Talentovani gospodin Ripli ( The Talented Mr. Ripley )- Patriša Hajsmit ( Patricia Highsmith )

Patriša Hajsmit je u svom bogatom književnom opusu objavila dvadeset i dva romana i dve kratke priče. Roman "Talentovani gospodin Ripli" je izdat 1955. godine i za film je adaptiran nekoliko puta, uz verovatno najpoznatiju verziju sa Metom Dejmonom iz 1999. godine. Ovaj lik će postati toliko popularan da će se pojaviti u još četiri njena kriminalistička romana. Po njenom prvom romanu "Stranci u vozu" Alfred Hičkok je 1951. godine snimio istoimeni film.

U pripremi za čitanje ove knjige, naravno, da sam morala ponovo da odgledam, sada već, čuveni film iz 1999 godine, koji vam zdušno preporučujem, jer iako postoje neke razlike u odnosu na knjigu, postoje i neke stvari zbog kojih je film prednjači. Poput kinematografije, fenomenalne glume, sa izuzetkom Gvinet, doduše ja je ne volim, pa sam verovatno subjektivna, mode i konstantne tenzije, koju je film tako dobro preneo iz knjige. Međutim, tema današnjeg posta je ipak knjiga, pa ću se na nju i fokusirati. "Talentovani gospodin Ripli" kako joj i samo ime kaže govori o mladiću Tomu Ripliju, za koga bi se moglo reći da je nesnađen u životu, nema neku trajnu karijeru ili posao, ali ga zato, nekim čudnim spletom okolnosti, stariji bračni par Grinlif unajmljuje da otputuje u Italiju i pokuša da privoli njihovog sina Dikija, inače wannabe slikara i plejboja, da prestane da dangubi i da se vrati kući, kako bi se uključio u porodični biznis. Tom oduševljeno pristaje na ovu ponudu i tako započinje njegovo putovanje i čudnjikavo prijateljstvo sa Ričardom Grinlifom i njegovom devojkom Mardž. Ukoliko niste gledali film, ne bih odavala više.

Ono u čemu knjiga prednjači u odnosu na film je svakako podrobnije objašnjenje Tomovih unutrašnjih misli, naročito osećanja, što je film samo dotakao i kao provukao kroz priču. Sve vreme knjige nalazimo se u njegovoj glavi, a njegova glava zna da bude jako haotično mesto. Zahvaljujući odličnom stilu pisanja ni ne primećujemo kada polako počinjemo da se stapamo sa njegovim likom, bar je to kod mene bio slučaj. Nekako sam, uprkos groznim stranama njegove ličnosti, uspela da se srodim sa njim, da razumem njegove frustracije, pa čak i da ga opravdam u nekim situacijama, što mislim da je zaista veliki uspeh ove autorke. Veliki je dar učiniti da navijate za glavnog junaka, koji naginje ka negativnoj, a na kraju i ka zločinačkoj strani. Ovo je jedan jako dobar i kvalitetan psihološki triler, koji, pre svega, govori o strasti i pritajenim željama, osećaju usamljenosti i nepripadanja, što rezultira svojevrsnom eksplozijom emocija, dugo skrivanih i potisnutih. Ne mogu previše da pišem o ostalim likovima, jer oni su zaista sporedni u odnosu na Toma, on je naš narator i ovom prilikom nas vodi sa sobom na vožnju svog života. I to bi mi možda bila jedina zamerka knjige, što su sporedni likovi tako bledi i neubedljivi, toliko da potpuno razumete Tomovu iritaciju, u tom pogledu je film uspeo iz njih da izvuče ono najbolje odličnim kastingom, jer su glumci u bukvalnom smislu udahnuli novi život ovim likovima.

Zaključak: Jedan klasičan psihološki triler sa glavnim junakom, čija je popularnost prevazišla okvire sopstvene knjige. Preporučujem, ukoliko je ovaj žanr nešto što odgovara vašem ukusu.