The Shape of Water

Zaplet: U tajnoj ustanovi, gde se vrše eksperimenti 1960. godine u Americi, usamljena čistačica će stvoriti vezu sa stvorenjem, koje vlada drži u zarobljeništvu.

Glume: Sally Hawkins, Octavia Spencer, Michael Shannon i Doug Jones.

Režija: Guillermo del Toro.

Mada sam i ja to pomišljala na osnovu zapleta, ovaj film nemam nikakve veze sa prethodnim filmovima ovog režisera, Hellboy i Hellboy II: The Golden Army, iako je u suštini jedan od glavnih likova biće iz ovih filmova, koje praktično isto izgleda i još ga tumači isti glumac, ali navodno, jedni sa drugim nemaju veze. Seli Hokins tumači nemu čistačicu, Elizu, koja radi u nekoj vrsti tajne vladine ustanove, gde jednog dana u prostoriji u kojoj je došlo do određenog krvavog incidenta, primećuje neobično morsko stvorenje sa kojim stvara određenu konekciju, koja se iz dana u dan sve više produbljuje. Međutim, ovo stvorenje će se naći između dve vatre, odnosno tadašnjih velikih sila, Amerike i Sovjetskog Saveza, a upravo će na Elizi biti da spasi ovo stvorenje, uz nesebičnu pomoć svoje koleginice i suseda.

Giljermo del Toro je definitivno jedinstveni režiser sa uvek neobičnom i izazovnom vizijom. Njegovi filmovi konstantno pričaju posebnu priču na neobičan i originalan način. Ni ovaj film nije izuzetak. On šalje poruku da treba prihvatiti različitosti, da ne treba osuđivati niti isključivati neprilagođene, taeda svako živo biće zaslužuje toleranciju i ljubav. I sve je to prelepo upakovano, kao i uvek kada su u pitanju njegovi filmovi. Lepo su prikazani načini na koje možemo formirati veze i van porodice u kojoj smo rođeni, način na koji se rađa ljubav, različite vrste ljubavi, prijateljstva i odanosti. Kinematografija je besprekorna, pojedini kadrovi oduzimaju dah svojom lepotom, naročito poslednja scena, a sve to praćeno odgovarajućom muzikom, koja naglašava, ali ne zasenjuje, atmosferu filma. Poruka primljena. Međutim, za razliku od nekih prethodnih njegovih filmova, a naročito, imajući u vidu kritiku i opšte oduševljenje filmom, ja nisam osetila snažnu emociju, koju je trebalo da osetim i koju se film upinjao da mi izazove. To ne znači da priča nije dirljiva i da nema svoje momente, ali prosto sažela bih to ovako film je prelep, sa odličnim performansama, ali bez neke naročito dubine likova, pa i samog zaplet, ili sam ih možda samo ja tako doživela, sa slatkom i simpatičnom pričom, ponekad nasilnom, naročuto u scenama u kojima je Majkl Šenon, kao sasvim uobičajan i gotovo dvodimenzionalan zlikovac i to je to. Nije uticao naročito na mene, nije mi pomerio svest, što očekujem od filma sa tolikom količinom nominacija i hajpa, pa mi je čak i par trenutaka bio pomalo i dosadan. Da, pretpostavljam šta sada razmišljate, ali ako se tebi nije svideo, ne znači da neće i nama. Pa naravno, u tome je osnova svake recenzije, koliko god se neko trudio da bude objektivan, sve se svodi na to kako je onaj ko piše recenziju doživeo film i kako je uticao njega ili nju. Ovo je definitivno jedan od onih slučajeva kada većina vidi nešto što ja zaista ne vidim ili se prosto u tome ne pronalazim.

Osvrnula bih se, takođe, na činjenicu da je ovaj film nominovan u čak trinaest kategorija za Oskara, uključujući i one najznačajnije. Da li je ovo film, koji šalje bitnu poruku na kreativno osmišljen način? Defintivno da. Da li je ovo film, koji je pomerio granice kinematografije, koji će u istoj ostaviti neizbrisiv trag i o kojem će se pričati i nakon trideset godina? Nisam tako sigurna. Očigledno je prošlo vreme nagrađivanja epohalnih filmova, koji menjaju sam način na koji percipiramo sedmu umetnost. Nemojte me shvatiti pogrešno, lično, obožavam male nezavisne filmove sa originalnim zapletima i jedinstvenim idejama, ali mi prosto u ovim kategorijama nedostaju svojevrsna remek dela, koja menjaju istoriju filma. Nedostaje mi još jedan Gospodar prstenova, Prohujalo sa vihorom ili Titanik, jer šta god lično mislili o ovim filmovima, a verujem da se ne sviđaju svima, oni su na svoj način pomerili granice. Za neke, verovatno jeste i ovaj film, ali ja sam zaista gledala i čudnije i komplikovanije priče od ove.

Zaključak: Preporučujem film ljubiteljima ovog, zaista izvanrednog, režisera, kao i onima koji vole mračnije vrste bajki i fantazija.