Dejvid Mičel je autor za koga sam prvi put čula putem knjige Atlas Oblaka, tačnije istoimenog filma, snimljenog po knjizi, koji možda nije bio po svačijem ukusu, ali se meni neobično svideo. Naravno da sam želela da pročitam i knjigu, što mi je i dalje u planu, ali me je odvratilo to što mi je više ljudi reklo da je zapravo film bolji i da je knjiga pomalo spora i konfuzna, tako da je moje poznanstvo sa Dejvid Mičelom odloženo do trenutka kada mi je preporučena jedna druga njegova knjiga, a ona je upravo tema današnjeg posta. Inače, nešto malo o piscu, Dejvid Mičel je rođen 1969. godine u Sautportu, a odrastao je u Melvernu ( Velika Britanija ). Studirao je englesku i američku književnost, a nakon studija je godinu dana živeo na Siciliji ( blago li se njemu ), pa zatim osam godina u Hirošimi ( Japan ), gde je predavao engleski jezik. Trenutno živi u Irskoj ( baš zna da odabere ).
Da budem potpuno iskrena, nisam ni čitala sinopsis na poleđini knjige pre nego što sam je uzela. Imajući u vidu Cloud Atlas, verovala sam da će i ovu priču biti pomalo teško objasniti i da je bolje da se slepo upustim, ne znajući šta me čeka, što se naposletku ispostavilo kao odlična odluka, jer sam imala vremena da natenane "svarim" različite elemente priče. Knjiga počinje sa tinejdžerkom Holi Sajks, radnja dešavanja osamdesete godine Engleska, koja je ludo zaljubljena i odlučna da pobegne od kuće kako bi bila sa svojim dvadesetpetogodišnjim dečkom, čime njena majka sasvim sigurno nije oduševljena. Upravo njenim begom se pokreće čitav lanac događaja, koji će rezultovati ratom u jednoj sasvim drugačijoj dimenziji, koji vode besmrtna bića, sposobna da pobede vreme i nastavljaju život svojih duša u drugim telima. Ovako napisano ne deluje baš smisleno, ali obećavam, u knjizi će sve biti objašnjeno, mada i ovako je više vremena posvećeno samim likovima, nego fantastičnom elementu priče. I mislim da je upravo u tome najveća prednost ove knjige, sami likovi i način na koji Mičel opisuje njihova razmišljanja, bez problema, uskačući u glave petnaestogodišnje devojke, studenta na Kembridžu, ratnog reportera i nadobudnog pisca, čija slava polako, ali sigurno prolazi.
Obično, što sam starija, sve manje imam strpljenja za knjige u kojima je previše perspektiva. Prosto mi treba vremena da se naviknem na likove, pa su mi uvek neki zanimljiviji od drugih, pa me to na neki način "ohladi" od knjige. Međutim, ovde je svaki od likova bio podjednako zanimljiv, naročito način na koji su međusobno bili povezani, a obično smo ih napuštali u pravom trenutku, tako da mi nijedan od njih nije dosadio ili mi je bilo naporno da čitam priču iz njegove perspektive. Još jednom pohvala za stil pisanja. E sad, možda jedina mana ove, zaista odlične, knjige je elemenat fantazije. Mada relativno maštovit i pristojno objašnjen, činilo mi se, kao da ne predstavlja prirodan deo knjige kao jedinstvene celine. Prosto je cela promena fokusa priče sa relativno običnih ljudi sa neobičnim sposobnostima na mitska bića sa besmrtnim dušama bio, bar za mene, pomalo nagao i neprirodan. Taj deo knjige mi nije bio toliko interesantan kao prethodni, mada je to trebalo da bude vrhunac knjige, konačno razjašnjenje i objašnjenje. Opet, možda je do mene, prosto sam se vezala za one prethodne likove i ovo mi je bilo previše informacija i novih ličnosti u tako kratkom rasponu stranica. A opet knjige je zaista obimna, te mislim da su neke stvari mogle da teku uporedo sa glavnom radnjom. Ovo nije nešto što mi je pokvarilo čitanje, daleko od toga, i dalje preporučujem knjigu onima, koji vole fantaziju, a naročito knjige, pre svega, posvećene likovima. Takođe, priča me je jako podsetila na seriju Sense8, naročito zbog te povezanosti ljudi iz različitih sredina, koliko neki mali trenuci mogu uticati na budućnost, tako da još jedna preporuka za ovu knjigu za ljubitelje serije.
Svakako jedan od onih pisaca, koje ću uvek imati u vidu pri izboru novog štiva za čitanje. Neophodan je jedinstven talenat da učini da vam čitanje gotovo 700 stranica knjige bukvalno proleti.
Izdavač knjige na srpskom jeziku je Laguna.
Zaključak: Sjajna i maštovita priča, koja je u jednom delu postaje diskonektovana i previše zamršena u odnosu na ostatak knjige, što opet ne utiče toliko na sveukupnu ocenu dela.
Ocena: 4.5/5
Ja sam od Mičela pročitala Slejdovu vilu i od tada nameravam da nastavim sa njegovim knjigama, ali nikako. Počela sam Atlas oblaka nekoliko puta ali mi se nije svidela, ali ova mi definitivno zvuči interesantno. Dugo sam tražila nešto slično seriji Sense 8.
ОдговориИзбришиTo je ona iz edicije Šekspirovih adaptacija? Stvarno jeste, mene je nekako baš podsetila na seriju. I ja se plašim da krenem da čitam, baš sam čula da su ljudi onako što se tiče Atlas oblaka i da je film bolji.
ИзбришиUf, dobro je da si mi rekla, moram je ondak uzeti. :D
ИзбришиEto, a nemali broj ljudi mi je rekao kako knjiga nije ništa posebni i da je film mnogo bolji, ali ću joj definitivno dati šansu. Obavezno uzimam onda, ne znam zašto sam ja mislila da ta knjiga predstavlja nešto sasvim drugo, ali čim je povezana sa Nevidljivim satom to se mora pročitati. :D
ОдговориИзбриши