigne, bez poneke naporne i dekadentne scene, odlazak u Švajcarsku, neke unutrašnja razmena uvreda sa američke i švajcarske strane i dogovor je postignut, sada sledi prebacivanje para, za koje se ponovo pojavljuje Dzon Berntal i njegova žena, striptizeta sa švajcarskim pasošem, ali i tetka iz Londona Dzordanove žene, koja pristaje da pomogne, pa su pare lagano prebačene, niko ništa nije posumnjao, sve do momenta dok idiot Dzona Hil, za koga do kraja filma preklinjete da ga neko upuca, te i njega i vas liši dalje patnje, uspeva da Berntala strpa u zatvor. Kao svaki dobar prijatelj on odlučuje da ovaj incident prećuti Dzordanu, nabavlja mu neke super legendarne pilule ( film se lagano u ovom momentu pretvara u Pineapple Express Dzejms Franka ) i onda smo opet počašćeni sa još bizarnih scena izbezumljenog Dzordana i Dzone, koji se gusi komadima šunke. Dzordan shvata da ne može više tako, postiže dogovor da siđe sa čela kompanije, međutim sam pogled uperen u njegove ljude i emotivan govor uz obaveznu rečenicu We are the America, ga ubeđuje da i dalje ostane kapetan ove lađe.



Kada smo već kod lađe, Dzordan zajedno sa svojim poslovnim partnerom i prijateljem Dzona Hilom, te njihovim suprugama, odlaze jahtom u Italiju, ali im put prekidaju dve vesti, prva je da je ranije pomenuti dizajner cipela odlučio da prodaje svoje akcije, zbog čega svi manično počinju da šmrču kokain i vrište u telefon, da bi zatim u drugoj sceni cela ta priča bila totalno napuštena i zaboravljena, a pomoću druge vesti da je tetka iz Londona umrla, pa je potrebno hitno otići u Švajcarsku i potpisati da Dzordan preuzima račun sa novcem, koji je prethodno bio na njenom imenu. Kapetan jahte ih blago upozorava na opasnost plovidbe do Monaka, odakle će kolima do Švajcarske, ali svemoćni i nepobedivi Dzordan se ipak odlučuje da plovi, uprkos nadolazećoj oluji, koja ih je zamalo poetski udavila sve, ali i uspela da obori avion, koji je poslat da ih pokupi, dok su žene plesale sa italijanskim mornarima, koji su ih spasili nakon utapanja jahte ( kada  pišem mi zvuči konfuzno, a u filmu samo želite da je već kraj ). Dve godine prolaze, Dzordan, kao i svi u Americi, koji su bar nešto zanimljivo uradili u životu, pa makar to bilo i krivično delo, postaje motivacioni govornik, međutim dolazi do hapšenja švajcarskog bankara i onog momka sa tupeom, Dzordan naravno pada, Dzona Hil mu nudi pomoć, ali i tužilaštvo dogovor da ocinkari dojučerašnje saradnike i tako sebi smanji kaznu zatvora. Dzordan pristaje, ozvučuju ga, odlazi u svoju nekadašnju firmu, ali uspeva Dzoni da poturi ceduljicu, kao u prvom razredu osnovne škole, da ne kaže ništa inkriminušuće, ali za razliku od pametnog prvaka, Dzordan ceduljicu ne uspeva da sakrije od učiteljice ovaj FBI- a, mada je to totalno nebitno, jer dobija svejedno minimalnu kaznu zatvora. Rasna plavuša ga je u međuvremenu napustila uz histeriju, naravno šmrkanje kokaina i zamalo nesreće sa tragičnim ishodom. Pošto u svetu definitivno nema pravde, Dzordan lagano prolazi kroz zatvor uz pikanje tenisa i na kraju se vraća karijeri motivacionog govornika, koji ima toliko toga da ponudi svetu, a naročito onima, koji bi izgleda dali sve u životu da pođu njegovom stazom `uspeha`.


Zaključak: Razvučeno, bez dobre osnove, sa gomilom dosadnih i scena napornih za gledanje zbog brbljanja, koje ne vodi ničemu, sporedni likovi nerazvijeni, mada nam ni motivi ili bilo šta drugo vezano za glavni lik, nisu sasvim jasni, ubacivanje nekih nebitnih zapleta, samo da bi bili napušteni u sledećem trenutku, mada čovek se zaista zapita da li je sve što se dešava na ekranu upravo ono što se stvarno dogodilo ili smo posmatrači nečijeg halucinogenog ego- tripa. Kvalitet i odlično odigrane uloge niko ne spori, ali sve mi se nekako čini u poslednje vreme da su upravo glumci ti koji izvuku celokupan film, a ipak film malo češće gledamo zbog onoga što se u njemu dešava, odnosno zbog onoga što nam poručuje, a ne zbog onih koji glumi u njemu ( mada priznajem da ja ovo ponekada radim ).

Bez obzira na sve napred navedeno, ovaj film je obavezan za gledanje, ako ni zbog čega drugog, zato što o njemu svakako morate formirati sopstveno mišljenje i konačni sud, jer je definitivno film o kome će se pričati u narednom oskarovskom periodu.



2 коментара:

  1. Obožavam Lea i čini mi se da što je stariji, to je sve bolji. Kako ne sumjnjam njegov izbor filmova, i ovaj mi je definitvno na to-see listi :)

    Pozdrav! :)

    ОдговориИзбриши
  2. Svakako je reč o fenomenalnom glumcu, koga i ja rado gledam u filmovima, ali ovaj eto nije bio po mom ukusu :)
    Javi svoje utiske, pozdrav :)

    ОдговориИзбриши

 
FREE BLOGGER TEMPLATE BY DESIGNER BLOGS