Bruklin ( Brooklyn )- Kolum Toubin ( Colm Tóibín )

Ova fotografija je moja fotografija.

This photo is taken by me.

Mada se trudim da najčešće pročitam knjigu, pre nego što pogledam film snimljen po istoj, ipak često se desi upravo obrnuto, te kao u slučaju prošlonedeljnog posta i ovde sam najpre pogledala istoimeni film, nominovan ove godine u više kategorija za nagradu Oskar, od kojih je jedna i za najbolji film, a koji sam recenzirala u ovom postu. Kako mi se film jako svideo, bila sam neizmerno srećna kada sam naletela na knjigu, nadajući se da će isto tako odisati svežinom i jednostavnošću. I drago mi je što mogu da napišem da nisam pogrešila.

"Bruklin" je priča, smeštena u pedesete godine prošlog veka, o mladoj Irkinji Ajlis Lejsi, koja, potpomognuta naporima starije sestre Rouz, odlazi u Ameriku, konkretno Njujork, u potragu za poslom i svetlijom budućnošću. U prvi mah, u domu okruženom Irkinjama, Ajlis oseća neizdrživu nostalgiju za svojom zemljom i porodicom, sve do trenutka dok ne upozna Italijana Tonija, koji uspeva da njen boravak u stranoj zemlji učini vedrim i podnošljivim, nateravši je da gotovo pomisli da je pronašla drugi dom. Međutim, desiće se tragedija, koja će je naterati da preispita sebe i svoje želje, te da načini konačnu odluku i izabere između nepoznate i uzbudljive staze, kojom će koračati ili utabane i ušuškane sigurnosti.

Kao i u slučaju filma, roman odiše lakoćom, koja omogućava brzo i neopterećujuće čitanje, ali nikako površno. Ja sam knjigu "progutala" za manje od jednog dana, ali je utisak, koji su likovi i sama priča ostavili na mene trajao još dugo, toliko, da sam čak i odlagala pisanje recenzije. Nekako sam ih doživela sasvim lično, naročito Ajlis, njeno kolebanje, unutrašnje nemire, koje nije želela da deli ni sa kim i bilo mi je pomalo teško da se odreknem svojih utisaka i da ih podelim na blogu. Svaki od likova je imao neki svoj tajanstveni svet, pothranjen željama i očekivanjima, zatvoren za one oko njega. Najviše od svega me je dojmilo koliko su životni, realni, svaki od njih sa svojim vrlinama i manama.

Oduševio me je stil ovog irskog pisca, koji je sasvim uspeo u nameri da zavolim glavnu junakinju, iako me u knjigama obično privuku daleko intrigantniji likovi. Ajlis je skromna, introvertna, realna, pragmatična, pa u neku ruku i prilično zatvorena osoba, ali opet poseduje u sebi neodoljivu varnicu života. Ništa u vezi nje nije prenaglašeno, ni u fizičkom, ni u psihičkom smislu, pa opet bilo je uživanje posmatrati svet kroz njene oči i doživljavati eklektični spoj napretka, različitih kultura i tradicije Njujorka pedesetih godina. Njena priča je uspela da me u potpunosti emotivno dirne, poistovetila sam se sa njenim nadanjima i nedoumicama, radovali su me njeni uspesi i rast samopouzdanja, a rastuživali neuspesi i tuga, koju je pretrpela. Za mene je zaista nesvakidašnje da me dojmi tako jednostavno napisan lik, a upravo u njenoj jednostavnosti, kako same Ajlis, tako i celokupne knjige, leži njena lepota i ljupkost. Jedina stvar, koju bih mogla istaći kao manu jeste finalna scena u knjizi, za koju mislim da je ipak lepše i gracioznije, a svakako zadovoljavajuće, obrađena i prikazana u filmu. Mislim da kraj u filmu na lep način povezuje niti priče, a svakako je srećniji i ispunjeniji za našu junakinju.

Knjigu je za naše tržište izdala Laguna.

Zaključak: Upečatljivost ove knjige upravo leži u tome što ona ni po čemu nije naročito posebna, niti se ističe, što je zaista paradoks. Ali, zar nije i sam život takav? Preporučujem, zaista sam uživala u čitanju, kao i u gledanju filma.