Bohemian Rhapsody

Zaplet: Uspon legendarne grupe Queen i uvid u život članova benda i njihovog glavnog pevača, Fredija Merkjurija.

Glume: Rami Malek, Lucy Boynton, Gwilym Lee, Ben Hardy i Joseph Mazzello.

Režija: Bryan Singer.

Ne mogu da pišem o ovom filmu, a da najpre ne napravim mali uvod. Mada verovatno ni ceo ovaj post ne bi bio dovoljan da opiše koliko mi znači i koliko mi je odmalena značila muzika grupe Queen. Oduvek sam osećala posebnu emociju prema Frediju i on sasvim sigurno ulazi u mojih top tri ličnosti, koje bih upoznala, ako bih ikada imala tu priliku. Žao mi je što nikada neću moći da ga slušam uživo, mada, na žalost, grupa nikada nije ni imala koncert na prostoru bivše SFRJ ( mislim da je jedini koncert u blizini bio u Budimpešti ), ali zato sam bila na jedinom koncertu na našim prostorima, bar za sada, koji je održan u Beogradu 2008. godine sa pevačem Polom Rodžersom i to je bilo neponovljivo iskustvo. Ne mogu ni da zamislim kako bi bilo da je Fredi bio živ ili kako je to bilo biti u publici na Vembliju, u Riu, Montrealu i naposletku, na Live Aid- u. Ovaj film nam je bar pružio delić uživanja u toj atmosferi.

A da bi isti bio snimljen zaista su morale da proteknu godine. Ukoliko znate bilo šta o grupi Queen onda ste svesni koliko ostali članovi štite imidž benda, a naročito Fredija, koji je i sam bio jako privatna osoba, uprkos svojoj ekscentričnoj scenskoj personi. I tako kada je Saša Baron Koen imao ideju da snimi film o Fredijevom životu i da to bude fokusirano na lude žurke, alkohol, drogu i orgije, ekipa je odlučno tome stala na put, naročito Brajan Mej. I verovatno ću zvučati subjektivno, ali mislim da je to u potpunosti njihovo pravo. Oni su ga poznavali lično, mi nismo. Osim toga, kada je snimanje filma najzad krenulo, došlo je do raskola između režisera Brajana Singera i glumačke ekipe, naročito Ramija Maleka, koji upravo tumači ulogu Fredija, plus su postale sve jače glasine, koje se tiču toga da je Brajan Singer zlostavljač dece, tako da je jedno vreme cela produkcija bila u totalnom haosu, dok nije uskočio režiser Dekster Flečer, mada je Singer i dalje ostao potpisan kao jedini režiser.

Tako da nastanak ovog filma je definitivno bio haotičan i svi smo sa nestrpljenjem iščekivali krajnji proizvod. Kritičari su uglavnom ostali ili razočarani ili ravnodušni, a publika oduševljena. Lično, znala sam da će mi se film svideti, jer nisam išla da ga gledam kritički, već srcem. Prosto, da su mi samo pustili montažu njihovih nastupa, a bilo je puno takvih, ja bih bila srećna kao malo dete. Ovako, scene nastanka nekih od njihovih najvećih numera, koje svi pomalo uzimamo zdravo za gotovo, su bile prava poslastica, kasting savršen, glumci su toliko ličili na svoje likove da je to neverovatno, naročito bih istakla Ramija, taj govor, gestikulacija, stav, mimika, ponašanje, naprosto fantastično, ali i moram da pohvalim i glumca, koji je tumačio ulogu Brajana Meja, znate kada gledate film i prosto poverujete da gledate upravo tu ličnost i njen život. Film nije prezao i od prikazivanja onih malo "divljijih" trenutaka, ali na suptilan način, poneki nagoveštaj, pogled i slično, sa znatno većim fokusom na njegovu usamljenost i osećaj nepripadanja, što su možda bili i najtužniji trenuci u filmu. Možda se neki ne bi složili sa mnom, ali meni to nije smetalo, ja sam zaista želela film o počecima grupe, njihovoj dinamici, a nadasve da u bioskopu, na velikom ekranu, osetim kao da sam deo nekog od njihovih čuvenih nastupa i da doživim bar malo tu atmosferu. "Boemska rapsodija" nije film o Frediju Merkjuriju, već film o grupi Kvin, njihovoj kreativnosti i načinu na koji su stvorili muzičku istoriju. Film slavi njihovu karijeru i doprinos muzici i zato predstavlja jedno pravo uživanje za gledanje, ako pomalo zažmurite na neke nepravilnosti, jer ovo ipak nije dokumentarac, a na jutjubu ih ima sjajnih, i uživate u magiji glumačkih performansi i vanvremenskim pesmama.

Mogli bi do sutra diskutovati o tome koliko je film verodostojan i da li je ovo bila prilika da preostali članovi benda malo ulepšaju stvarnost, bar što se njih tiče, ali to nije tema današnjeg posta. Tema je da li je ovaj film vredan gledanja. Mislim da zaista jeste. Da li ima mane? Ima, a neke od njih su prebrza dinamika filma, pokušaj da se što više "ugura" u malo više od dva sata, pa se stiče utisak da je od siromaštva do slave put bio jako brz i siguran, što nije bio slučaj, ali na stranu sve to, gluma, neverovatnih dvadeset minuta Live Aida- a i celokupna atmosfera filma, ga čini sjajnim filmskim iskustvom.

Zaključak: Jedno divno filmsko iskustvo i nadam se da će što više ljudi pogledati ovaj film, neki zbog ljubavi prema grupi i Frediju, a drugi iz čiste znatiželje, što će ih opet navesti da možda otkriju i njihovu muziku. Obožavam što je ovih dana sve u znaku Queen.