The Guest

Zaplet: Porodica Peterson upoznaje mladog vojnika Davida, bliskog prijatelja njihovog sina, koji je poginuo u akciji. Nakon što ga cela porodica prihvata u sopstveni dom, pocinje da se desava serija nesrecnih smrti i dogadjaja, koji kao da su povezani sa njegovim prisustvom.

Glume: Dan Stevens, Sheila Kelley, Leland Orser, Maika Monroe i Brendan Meyer.

Režija: Adam Wingard.

Ovo je verovatno tip filma, koji će vas ili na prvu loptu oduseviti ili postići sasvim suprotan efekat zgražavanja i potrage za nečim smislenijim, što bi vam prekratilo slobodno vreme. Mada ga ljudi uglavnom navode kao referencu na osamdesete godine prošlog veka, meni lično, film više vuče ka devedesetim godinama i tadašnjim generičnim filmovima, gde ima malo misterija, vise jurnjave, akcije i cheesy scena. Međutim koliko god bi mi u tim godinama takvi filmovi bili dosadni i već viđeni, danas, oni predstavljaju dobru zabavu i nostalgični omaž, argumentovano, nekim boljim vremenima u američkoj kinematografiji. Soundtrack ( obratite pažnju na numere Annie- Anthonio, The Magician i Hourglass- Survive ) filma je odličan, podseća na sličnu upotrebu muzike u Drive, još jednom filmu sa retro vibe- om, s tim da ovde imamo glavnog junaka, koji itekako koristi svoje sposobnosti govora i manipulacije, on je izgubljeni sin, kul brat, najbolji dečko, koga nikada niste imali. Dan Stevens je savršen u ovoj ulozi sa svojim modom za on/off prekidač emocija, pa tako njegove piercing blue eyes ( izvinjavam se na random ubacivanju ovakvog engleskog izraza, ali odavno želim da ga upotrebim u nekom tekstu, a imaću tek priliku kada pišem o Jamie Dornanu i Fifty Shades of Grey ) menjaju nijansu od očaravajuće ljubazne do sociopatski preteće. U svakom slučaju, po meni, znatno su bolje upotrebljene u ovakvoj vrsti filmova nego u Downton Abbey- ju i radujem se sledećim, nekonvencionalnim izborima uloga ovog sjajnog glumca. 

Zaključak: Solidan akcioni triler, koji balansira na granici da bude isuviše kemp, ali zbog toga nista manje zabavan, sa pojedinim scenama, koje će vam istovremeno izazvati smeh i nevericu. Kraj je posebno problematičan za neke, ali meni se svideo i predstavlja kontinuitet atmosfere čitavog filma. Na internetu se mogu pročitati razne teorije o Danielu i njegovom poreklu, što filmu daje zanimljivu notu i daje materijal za razmišljanje, koju vas sigurno neće izludeti kao kraj u Inception.