The Stuff Dreams Are Made Of

Knjiga "Maestra" govori o mladoj Engleskinji, Džudit Rašli, koja je zaposlena kao asistent u prestižnoj aukcijskoj kući u Londonu. Kao veliki zaljubljenik u istoriju umetnosti, Džudit je nezadovoljna svojom pozicijom na poslu, te nipodoštavanjem i šikaniranjem, koje svakodnevno trpi, a kako je novčana naknada sasvim mala, ona odlučuje da posluša savet svoje poznanice iz rodnog grada, koja je uvlači u svet ozloglašenih noćnih bareva, gde devojke glume hostese kako bi mušterije naterale da naručuju najskuplja pića. Džudit neko vreme uspeva da vodi ovaj paralelan život i da uživa u njemu, međutim njena poslovna karijera doživljava krah, te ona, naglo, odlučuje da otputuje na Francusku rivijeru sa jednim od klijenata iz kluba, ali tokom provoda dolazi do užasne nesreće, koja će Džudit odvesti u spiralu mračnih tajni i zločina.

"Gradovi od papira" je treći po redu roman popularnog američkog pisca i jutjubera, Džona Grina, verovatno najpoznatijeg, bar meni, po romanu "Krive su zvezde", po kojem je snimljen i istoimeni film. Reč je trenutno o najpopularnijem autoru za mlade na svetu, tako da sam najzad prelomila i odlučila da pročitam bar jednu njegovu knjigu, kako bih procenila o kakvom piscu je reč. "Gradovi od papira" je priča o Kventinu Džejkobsenu, koji čitav život posmatra svoju intrigantnu i živahnu susetkinju Margo Rot Spigelman kako odlazi na još jednu od svojih misterioznih avantura, sve dok jedne noći Margo ne pokuca na Kventinov prozor, usred noći i ne odluči da ga povede sa sobom u osvetničku akciju. Međutim, nakon ove nezaboravne i savršene noći, bar za Kventina, Margo nestaje, kao i puno puta do sada. Njeni roditelji odlučuju da je prepuste sopstvenoj sudbini, dok Kventin sve svoje vreme posvećuje u potrazi za tragovima, koje je Margo ostavila za sobom i njihovom tumačenju, kako bi otkrio šta se sa njom desilo i kuda je otišla.

U jednom od prethodnih postova o mesečnom pregledu pročitanih knjiga, najavila sam da razmišljam da napišem sličan post o filmovima i TV serijama, koje sam gledala tokom meseca, tako da odluka je doneta, te se pred vama nalazi mesečni pregled filmova i serija, koje sam odgledala tokom avgusta meseca. O nekima sam pisala recenzije, ali o većini nisam, tako da želim da sa vama podelim bar neki generalni utisak o odgledanom. Nadam se da ćete uživati u čitanju i trudiću se da ovakav tip postova postane tradicionalan, kao što je to bio slučaj sa knjigama.

Roman "Sva svetlost koju ne vidimo"  autora Entoni Dora je dobitnik Pulicerove nagrade za književnost za 2015. godinu i to sa sobom svakako nosi određenu težinu i govori o njegovom izvesnom kvalitetu. Knjiga se fokusira na dve paralelne priče, jedna prati francusku devojčicu Mari Loru, oslepelu u šestoj godini života, kojoj otac, inače zaposlen kao ključar u pariskom Nacionalnom muzeju, pravi različite makete, koje najčešće sadrže neki misteriozni poklon za nju i pomažu joj da se snalazi u spoljnom svetu, koji je za Mari Loru ispunjen senkama. Sa druge strane imamo nemačko siroče Vernera, opčinjenog pronađenim radio- prijemnikom, koji mu omogućava da poštane vešt majstor u popravljanju stvari, te da u jeku rađanja nacističkog režima ode u rigoroznu školu za Hitlerovu omladinu. Sudbina ovo dvoje mladih ljudi isprepletana je od najranijeg detinjstva, ali rat će označiti prekretnicu u njihovim životima, dok se kroz čitav roman provlači legenda o dijamantu, koji sa sobom nosi kletvu večnog života za njegovog sopstvenika i smrti za njegove voljene.

( Izvor: Tumblr )

Nakon burnog jula, u čitalačkom smislu, uspela sam da smirim strasti tokom avgusta, a nameravam da u tom stilu nastavim i tokom septembra, te, već tradicionalno, pred vama je moja lista knjiga, koje sam pročitala tokom prethodnog meseca. Moram reći da uživam u ovim pregledima i nosim se mišlju da nešto slično napišem i za serije i filmove, jer ponekad bih podelila neki generalni utisak o onome što sam gledala, bez ulaženja u detaljniju recenziju. Ukoliko vas interesuju prethodni postovi ove tematike možete ih naći ovde.

Od prvog trenutka od kada sam počela da pišem ovaj blog, a ima tome skoro tri godine, želela sam da napišem nekoliko postova o filmovima, koje obožavam da gledam, a to su filmovi o plesu, muzici ili sami mjuzikli. Najpre sam mislila da izvučem neku opštu definiciju ovih žanrova, ali smatram da bi bilo zanimljivije da sama objasnim na koji način ih ja razvrstavam i prema kojim kriterijumima. Za mene, filmovi o plesu su oni, u kojima, iako muzika igra podjednako važnu ulogu, na prvom mestu je ples i to njegovi različiti oblici, pa bio to u pitanju klasični balet ili hip- hop, bitno je da se u filmu pleše i to mnogo. Filmovi o muzici su oni u kojima su glavni likovi uglavnom muzičari ( wow ovim objašnjenjem sam Vam definitivno otkrila toplu vodu ) ili se priča vrti oko muzike, dok mjuzikli, pa mislim da nam je svima dobro poznat ovaj pojam, to je ono kada likovi iz čista mira zapevaju na sred ulice, a niko ih ne gleda kao da su poludeli, niti zovu policiju. Tako da je neka generalna ideja da napišem triologiju postova, u kojoj je svaki post posvećen nekom od ovih filmova, odnosno u kojima navodim listu, meni, omiljenih. Nakon što sam ovo razjasnila Vama, a i sebi, možemo da počnemo, lista mojih omiljenih filmova o plesu.