A Star is Born

Zaplet: Poznati muzičar pomaže mladoj pevačici na putu do slave, mada se njegova karijera kreće silaznom putanjom, usled godina zloupotrebe alkohola i lekova.

Glume: Lady Gaga, Bradley Cooper i Sam Elliott.

Režija: Bradley Cooper.

Na početku da naglasim da nisam gledala nijednu verziju ove priče, pa čak ni onu sa Barbarom Strejsend, ali koliko sam razumela, svaka priča se razlikuje u pojedinostima, dok je u osnovi to i dalje ljubavna priča između zvezde u usponu i zvezde na zalasku svoje karijere, te priča o ceni uspeha i slave. Ovo je ujedno i rediteljski debi za glumca Bredlija Kupera, koji je oduvek govorio da za svoj prvi film želi da snimi jednu ljubavnu priču. I tako je jedne večeri tokom dobrotvornog nastupa Lejdi Gage, tokom kojeg je pevala čuvenu pesmu Edit Pjaf, Život u ružičastom, Bredli bio siguran da je pronašao zvezdu svog filma. Sudeći po intervjuima, glumac i pevačica, koja je prethodno nagrađena Zlatnim globusom za svoju glumu u seriji American Horror Story, su odmah osetili povezanost kroz njihovo zajedničko italijansko poreklo i upravo ta konekcija od prvog momenta je uspešno preneta i na veliko platno, ali o tom potom.

Najpre, nešto o samom zapletu. Džekson je velika zvezda, e sad svi kažu rok, meni ono u filmu više zvuči kao kantri, muzike, a ujedno i težak alkoholičar, koji jedne večeri, nakon nastupa, u potrazi za bocom, zaluta u bar za tranvestite u kojem nastupa Eli, kao jedina devojka, kojoj je tu dozvoljeno da nastupa, jer je nekada služila u tom baru, ali i zbog njenog anđeoskog glasa. Džekson je očaran sa Eli i nakon noći pune zbivanja, poziva je na svoj koncert, gde je izvodi pred publiku i otprilike...ostalo je istorija. Eli niže uspeh za uspehom, gubeći usput svoju individualnost i kreativnu slobodu, dok Džekson sve više tone u svoje poroke.

Opet moram da istaknem neverovatnu hemiju između dvoje glavnih glumaca. Bilo je još tu likova, koji su se istakli, poput Džeksonovog prilično starog brata, koga tumači legenda glume, Sem Eliot, izuzetan u jednoj neverovatno emotivnoj sceni, bez previše dijaloga, ali Bredli i Stefani, kako je pravo ime Lejdi Gage, su nosioci ovog filma. Njihova hemija je uverljiva, opipljiva i tako prokleto realistična da sam u pojedinim trenucima imala utisak da ne gledam film, već nečiji život, koji mi se odvija pred očima, a nešto slično sam napisala i za Boemsku rapsodiju. Ono što mi se naročito svidelo, a što vidim da je izmenjeno u odnosu na prethodne verzije, jeste to što je ovde muški lik daleko simpatičniji. Nemojte pogrešno da me razumete, on jeste alkoholičar, ali i nije neko ko će Eli sputati ili joj nauditi, osim upravo zbog svojih poroka, on se samo buni zbog toga što smatra da se "prodala" industriji i time izgubila svoju kreativnost i jedinstvenost. Kada smo već kod alkohola skidam kapu Bredliju, ako ste ikada u neposrednoj blizini imali osobu, koja često i prilično pije, znate koliko je njegova gluma uverljiva. Ta neprijatnost, koju osećate u blizini takve osobe, strah usled nepredvidivosti šta će sledeće uraditi, briga šta joj se može desiti i pravdanje i sramota zbog njenih postupaka, je, takođe, savršeno preneta na ekran.

Muzika u filmu je podjednako fantastična. Svaka pesma doprinosi sceni, koja se dešava u tom momentu i dalje podstiče tok radnje. O Gaginom glasu i njenim pevačkim mogućnostima, ne bih previše trošila reči, ukoliko ste ikada videli ili slušali neki klip ove pevačice kako peva uživo, znate o čemu pričam. Po meni, ovaj film nosi jednu jako posebnu emociju, e sad postoje i oni, kojima se film nije dopao, što je skroz legitimno, mada objektivno, smatram da je ovo jedan dobar film, ukoliko volite ljubavne drame sa muzičkom podlogom, meni je legao, već sam nekom rekla, kao budali šamar. Uz njega sam se, što bi se reklo, podjednako smejala i plakala, jako su me pogodili neki momenti, tako da će ovaj film definitivno biti jedan od retkih, koji su na mene ove godine ostavili dublji trag.

Zaključak: Jedan jako poseban film, jedna jako posebna priča, koju vam topla srca preporučujem.