Knjiga "Devojke" jeste debitanstki roman mlade autorke Eme Klajn, poreklom iz Kalifornije, koja je od ranog detinjstva bila izožena pričama o Čarlsu Mensonu i njegovom ozloglašenom kultu, a naročito užasnim zločinima počinjenim leta 1969. godine, od kojih je najjeziviji verovatno bio kada su pripadnici njegovog kulta upali u vilu režisera Romana Polanskog, koju je u to vreme iznajmljivao od muzičkog producenta, koji se zamerio Mensonu i ubili njegovu suprugu, glumicu u usponu, Šeron Tejt, tada u osmom mesecu trudnoće i još četvoro gostiju, koji su u tom trenutku boravili u kući. Njeni roditelji su, takođe, na neki način bili celog života povezani sa ovim pričama, s obzirom da je njena majka odrastala u blizini ovih hipi komuna, dok je njen otac živeo u predgrađu Los Anđelesa, gde su se zločini odigrali. Upravo su ova ubistva i cela tamtika kulta poslužili kao glavna inspiracija za roman "Devojke".
"Devojke" prvenstveno govori o četrnaestogodišnjoj Evi, odnosno o jednom letu njenog života 1969. godine. Evini roditelji su razvedeni i ona odrasta sa svojom majkom, inače kćerkom čuvene holivudske glumica, provodeći svaki dan sa svojom najboljom drugaricom, kao i svaka druga prosečna tinejdžerka. Međutim, susret sa čudnim devojkama u parku će početi da sve više opseda njen um, te će ona potencirati i upoznavanje sa onom, prema kojoj oseća neodoljivu privlačnost, a to je divlja i nesputana Suzan. Posredstvom nje, Evi će dospeti na obližnji ranč, gde živi čitava komuna, kojom rukovodi Rasel, navodno muzičar i tekstopisac u usponu, koji propagira poruke o zajedništvu, životu i ljubavi. Evi se čini da je najzad pronašla svoje mesto na ovom svetu, koje će joj pomoću na putu spoznaje sebe i sopstvenog tela, ali da li je njen odnos sa ovim ljudima, koje ona počinje da smatra porodicom, zaista tako idiličan i ružičast?
Najpre, želim da naglasim da je ovo definitivno knjiga za odrasle, ukoliko ste možda pomislili da je knjiga namenjena tinejdžerima. Iako, glavna junakinja ima svega četrnaest godina, teme, koje knjiga obrađuje poput droge, seksualnog odnosa ili nasilja, su svakako u sferi odraslih. Imam nekako potrebu da ovo naglasim, jer kao što znate, volim da čitam YA literaturu, pa eto nekog će ovaj podatak možda podstaći da knjigu pročita ili će ga, pak, odvratiti od iste. Na samom početku je pomalo teško navići se na stil pisanja, koji je pun metafora i neodređenih i nedovršenih misli, tako da povremeno zvuči čak i pretenciozno, ali kada se jednom naviknete, priča teče mnogo lakše. Mislim da nijedan lik u knjizi nije dopadljiv, ali je autorka uspela da oslika unutrašnji život i misli jedne tinejdžerke, nesigurne i još uvek nesnađene u svetu u kojem živi. Tako da je ovo možda više jedna od onih priča o odrastanju, nego što fokus predstavlja sam kult, a naročito zločin, koji je počinjen, kako bi se moglo učiniti prema marketingu za ovu knjigu.
Jako mi se svideo način na koji Ema Klajn demistifikuje sam pojam kulta, odnosno način na koji pripadnici istog žive, a naročito njihove vođe, ne predstavljajući taj život glamuroznim i mističnim, već prilično realnim i sirovim, uprkos "ružičastim naočarima", koje Evi gotovo sve vreme ima. Najveći problem, koji sam imala sa ovom knjigom jeste njeno finale. Autorka sve vreme gradi tenziju u iščekivanju čitanja o noći kada su se ubistva desila i povezanost glavne junakinje sa tim, ali samo finale na kraju deluje kao čitanje par stupaca iz nekog suvoparnog novinskog članka. Bar ja nisam osetila neku snažniju emociju ili imala ikakvu reakciju, a to je trebalo da bude vrhunac knjige. Takođe, delovi knjige kada se Evi nalazi u sadašnjosti mi deluju nepotrebno. Razumem njihovu poruku, kako devojke ne smeju da dozvole da ih neko tretira na takav način, niti da pronalaze svoj smisao u drugim ljudima, naročito ne muškarcima, već u sebi, ali da se izbace iz knjige, bukvalno joj ne bi naškodili.
Zaključak: Devojke je sasvim zanimljiva, naročito, jer je reč o debitantskom romanu, knjiga, ukoliko volite priče o odrastanju, pogotovo u atmosferi s kraja šezdesetih godina, ali ukoliko je glavni razlog čitanja ove knjige upravo priča o kultovima i hipi komunama iz ovog perioda, mislim da treba da ovu knjigu zaobiđete. Čula sam da je, na primer, roman Helter Skelter: The True Story of Manson Murders, Vinsenta Buliosa i Kurta Gentrija, jako dobar.
Izdavač knjige: Laguna.
Izdavač knjige: Laguna.
Odlična recenzija :)
ОдговориИзбришиJedno vreme sam gotovo svakog dana viđala ovu knjigu sad čitam i taman sam se ponadala da je knjiga koja donosi hippie vreme kad ono...o Mejsonu i Šenon Tejt sma čitala dosta iz nekog razloga ta tema mi je bila interesantna, što se ove knjige tiče možda je nekad uzmem ipak sam pre htela hjippe pokret :)
Hvala. :)
ИзбришиDa, i ja sam se više nadala da će knjiga biti te tematike, ali je ovo više priča o odrastanju, što, naravno, nije loše samo po sebi.
E baš zato sam naglasila, znam da neke odbija da čitaju knjigu ukoliko pripada YA žanru, a ova zaista ne pripada, tako da mi je jako drago što te je zainteresovao. :)
ОдговориИзбришиJa sam još kao klinka znala o tome, nekako se provlačilo uvek kada se pomene i ime Romana Polanskog, naročito i nakon celog skandala oko seksa ili silovanja maloletnice, kako se uzme i bega iz Amerike. Meni je, moram priznati, fascinantno da čitam o takvim zločincima, ali više o razlogu zbog kojeg su ljudi bili privučeni njima, toliko da su skakali na svaku njihovu zapovest.
Meni je, takođe, dobra serija Aqarius sa Duhovnijem, gde Renli iz GoT igra Mensona, ali mislim da serija nema više od prve sezone, ne sećam se da li su je nastavili.
Da, da znam, poičela sam film da gledam, ali mi je nešto bio previše usporen, nije mi godio u tom trenutku, potražiću knjigu, hvala puno. :)
Divna recenzija kao i uvek.:) Ja sam je pročitala još kad je objavljena kod nas, pa mi je malo i izbledela iz sećanja. Moram da priznam da sam imala velika očekivanja zato što ju je Stiven King preporučio na Tviteru, mada je za debitantski roman prilično dobro napisana. Celo vreme dok sam čitala knjigu imala sam utisak da će kraj bit krvav i da će da se desi nešto totalno neočekivano, mada je bilo samo meh. Primetila sam da većina savremenih pisaca, diže tenziju tokom cele knjige, prosto te navlači, a kada treba na kraju da se sve uobliči u celinu bude nekako nedovršeno. Kao da sagore ili ostavljaju mogućnost za novi nastavak. I meni se dopalo to što autorka nije ulepšavala i glorifikovala život članova kulta. U svakom slučaju, ako dospem do još neke njene knjige sigurno ću je pročitati.
ОдговориИзбришиNa sličnu foru (mislim takođe da nije u pitanju YA žanr) je knjiga The Virgin Suicides (kod nas su je preveli kao Samoubistvo nevinosti, ima i film režirala ga je Sofija Kopola). Isto je specifičan stil pisanja, možda malo usporen i na momente dosadan. Priznajem da mi je film bio nekako neizvesniji, iako i na početku knjige i filma znaš kakav je kraj. Ovo mi je inače jedna od boljih book to movie adaptacija. :)
Potpuno se slažem sa tobom, zaista knjiga je za debitantski roman jako dobro napisana. Upravo, tačno si opisala i moja osećanja, sve sam čekala taj kraj, misleći ko zna kakav preokret se krije, čak sam mislila da će nam možda autorka otkriti neku šokantnu istinu, poput, na primer, da je Evi učestvovala u ubistvima, ali da je uspela da pobegne, nekako mi je to nagoveštavala njena misterioznost u onim delovima u sadašnjem vremenu. Pa je onda članovi kulta posećuju u školi i na kraju ništa od toga nije bilo.
ИзбришиGledala sam taj film, pretpostavljala sam da je po knjizi, meni je i film bio malo nedorečen i usporen, mada ako je takva i knjiga, onda me ne čudi što je Sofija režirala. :D
Hvala puno na komentaru, a naročito čitanju. :)