Iskupljenje ( Atonement )- Ijan Makjuan ( Ian McEwan )

Ova fotografija je moja fotografija.

This photo is taken by me.

Još od kada sam odgledala istoimeni film, snimljen na osnovu ove knjige, imala sam želju da je pročitam. Međutim, najpre nisam uspevala da je pronađem nigde, a kasnije su mi neke druge knjige bile preče. U poslednje vreme sam često razmišljala o filmu, a otprilike negde u isto vreme naišla sam i na primerak knjige u biblioteci, te se neizbežno više nije moglo odgađati.

"Iskupljenje" je knjiga podeljena u tri dela. Prvi deo knjige se odvija najtoplijeg dana u leto 1935. godine. U danu vrelom, okupanom suncem i iznurenom žegom. Dosadna svakodnevnica domaćinstva porodice Talis biće prekinuta dolaskom mladih rođaka, blizanaca i petnaestogodišnje Lole, čiji se roditelji nalaze pred skandaloznim razvodom. Kod kuće se već nalazi Sesilija, starija kćerka Talisovih, dok mlađa Brijoni, devojčica od trinaest godina, brižljivo priprema pozorišnu predstavu, radi dočeka starijeg brata Leona. Na imanju je i Robi Tarner, sin kućepaziteljke, koji kao i Sesilija pohađa Kembridž, ali je, za razliku od nje, izuzetno uspešan na studijama i priprema se za studije medicine. Toplota dovodi do popuštanja kočnica, padanja barijera, a skrivene strasti se pomaljaju na površinu. Seksualna tenzija između Sesilije i Robija sve je izraženija, nesvesni, da razvoju i prepuštanju istoj, prisustvuje i mala Brijoni, koja pokušava da dokuči, njoj neshvatljivu situaciju, na sopstveni način. Robi i Sesilija shvataju svu veličinu svojih osećanja i preskaču nevidljivu granicu prijatelja iz detinjstva jednim, ukradenim momentom strasti. Zločin u noći i nesrećne okolnosti, a naročito nesporazumi, koji su joj prethodili dovešće do optuživanja nevinog čoveka i prekida tek propupele romanse.

Mada sam, čitajući komentare, primetila da je najveći broj ljudi imao problem da "pregura" upravo ovaj deo knjige, kada su mi se slegli utisci, shvatila sam da se meni, upravo, ovaj deo najviše i dopao. Ne sporim, bilo je potrebno naviknuti se na stil ovog pisca, naročito duge rečenice, kojima se gotovo ništa ne kazuje, a svašta naslućuje. Zatim česti momenti digresije sa teme, radi nekog opisa, kao i pisanje iz različitih perspektiva. Prijalo mi je građenje tenzije, protkano opisima jednog lenjog, letnjeg podneva, usporenost radnje, kao zatišje pred buru. Uživala sam u emocijama ljubavnika, koji po prvi put jedno drugo vide u novom svetlu, seksualnim aluzijama, koje ne prelaze granicu vulgarnosti, te mislim da je ljubavna priča jedan od najsnažnijih elemenata knjige, naročito realnost sa kojom je ista opisana. 

Drugi deo i treći deo knjige posvećeni su događajima, koji se odigravaju tokom Drugog svetskog rata i sada priču pratimo iz perspektive dva lika, Robija i Brijoni. Ne bih odavala dalju radnju knjige, ako kojim slučajem niste upoznati sa pričom ili niste pogledali film. Samo ću reći da, uprkos tome što sam veliki ljubitelje knjiga smeštenih u ovom periodu, nisam toliko uživala u ovim delovima knjige, nekako sam se osećala "izvučenom" iz one, prethodno opisane, atmosfere prvog dela knjige i do kraja nisam mogla da se naviknem na izmenu dinamike. U stvari može se reći da je najveći razlog zašto sam do kraja imala problem sa ovom knjigom to što, tokom čitanja, ni u jednom trenutku nisam mogla da se opustim i prepustim, odnosno emotivno investiram u priču i ove likove. Kao što sam napisala na samom početku, gledala sam film, te mi je priča bila sasvim poznata, pa znajući već unapred kraj, verovatno nisam želela da se osećam onako kako sam se osećala na kraju filma. Čitava knjiga zasniva se na ideji momenta, momenatima uhvaćenim i momentima propuštenim. Momentima, koji menjaju naš život iz korena, koji nas bacaju u nepoznato, u ambis. Nemogućnost uticanja na sopstvenu sudbinu i melanholija propuštenog života ovde jako dobro idu ruku pod ruku sa tematikom rata, kao totalitarnog uništenja, ali je depresivnost te premise uticala da ovog puta zadržim svoj gard i emotivno se distanciram od knjige.  Možda bih, da nisam gledala film, koji je na mene ostavio snažan utisak, te da nisam već unapred bila upoznata sa pričom i raspletom iste, više uživala u čitanju same knjige. 

Zaključak: Ne mogu reći da sam u potpunosti uživala tokom čitanja knjige, zbog razloga, koje sam prethodno navela, ali mi se sama knjiga u globalu dopala, naročito zbog prvog dela i upečatljivog i jedinstvenog pripovedanja. Međutim, adaptacija iz 2007. godine je i dalje moj favorit, tako da ću se filmu definitivno vratiti još koji put, dok ne verujem da isto mogu reći i za knjigu. Ovo nije jedna od onih knjiga, koje se baš laka srca mogu preporučiti, jer mislim da ocena o istoj zavisi od ličnog senzibiliteta, tako da ostavljam svakom da proceni da li bi ova knjiga mogla biti nešto u čemu će uživati. Za mene ovo je izuzetna situacija kada mogu reći da mi je film ipak bolji od knjige.